Skip to main content

Full text of "Istorija srpske knjizevnosti; pregled ugaan za skolsku potrebu"

See other formats


^:>0г . 



Л^О ^О 1(^0 1//С? . ^^ ^У^ ^ 

ИСТОРИЈА 



СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 

^с,^ оГ//а^ ЗГ/05 4 -е ^/7//<з^ ^/оовтг' 

ПРЕГЛЕД УГАЂАН ЗА ШКОЛСКУ ПОТРЕВУ 



НАПНС^О 

СТОЈАН НОВАКОВИЋ 



Друго са свим прерађено издање 

/ С ЈЕДНИМ ЛИТОГРАФИСАНИМ СНИМКОМ 

Прегледала и одобрила школска комисија 



БЕОГРАД 

ИЗДАЊЕ И ШТАМПА ДРЖАВНЕ ШТАМЛАРИЈЕ 

1871. 



N 95 ^б^/л^^о 



649896 



Ево након четири године другога, са свим пре- 
рађенога издања ове књиге. 

Од оно доба до сад прилике су се за овај посао 
знатно измениле — али ни данас није у поједино- 
стима приправљено све што је потребно, да би труд 
око овакога дела потпуније уродио и тачније пости- 
гао мету своју. 

Јесу, истина, од оно доба претресана с врло раз- 
личпом научном озбиљношћу и с различним задатком 
многа пптања нашега књижевног живота и прошло- 
сти — али је стручно литерарно-историјско претре- 
сање рада на појединим струкама књижевности мало 
напредовало. А то је индуктивни пут, којим се је- 
дино добија ваљана и тачна литерарна историја. 
При такоме обиљу тема, струка и чињеница, које се 
јавља и у тако сиротнога народа као што је наш, 
потребна је снага више људи, да савлада и да изучи 
све, нарочито где су имале посла и религпјозне раз- 
лике и одвојени упливи, који су раду дали посве 
особите карактеристике. Нека би ова књига на ново 
опоменула веште и спремне, да привреде што су дужни 
за историју ове најзнатније гране самога умног рада 
и развића народног. 

С друге стране прикупљање саме грађе, објављи- 
вање и посебна критика непознатих дела и чињеница 



IV 



нарочито за старије доба, крочило је прилично на- 
лред. Списи Југословенске академије и нашега ученог 
друштва учинили су на овој страни лепу привреду и 
помогли да се попЈне многа празна и тамна места. 

Макар да је онамо мање а овде више урађено, 
опет нам је све то олакшало посао и дало прилнке и 
могућности да књизи дамо други израд и други облик 
него што га је имала пре четири године. Имајући 
прилику, да тако у брзо израђујемо друго издање, ради 
смо били да у њ уложимо све што смо од оно доба 
могли сазнати и научити, да исправимо што је где у 
први мах незгодно испало. Тим начином се десило да 
је сва књига , с малим изузецима, на ново иисана; 
основни план јој је много друкчије удешен, изоста- 
вљено је што је у први мах због ондашњих прилика 
потребно било (као лингвистички део у почетку) и 
целини је дат одређенији облик. Старали смо се да нај- 
већи део појединих питања на ново проучимо, теје 
тако ушло у књигу много више новога рада и мисли 
испитом осведочекнх. 

Што се тиче времена до кога је доведена ова 
књига, чували смо се да много не премашамо границу 
која се може поставити за објективно историјско раз- 
матрање. 

То је истина, нарочито у нас, тешко, јер онда то 
време остаје и одвећ тесно и сиротно, будући је сав 
почетак праве књижевности у нас са свим скорашњи; 
али мислимо ипак, да се рад до 1850 данас може раз- 
матрати, а да разматрање не постане сувремена кри- 
тика. И ми смо гледали да до тог времена по могућ- 
ности обухватимо и изложимо све појаве. Али се ни ту 
са свим не могасмо уставнти. За љубав потреби којој 
књига ваља да одговори, због међусобног преплета 
самих чињеница, многе смо гране (као појезију и гра- 
матику) наставили и преко 1850; при појединим појавима 



пређе започетим дотаклн смо њихов развптак, при по- 
јединим старијим писцима њихов рад посде тога доба, 
завршивши летимичне погледе на то време онштом ка- 
рактеристиком сувремене спрам некадашње наше књи- 
жевности. С тога нека се у том одељку нико не нада 
каквој потпуности. А кад би баш и био обичај до- 
теривати историју до самог времена у ком се она 
пише, и дотеривати је у свима појединостима, кад 
највећи део писаца нити је изрекао своју последњу 
реч, нити, може бити, израдио најважније своје дело, 
— опет би свакога нашег писца у томе задржавало 
и то, што Факти нису ни у ред доведени ни прокри- 
тиковани у повољној потпуности. 

Ако је потребно рећи штогод о научној методи 
којом је ова књижица израђивана, споменућемо ово. 
Кад књижевност поникне у једном народу — ако је 
народ напредан, и она напредује заједно с већим 
развпјањем умних покрета и умнога рада његова. При 
постигнутој образованости, у књижевности су канали 
којима тече и којима се управља и регулише живот 
народни. Историји би књижевности идејални задатак 
био, да обележи стање и састав ове атмосФере умнога 
живота у поступним историјским моментима. Али ми 
томе једва тежити можемо. Него опет клица развитка 
и узроци његови, па био тај развитак напредан, за- 
стао или назадан, свуда су главни предмет испити- 
вања; сваки се појав доводи у свезу са својим време- 
ном и траже му се неизбежни парњаци или извори; 
свуда се гледа да се обележи , у колико су се са 
стране донесене или научене мисли мењале, про- 
шавши кроз призму бсобина и прилика народних. 
Сад мислим да ће се још боље разумети, за што сам 
се напред жалио што имамо тако мало монографиј- 
ских послова за историју наше књижевности и какав 
је узрок што они овој науци требају. 



VI 



Није мало незгоде п у краткоћи књиге, и у њеној 
намени, што је донело са собом то, да су толика, ако 
не сва питања прелетана брзином, која се једва може 
сложити с научном мирноћом која треба да се на- 
лази у излагању. 

изворима сам говорио у предговору к првом 
издању; у овоме се главни извори понајвише на 
својпм местима наводе — или су довољно познати, те 
није потребе п овде их набрајати. 



ТагЈгвдЈ^та 1 ЂЈфИЛ. 


[ Број 


Гтари 


и(Ш11]а 1; Црквен. 


Ћатоа.с 


ћ^ШЗГКЈГ. 


Ф + 


1 


А д 


1 


± 


1" Г 


^и ^и 


г; Б 


2 




9ј^ ЧЈ^ 


ПП ап 


В в 


3 


^1 


% % 


/и % 


Г г 


4 


3 


€}}џ Л 


Пћ 1Љ 


Д А 


5 


4 


.•» 


3 3 


в с 





5 


^ <^ 


ш ш 


Ж ж 


7 




^ <> 


Л .Б 


, « 8 


8 


6 


Л л 


Рп ^ 


? ^ 


9 


7 


*А* т 


"К" Ч' 


Н н 


10 


8 


8 » 


8 8 


1 1 


20 


10 


Л^Д|Р 


Ш' ш- 


1^ к 


30 




Ј- ^ 


^г \ 


К к 


40 


20 


Д д 


д6 А 


Л л 


50 


;]0 


'Л 5? 


Ш т 


У м 


60 


40 


■Р V 


V V 


N N 


70 


50 


а 3 


Ћ а 





80 


70 


4« р 


Р |Б 


П п 


90 


80 


1) ћ 


ћ ћ 


Р Г 


100 


100 


к» « 


е » 


С с 


200 


200 


Ш ш 


ии Ш1 


Т т 


300 


300 


» » 


31 ш 


оу»о 


400 


400 


Ф Ф 


Ф Ф 


ф ф 


500 


500 


1> ц 


/о /а 


X X 


600 


600 


О Р 


о 9 


Ш (>) 


700 


800 


1|У •*• 


ЈЉ И 


ШТ 1|1 


800 




V «4- 


V н/ 


М м 


900 


900 


е в 


а 4* 


V V 


1000 


90 


Ш ш 


111 ш 


III ш 






б ^ 




Тј 1. 






8« вт 




1^1 г. -кн 






X в 


Л 1 Ј 


1. 6 







ктцА 



Стара 



А 



А 



4- 



М5 ^ 









А 






ЈВмрш!^ I ^5«ј 

Црввен. |1глгои,е! Ттршпт 



цДп пјЈв 

8* бг 



■^ 



1? 


1. 


II) 


Ш 


1Л 


кч 


№ 


»е 


А 


л 


& 


л\ 


1/Х 


1Л 

1>Л 


•^ 
^ 


Ч 


ж 


Т 


и 


^ 


V 


\^ 



(500) 



(900 ) 

\.^0| 



00 

700 

9 

400 



БОСАИОШ^ таРХЈШЦА. 

ш у е н Аш 

ШУб ит кон несн мл нетеснсх 
спистнсенметппне. ПјжеАнкј^л 
АлнЕпстпо тпонс; т^'<5н п«/слл тпо- 
нл, клко нл нет^ ^ тлкон м.\.>е*\чАлн 
кр^х млш салг^лЛмн .?лнмлл\т ^л- 

МЛи Н СЈП^'СТННЛЛ\ *?ђ'ГЕПЛИ1е клко 
Н Л\Н <^0^1|Хц1с\Л\0 Лкмнколх мл- 

шиЕлл, н иеКпЕ«5н млс ^' идпдст. 
1\ л Н31Г1 л н нлс 1x1 ^л! лл . Дл\е н . 

3^рисдМд(»нл^л\нлостн п^>мл«.гос. 
П0<5НН СТ01Т10Д\ 01лансн*1 гн нссн 

те^жн4л\н п н П1л<1ГоспЛлел\ плоф 
С) »^^троте тооне НсУс Ст^^Шрно 
ЛЛ4НК0 Шохнј1 л\олм"ЗЈниг грешнн- 

Ке Сс1^41 л Н ^' ПННеЛХС СлЧсШТН Н|1Ш€ . 

Д\\ен . 



Где је што. 

Стр. 
Приступ. .... 1 

Књижевност општа, особена, народна, научна. . . 1 

Историја књижевностп спрам историје народа. . . 2 
Географски положај и етнографске особине Срба п 

Хрвата ■ 3 

Деоба псторпје српске књпжевностп . 5 

Живот и умотворине народне 7 

Народне умотворпне; старина п значај њпхов ; пп- 

сана књпжевност. ... .... .... 7 

Патријархалнп ступањ образованости и патријар- 

хални начпн жпвота. . . 9 

Висина образованости српског народа у време кад 

ће примптп хрпшћанство и печетп државнп жпвот. 1 1 
Народне умотворпне као пзраз патријархалног стуи- 

ња образованости народне 12 

Врсте народнпх умотворпна 13 

Народне умотворпне по старини п по садржпнп. 

• I. По старпнп. 13 

Н. По садржинп. 15 

Народне прпповетке п извори њихови. • .... 16 

Народне пословице и значај њихов 17 

Загонетке п бројенпце 18 

Важност народнпх умотворпна у псторпјском жи- 

воту српском . . 18 

Први раздео. Стара српска црквено - словенска 

књпжевност. 

Почетак пнсане књижевности; одношај њен спрам 
усмене 22 

Словенска књижевност црквено - хрпшћанска у Бу- 
гара п Панонаца. 'Б.прило и Методије и њихова 
радња 24 

Живот "Кпрпла п Методпја 25 



VIII 



На који су словенски језик преведене црквене књпге п 

како је стајао тај спрам осталпх словенских језика 

онда 27 

Каквом су буквицом писали словенскн апостоли и 

како је она постала? Глагољица и ћирилица. 31 
Који је народ словенски говорио језик на који Ии- 

рило и Методије преведоше црквене књиге. . . 34 
С каким су променама усвојила слов. језик остала 

племена за свој црквено-књижевпи језик. ... 37 
Најстарпји споменици старо-словенског језика. . . 36 
Које је у томе раду почетак српске књижевности. 38 

Главне особине српске редакције 39 

Изговор српске редакцпје , примицање народном 

језику 40 

Како се и чијим заслугама сазнало за српску ре- 

дакцију слов. језика 41 

Најстарији писапи споменици српске књнжевности. 42 
Средине из којих се у оно време ппсала и ширила 

књижевност ; начини тога посла ; данашње збирке. 45 
Деоба старе књижевности 48 

I. Стара црквепа књижевност. 

Обредна црквена књижевност ... ..... 49 

Знатнп рукоппси ове струке књижевности. ... 51 

Богословска дела разних струка 53 

Знатнији рукописи од те струке б6 

Рад око поштовања народних и црквених поборнпка. 58 

Рукописи и штампана дела ове струке 61 

Бијографска и литерарна грађа која се налази у овој 
струци књижевности за историју нашу. Средњевевни 

поглед 63 

Висина српске богословске учености у средњем 
веку 66 

II. Стара светска шижевност. 

Карактеристика главнога правца у старој светској 

књижевности 67 

Подела старе светске књнжевностп 69 

Стара бијографијска књижевност 70 

Рукописи, редакцпје и пздања ове струке књижев- 

ности. 73 

Старп српски летописи. ... . . - . . 75 

Рукоппси п издања старих летописа .77 



IX 



Одломци остале историјске књил^евности. Хроника 

деспота Ђ. Бранковића . .80 

Књпжевност црквенога законодавства 82 

Књижевност државнога законодавства. • .... 85 

Законик цара Стефана Душана 87 

Рукописи и издања законодавне књижевности. . . 88 
Старинска писма као грађа за књижевност и исто- 

рију. . ■ • 89 

Старина, издања и писци тих писама 91 

Замеци световне и останци јеретичке књижевности. 93 

Богомилска секта 95 

Средњевековна белетристика и приповетке хода- 

лице 1оО 

Шта је пздано из рукописа ове струке 103 

Комади из осталих струка, граматика, зборници из- 

река, путопис 104 

III. Вогословска глагољско-словенска књижевност у Далма- 

цији и Хрватској. 
Судбина словенске слулебе и глагољских слова у 

Гор. Далмацији и Хрватској 105 

Исторпја књига глагољских, њихових преписа и ре- 

да^хција 108 

Поједпни рукописи, простор по коме се шприла 

г.]агољица 11В 

Световна књижевност међу глагољашима .... 41 

IV. Старе сриске штампарије 1493 — 1644. 

Појав штампарске вештине међу нама. Најстарпја 
пгтампања и намера њихова .115 

Ко се трудио око штампања н са чега је оно на по- 
слетку пропало. . 120 

Штампања глагољицом. . . ... ♦ ...122 

Други раздео. Дубровачко-далматински хумани- 

зам и уметна појезија е додатком књижевне радње 

међу катодицима у Далмацији, Хрватској, Сдаво- 

нији и Босни до почетка новог перијода. 

Којп су узроци те се у Дубровнику п Далмацијп мо- 

гла развпти књпжевност 124 

Свезе с та.]ијанском просветом и књижевношћу, 
провансалска појезпја, пад Цариграда .... 128 



Употреба народиога језика, прве иојете и са;Јревање 

народпе појезпје 131 

Опшпрппја радња, упознатоет с це.км кЈаспчном књп- 

жевнопгћу. Рањпна и Златарнћ. 134 

Цвет дубровачке књпжевностп. Гундулпћ Па.1мотпћ, 

Ђорђпћ ." 136 

И. Бунпћ Вучпћевпћ, Канавелпћ п другп Далматпнцп. 141 
Преглед свију перпјода ове појезпје, главне карак- 

теристпке њенога развпјања п рада 142 

Стара и нова издања; језик; садашње фплолошко-лпте- 

рарно пзучавање старпх појета дубровачкпх. . .145 
Научнп рад Дубровчана и Далматпнаца п значај ње- 

гов 147 

Узроци пада дубровачко-да1матинске књпжевностп. 

Вејање новог нацпјонално-практичног правца. .150 

Додатак. I. Стара шижевпост у Хрватској. 

Шпрење реформације као први узрок почетку на- 
родне књпжевности у Хрватској. Даља судбина 
њена 113 

Германпзација п по том маџаризацпја као нова побуда 
подизању народне књижевностп и језика. . . 158 

II. Почетак кшшевности у Славонији. 

Кад се започела и како се развпјала славонска књи- 
жевна радња 161 

III. Радња католика босапских ире овога века. 

Како је стајало с књпжевном. радњом у Боснп. . .164 
Судбпна ћирплпце међу католицима босанскпм. . .167 

Трећи раздео. Новија књижевност. 

Карактеристика и деоба новога доба у књижевносги, 169 

Одсек први. Књнжевност Срба источне цркве. 

а. 1723 — 1814:. Лрви иокрети. Приирава и буђење. Доситцје, 

шгови следбеници и иротивници ; тколски и и^рквени и^оавац. 

Пад српске државне снаге; свезе с Русијом; сеоба 

у Аустрију и додир са западном просветом том 

приликом. ...... . • 172 

Уплив нових прилика на књпжевност; подизање школа; 
ново гајење црквене просвете; погрешке тада почпњене. 176 
Белешке о поборницпма око првих школа српскпх. 180 
Правац п језпк првпх књижевних дела после сеобе 
од 1690. Прва штампана дела српска прошлога 
века • 181 



XI 



Прва књижевна дела намењена школама и свеш- 

тенству српском 188 

Правац пређе прегледаних школских дела. Појав 

Доситија Обрадовића. Он први износи предлоге 

који су нароу1,на иотреба били 193 

Значај Доситијев. Противници његови и борба про- 

тив њега 198 

Издања дела Доситијевих 200 

Павао Соларић и одјек српских писаца западно- 

јевроиском философисању 201 

Први почеци књижевне појезије српске . ... 206 
Првп почеци забавне књижевности у прози и дра- 

матске књижевности 211 

Радња на историји. Јован Рајић 214 

Главни иреглед праваца и радње књижевне прош- 

лог века 218 

б. 1814 — 1848. Народни језик задобија своја ирава у ши- 
жевности. Ђук. Стеф. КараџиЛ. Развијање сриске књижев- 
ности на са.носталније.ч те.мељу и ширење њено у сав народ. 

Потреба да се определи и одреди народни језик, 

којп је Доситије у начелу у књижевност увео. 220 

Живот Вука Караџића 221 

Задаћа Вукове радње и дела његова 222 

Борба против Вука и сметње чињене његовој науци. 228 
Светић излази као вођ свеколикога отиора против 

Вука 231 

На чему је стајала забавна књижевност у другој 

десетини овога века . . 234 

Мушицки и правац његове појезије . . .... 235 

Појезија Симе Милутиновића 238 

Различитп упливи одређују правац српској појетској 

књпжевности 239 

Ј. Суботпћ и Јов. Ст. Поповпћ . . ^. 242 

Наставак забавне књпжевности у прозп. Романи М. 

Видаковића. Почетак новпјега романа 243 

Почетак и развијање драмске књижевности и театра 

у Срба 246 

Почетак п развијање журналистике српске. Матица 

српска • 251 

Опшпрнија рад на новинарству. ....... 255 

Забавнпци п разни годпшњи часописи и зборници.258 



XII 



Крнтичкп рал н оскудан развнтак у њему.-. . .261 
Радња на школској научној књнжевности. Радња 

богословска. Превод светог писма 20.3 

Научна граматпка осим Вука . 268 

Рад на народној исторпји '2 66 

Збнрнп поглед на књижевнн рад српски од 1814 

до 1848 године. . 273 

е. Погледи на иравац и наиредак књижевне радње иосле 1848. 
Питање о народном језику улази у научну сферу. 

Научни рад Та. Даничића. . . . , 27 7 

Значај рада Ђ. Даничићева по књи^евнп језик срп- 

ски 283 

Нови иравац у књижевној иојезпји.-Владика П. П. 

Његош и Бр. Радичевић са следбеницнма својпм. 283 
Дружинска књижевна радња омладине српске. . . 290 
Озбнљнпјн правац н свестраније развиће књпжевног 

рада иза 1849 Ч 292 

Одсек други. Књпжевност Срба западне цркве и 
Хрвата. Од 1835. 

Стање пре Гаја. Промена правоппса п књижевног 

језнка 294 

Идеја југословенске заједнице иод именом „илнр- 
ским"; покрет и судбина њена. ....... 299 

Развијање језика п правописа у Хрвата; наука о 

језику • . . . 303 

Радња на појезији и забави . ЗОб 

Радња у Далмацијн и католнчкој Боснп 301 

Радња на народној историјп 314 

Новине и часописи; друштва; научни рад . . .' . 317 
Таблица разлика међу старим словенским, срп- 
ско-словенским и руско-словенским језиком. . 321 
Имена писаца који се помињу у овој кљизи. . 324 

н 



ПРИСТУП. 



1. Књижевност (литература) зове се скуп 
свега што је умна радња изображених књижевност оп 

шта, особена, н а 

народа учинила за науке и беседне родна, научна. 
уметности (речитост и појезију). 

Ењижевност по пространству може бити 
двојака: општа — кад обухвата књижевност 
свију, и особена — кад обухвата књижевност 
појединих књижевних народа. 

Књижевност по себи може бити народна 
инаучна. У народну књижевност иде све што 
је више посао беседне уметности (појезије и ре- 
читости), у чем се показује дух и правац миш- 
љења или сликЕ карактер народни; та је књи- 
жевност важна за свакога који се броји међу 
изображене људе. У паучну књижевност иде 
књижевност поједине науке, и, како свака наука 
има своју засебну историју књижевности, она 
је поглавито важна за оне који се том пауком 
стручно баве. 

2. Кад се сви књижевни послови (било свију 
или једнога изображенога народа) и све што је 
сметало или помагало њихову развијању пред- 
ставе у историјском реду и целини, постаје на- 
ука историја књижевности. 

ИСТОР. КН.ИЖЕВНОСТИ.. 1 



Будући се тога ради историја књижевности 
бави развићем иојединих идеја и иретресањем 
праваца мишљења и поЈимања стварц у разним 
вековима, разматрајући којим су се упливом и 
поводом поједине идеје н правцн у мншљењу 
људском јављали нлп нропадалп, лако се опа 
може помешати с исторпјом образованости 
(културе, цпвилпзације) која пма далеко ширп 
опсег. У историју образованости иду као делови 
и псторпја политпчка, и псторпја књпжевностп, 
и исторнја уметности, и историја унутрашњег 
стања и жпвота народног н т. д. сматране не 
свака поједпнце, него у својој заједничкој орга- 
нпчкој свезп, којом су у самом животу везане. 
3. Ако овај појам о историји књижевности 
исторнјакњиже- применимо на свој народ, биће нам 

вностн спрам и- , 

сторнје народа. јасно како јс историја књижев- 
ности српске само део историје народа 
српског. У целокупну историју народа српског 
иде све у чему се показао народни живот српски 
од како се за Србе зна, а књижевност је само 
грана тога народног живота. Кад се та грана 
народног живота изучава појединл,е, онда се сваки 
час зда или добра срећа књижевнога развитка 
мора доводити у свезу са политичким стањем 
народним. Јер се све гране народнога живота 
развијају мање више једним кораком. Због тога 
ћемо, пре него што почнемо само излагање исто- 
рије књижевности, показати место, број и нази- 
вање појединих грана српскога парода, да бисмо 
познали из којих се етнограФСких и историјских 
стихија развијала књижевност српска. 



\ 



4. Поглавита етнограФСка особина српскога 
народа јесте та, што му се племена геограФскн по- 

ложај иетнограФ- 

слул^е двоЈаким именом, српским и скв особине ср- 
хрватским. Оним првим служе се ^^' " ^р^^"^*- 
поглавито племена која живе на југоисточној по- 
ловини земаља српских, и источне су цркве, а 
овим другим племена која живе на северозанад- 
ној половини, и западне су цркве. 

С тога игго су Хрвати одвојени државним 
животом, што су се до скора разлике но цркви 
узимале тако да разбраћају брата с братом, и 
што пишу латиницом, они су се до скора сма- 
трали као одвојен народ. Данас се Хрвати сма- 
трају као један народ са Србима. Језик, који у 
Хрвата но неким крајевима нма неке мале дија- 
лектичке разлике, у крвижевности се све више из- 
једначује, а у основу је са свим једнак са срнским. 

Тешко је на ситно обележити места у којима 
живе Срби у којима ли Хрвати. Ми ћемо обе- 
лежити границе свега народа и српског и хр- 
ватског. Границе те иду са севера Дравом и Ду- 
навом, прелазе зарад многих српских места у 
Бачку и Банат уз Морига, враћају се норед кар- 
натских огранака банатских на Дунав, иду уа 
Тимок, настављају се југу границама старе Ср- 
бије, и поврх Албаније ударају у Јадранско море. 
На западу је граница црта повучена од Чичких 
гора низ долину којом тече Драгоња све до Пе- 
рана. Провинције, у које се тај нростор земље 
дели јесу: Србија, Ст. Србија , Босна, Хер- 

1* 



цеговина, Црна Гора, Далмација, Хрватска, Сла- 

вонија, Срем, Бачка и Банат. Хрвати се надазе 

поглавито у Хрватској, Славонији и Далмацији. 

Број свеколикога народа који на овом простору 

живи, и српскога и хрватскога, и источне и за- 

падне цркве заједно с потурченпм Бошњацима, 

износи у округлој суми на шест милијона. 

Расцеп овај у нашем народу догодио се зарад 

несрећног положаја земаља, у ком се српско и 

хрватско племе станило пошто се доселило на 

југ. Положај се тај десио на дохвату борби међу 

истоком и западом (Римом и Византијом) , која је 

ломила све своје оружје и проливала сав свој 

отров преко наших крајева. Мало средњи век, у 

ком су религијозна трвења била правад и главна 

тежња умовима; мало наша незгода, што смо у 

ту религијозну борбу упали и ми пре него што 

смо се могли приправити да штогод радимо као 

целина, пре него што је могао куцнути час да 

постанемо велик народ и прострапа држава — 

учини највише, те се овако расцеписмо на ве- 

лику своју штету. Много је овој беди приносио 

још и посебни карактер словенски, карактер у 

ком претежу личне особине, племенско одвајање 

и такмица, а народ никад није дошао до таке 

државне уредбе, у којој би те особине нашле 

своје безопасно место и пут, па да једна дру- 

гој не сметају и да не буду на штету државкој 

пелини. Последица онога расцепа којн горе обе- 

лежисмо као везу једних с Грцима, других с Ла- 

тинима, јави се у томе, што југоисточне стране, 

Србија, Зета и Приморје остадоше у источној 

просвети и цркви с главним типом словенскога 

језика; а северозападне стране, Далмацнја, Хр- 



ватска и Славонија, остадоше у западној про- 
свети и цркви с језиком помешаним, латинским 
црквено-словепским и народнпм, као што ћемо 
на свом месту видети. Босна, стојећи на средини, 
беше најгоре судбине. Она се по вери цепаше 
на обе цркве, а у њој због са свим слабе државне 
власти и надзора нађоше прибежишта још и све 
протеране секте. Источне се земље сајединише 
под Немањом у једно, и то се јединство црквеним, 
књижевннм и државним везама учврсти и одржа 
бар у свести народној и до данас. Северозападне 
стране показују нам у свима прошлим вековима 
углед чудне расцепљености, кроз коју овда онда, 
у особитим политичким приликама, просијава је- 
динство народно: али оно никад не долази до 
потпуне свести о целини онако као на истоку, 
чему је много узрок политичка судбина тих страна. 
Али оваје страна била срећнија тиме, што, до- 
такавши се рано западно-јевропскога хуманизма, 
даде прва живе споменике писане књижевности 
на чисто народноме језику, који се међу источним 
Србима тек у новије време јавља. 
5. Узимајући у историју књижевности српске 
сву књижевну радњу која се радила Део''^=^ историје 

српске књиасев- 

међу поменутим народом и у поме- ности. 
нутим пределмма. можемо васколики тај рад по- 
делити на три раздела. Испред њих можемо као 
приступ свима ставити говор о животу, карак- 
теру и умотворинама народним, као основици с 
којом су они правци у сукоб долазили или се с 
њом у сугласности развијали, Тако: 

Први раздео обухвата сву књижевност која 
се писала у српској држави и послењене пропастк, 



6 



иочињућп од Немање, из кога ЈЈремена имамо 
иајстарије споменике, па све до XVIII века. Језик 
је у овоме разделу српско-словенски, правац бого- 
словско-црквени. У овај раздео узимамо и гла- 
гољску словенску књижевност попова глагољаша 
у Далмацији, а завршујемо га говором о старим 
српским игтампаријама. 

Другп раздео, који бп се могао звати раз- 
део далматинско-дубровачки, почиње се од XV 
века а свршује у половипи XVIII, у којој се књпже- 
вни живот нап1 премешта у Хрватску , Славонију 
п Угарску. То је век талијанског хз^манизма и 
уметне појезије пресађене у приморје далматинско. 
Као додатак овоме перијоду узима се стара по- 
божна књижевност у Хрватској, Славонији и Бо- 
сни, са комадима осталог књижевнога рада у 
то време. 

Трећп раздео почиње постанком нове срп- 
ске књижевности међу Србима у Аустрији, писане 
на правом народном језику, п постанком новога 
књижевнога покрета у троједној краљевини и у 
Загребу. Правац је овога раздела школа и обра- 
зовање народа, дакле махом правац сувремене 
јевропске књижевностп. 



ЖИВОТ И УМОТВОРИНЕ НАРОДНЕ. 

6. Полсчзећи натраг у прво доба постанка 

народа и образованости човечанске да народне умотво- 

потражимо почетак умотворина као Ј^а" ј Ги?оГпн- 

клицу књижевности, наћи ћемо да је санакњижевност. 

прва умотворина свакога народа језик његов. 

Заједно с већим развитком језика и живота по- 

челе су се мало по мало усменим начином раз- 

вијати и памћењем с колена на колено прено- 

сити народне умотворине, нарочито приче и пе- 

сме, у којима се у онај мах исказивао народни 

поглед на свет, начин мишљења, веровања и ре- 

лигијозних представа народних, преко којих је у 

нејасном и неразвијеном облику народ искази- 

вао прво своје мишљење о свету и природи. То 

је постанак и старина умотворина народних, прве 

непосредне изјаве начина мишљења и веровања 

народног. Али и ако су народне умотворине тако 

старе по постању своме, ове које ми данас по- 

знајемо дела су потоњих времена. Оне, у колико 

нису у позније дане постале, сачувале су нам 

се само као одломци из времена, у којима се 

народни жиЕот иу породици, и у племену, и у 

религијозним појмовима прилично развио био. На 

сваки начин оне су за карактерисање мишљења 

масе народне врло важна грађа. 



8 



Што се тпче језика српског, на ком су спеване 
народне умотворпне, он се у њима у сваком веку 
мењао у колико се мењао у развитку свом. Ни 
он дакле као ни умотворине не показује на се- 
би првобитну непромењену старину. По ностанку' 
свом српски језик није самоникао, него је грана 
словенске породице, која је опет лоза великога 
индојевропскога племена. То племе, чинећи 
некад у давнашња пред-историјска времена, једну 
народну целину, с једним језиком, религијозним 
представама и умотвор инама, расцепило се кас- 
није у више лоза (инднјску, грчку, латинску, кел- 
тиску, германску, словенску и т.д.) од којих се свака 
онет на своју страну цепкала и гранала, докле није 
постало садашње богатство језика из тога племена. 

С већим развићем вештина дошла је и вештина 
писања. Сведочећи сама собом висок ступањ раз- 
витка, помогла је да се људска образованост још 
више развије и дала је постанак писаној књи- 
жевности, која се заједно с писменошћу прено- 
сила од образованих племена к необразованијима, 
затичући их у разним ступњима њихова самобит- 
ног развитка. С тога тражећи у разних народа 
почетке писане књижевности наилазимо на раз- 
лике. Почеци се ти развијају или из стихија 
домаћих, које се налазе у свакога народа, као 
што поменусмо, у народним умотворинама,^ или 
из стихија са свим са стране узетих. 



-^ Тако се књижевност из самородеих темеља развида у 
Индијанаца и Јелина. , 



9 



Али икад се књижевност почнеразвијатиупди- 
вом са стране, опет не може избећи да се ма кад 
мање или више не сусретне са народним умотво- 
ринама и не поврати на основицу првобитног ка- 
рактера народног који се најпре у њима исказује. 

Будући се у нас први почеци писане књи- 
жевпости почеше упливом са стране и радише 
за поједине класе (за духовништво и властелу), 
докле је међу тим народ проводпо свој старински 
живот, то се тек у најпознијем перијоду јавља 
с потпупом надмоћношћу правац основан на на- 
родности. С тога ћемо ми овде најпре обележити 
значај народпога живота и народних умотворина, 
да бисмо после могли знати, у колико је кад књи- 
жевност утицала и у своме се правцу обзирала 
на ове природне створове ума народног. 

7. Живот српског народа од најстаријег 
доба, како је позпат у историји, и како ^^^ ^^.^ ^^^^^^ 
се овамо доселио, у главним цртама ступањ образо- 

ваностн и патра- 

својим слабо се мењао све до најпо- јархалнн начин 

тп • живота. 

следњега времена. 1лавна јс црта у 
животу нашега народа патријархалност, т. ј. 
начело породично, по коме се све ради и врши 
по предањима која су се у предисторијско доба 
образовала и у породицама с колена па колено 
сачувала и по коме се сваки у друштву јавља 
као члан поједине породице или братства. Општа 
заједпичка савршепо једнака мера образованости 
и потреба јавља се у овакоме друштву. Што 
један може и зна — знају и могу свц. У једно 



10 



верују и једнОхме се кдањају сви. Што се у 
најмањој мери појављује, то је начело личности 
и самосталности појединаца, које је начело управо 
савршено противно начелу натријархалном или 
породичном, и јавља се као виши ступањ развитка 
који после патријархалнога долази. 

Породице ове живећп по својим уређењима 
од старине као задруге и имајући биране ста- 
решине, живеле су скоро свака за се у појединим 
селима, чему се траг и сад види у растурености 
планинских села наших. Поједини крајеви, у којпма 
је живело више оваких породнца или братстава 
у појединим селима, састављали су жупу, која 
је заузимала природом обележени крај, какву 
долину или ногорје. Жупе су имале своје 
биране старешине, жупане, којпх породице 
касније по западним обрасцима саставише и обра- 
зоваше племпћство. Јединство народно јављало 
се у заједници свију жупа и у изборноме владаоцу 
народа, великоме жупану — о чему нам се свему 
сачуваше трагови у историји Срба одмах после 
досељења њихова у ове крајеве. Касније под Нема- 
њићимаувела се друкчија система државне управе, 
која је за углед узела систему суседне византиј- 
ске царевине, с којом су Срби ненрестано у много- 
струким свезама били — али и под њом је сеоска 
општинска управа задржала своје старе обичаје. 

8. Имајући овако правно уређење, основано 
не на писаном системисаном праву него на оби- 
чајима који су се развили у државно обичајно 



11 



право непосредно из породице и поро- висина ооразо- 
дичнога права — живела су српска пле- ^^"^"^" ''''^"''^''ј^^ 
мена бавећи се највише о ратарству. «ад ће примити 

хрншћанс.тво п 

У томе што видимо да су имена за почети државнп 

/ живот. 

називе развиЈениЈега живота (пшеница, 
јечам, овас, раж, просо, жито, жрвањ, хлеб, орати 
плуг, рало, железо, коса, срп, длето, игла, воз, коло, 
сто, платно, сукно, плашт, обруч, прстен, печат, ко- 
вач, ткалац, златар, ит.д.) једнака у свију данашњих 
словенских народа, јасно намјесведочанство, (осим 
што сведочанства така дају и сувремениисторици) 
да су Срби познавали све те ствари и радње још кад 
су били у заједници са старим Словенима. То су зна- 
ње дакле донели и у данашњу своју домовину. И ако 
храбри у рату да бране своју домовину кад је непри- 
јатељ нападне, Србисуваздабили народкојије во- 
лео породични и кућевни миран живот, уживајући 
кад се у домаћем кругу око огњишта казују и певају 
приче пародним јунацима и о старим чудноватим 
временима. Породични морал и чистота обичаја 
и живљења врло се чувала како у старих Словена 
тако и у старих Срба, као што изреком помињу 
и странски најстарији историци. Што су у нашем 
језику називи својте и родбине разграпати више 
него у околпих суседних језика — сведочанство 
је да су се у нас породичне свезе јако поштовале 
и гајиле. У вери се види да се основна вера срп- 
ска, као и стара словенска која је пре хриш- 
ћанства била, држала двојства међу злим и добрим 
божанством, и да је као главна страна старе 



12 



српске религије било поштовање природних сила 
различитим празноверичким обредима који су се у 
узречицама, причама и обичајима и до данас сачу- 
вали. Приче вилама, виленицима, обичаји 
идења додола, коледа, обичаји 1)урђевски, о 
Ивањудне, обичај и б а ј а њ а, веровање у врзина 
кола, нечастиве силе, женидба сунца и месеца, при- 
че ветру, змају, диву, оИлији громовннку, Божићу 
и мн. др. све суостанци старинске претхришћанске 
вере српске. Многи њени обреди прионули су уз 
свечаности хришћанске, те се под тим именом да- 
нас светкују. У средњем веку било их је још више, 
јер се зна како су у Душаново време неке секте 
по старом словенском обичају и мртваце спаљи- 
вале : а губили су се мало по мало, као што ће 
их један пут са свим нестати. Очевидно је дакле, 
да је та вера још више обухватала, што ми да- 
нас не знамо и немамо откуд да дознамо. 

9. У оволико развијеноме народном животу 
„ с којим су Срби као народ ушли у 

Народнеумотво- " ј лг јг г-» ^' ј 

рине као израз историју, јављају се и народпе умо- 

патријархалног 

ступња осразо- творине као оглсдало духа и правца 

ваности народне. тт 1 

народнога. Певање се услед развића 
самога језика јавило још као део старе вере, и 
нема сумње да су Срби као и остали Словени 
имали песме о боговима својим, о празницима 
њиховим и обредима те старинске вере. Останци 
нас томе уверавају и данас. С друге стране 
у песме је народ стављао историју своју, са- 
стављајући у песму дела јунака народних, опева- 




13 



јући поједине перијоде живота свога, спевавајући 
дела и карактере мучепика и омиљених јупака 
својих. На послетку и оно што је народ себи 
за забаву измишљао поглавито да искаже осе- 
ћања своја, мишљење о разпим придикама жи- 
вота, и догађаје и слике из свакидашњега свога 
живљења, а у чему је хтео да обележи карактере 
који су му мили, или морал свој , ил^ пресуду 
своју делима једпе или друге врсте — певало 
се у песме и састављало у приче. Опо што је 
искуством нађено да може послужити као правило 
животу, казивало се у пословицама. Сваки век на- 
родног живота морао је обиловати умотворинама 
пародпим, и у последње време, кад су се стари те- 
мељи народног живота новима измењивати почели, 
ударају оне натраг. Од те богате књижевности што 
се певањем и казивањем толико векова чувала 
и ширила ми познајемо оно и онако што је до на- 
ших дапа дошло и како су пам писци покупили. 
Народне умотворипе које ми па помепути начип 
познајемо, по облику се своме могу поде- врсте народних 
литиначетириврсте. Тесучетириврсте: ^мотворина. 

а. Народпе песме, 

б. Народне приповетке, 
6. Народне пословице, 

г. Народпе загонетке и бројенице. 
10. Разгледајући народне песме видећемо 
да се оне могу узети на преглед с две народне умотво- 



рнне ло старини 
и по садржив 
СВОЈОЈ. I' Постарини. 



стране, по старипи ипосадржипи 

^ ' *• *■ и по садржини 



14 



По старипи оне имају четири епохе. 

У прву епоху долазе песме у којпма се са- 
чувало иоле трагова од мптолођије, причања п 
старога жпвота народпога. Траговн ови не виде 
се па први мах, него се тек истражују поређењем 
песама наших са песмама осталих сродних пле- 
менаинарода, јер песме не остају вазда једнаке. 
На разна имепа певају се једпе исте приче, и 
сваки нараштај додаје штогод, п мења у њима 
оно што не разуме и што се пе слаже с миш- 
љењем његовим. Таке су песме најважније, јер 
се у њима често налази трагова из најстаријег 
живота нашег народа, још кад је био у заједници 
с осталим Словенима као један народ словенски, 
или с Индојевронљанима као један народ аријски 
или индојевропски. 

У другу епоху долазе несме о Немањићима 
и све које певају дела из живота нашега народа 
у старој срнској држави. Тих несама нема мно- 
го, јер су се могле лако погубити као и оне прве 
енохе, и поплавпле су их песме из треће епохе 
које су се најрадије слушале, јер их је свак 
најбоље разумевао. 

У трећу еноху долази највећи број сад но- 
знатих народних песама. Тој трећој епосп наше 
народне епопије главна је мисао борба хришћан- 
ства с Турцима. У тој су епоси славне песме о 
косовском боју, Краљевићу Марку п о хајду- 
цима српским. Ту су дела самога народа. 



15 



У песмама четврте епохе певају се догађаји 
најновијега перијода исторнје српске, јуначки по- 
четак српског ослобођења. Највеће богатство 
ббја и маште види се у старим народним пе- 
смама. У најновије доба у онолико више пада 
народпа појезија, у колико више уплива задобија 
пробуђени дух сувремене образованости и књи- 
жевности и у колико се поред тога више губи 
старинска вера и патрр1Јархално мпшљење спрам 
живог обрта идеја и живота који се у наше дане 
јавља. 

11. По садржипи нема много врста народне 
појезије. Главно је готово у читавој п. ш садржини. 
деоби величина песме. Мање песме различи- 
тога садржаја певају жене и девојке, или се 
певају заједнички по друштвима; веће су наме- 
њене особитим певачима, гусларима. Према томе 
је у неколико подељеп и садржај, али више по 
ствари. У народним песмама, наравно за то што 
су народне, не налазе се лако последци личпога 
осећања. Оне вазда певају чињеницу какву, мало 
се баве о унутрашњим побудама, и вазда се држе 
епског, приповедачког облика. Нежннје осећање 
и читави шарени живот свакога доба обично се 
пева у мањим женским песмама. Витештва и 
јупаштва нредмет су већих епских (гусларских) 
песама. Али, као што споменусмо, епски карак- 
тер главно је и у већим и у мањим, и у ју- 
начким и у женским песмама, као што их 



61 



је Вук Ст. Караџић према такој деоби именовао. 
У мањим женским песмама сачувао се приличан 
број старијих песама претхришћанскога времена, 
или што су оне биле већма у обичају, или ваљда 
за то што су мање, па се лакше памте, а није 
било узрока да би се мењале као што смо видели 
код већих епских песама. 

12. Народне приповетке су од превећ 
народне припо- вслике важности по испитивање на- 

ветке и изворн 

њнхови. роднога живота и по упоредну науку 

испитивању предисторијског времена целокуп- 
нога словенског и осталих индојевропских на- 
рода. Међу тим оне су покупљене много слабије 
него ли песме\ Има их врло много и веома раз- 
личитих, и долазе из различитих извора. Некима 
је нађен траг у приповеткама старе санскртске 
индијске књижевности одакле су потекле и по- 
знате арапске приповетке Хиљаду и један 
дани Хиљаду и једнаноћ'*. Из многих 
превода прешле су ове индијске приче у народне 
приче скоро свију јевропских народа. 

Другимаје грађа основана још у заједничкој, 
митолођијској ризници арпјских народа која је 

' Од све усмене народне књижевности најтеже је купити 
народне приповетке , јер је најтеже наћи људе који их 
знају као што ваља , па је тих људи све мање и мање. 
За то су оне тако слабо и покупљене. 

^ Збирка тих индијских приповедака зове се »Панчатантра« 
Она припада у књижевност индијску, најстарију на свету. 
Пет од тих приповедака превео је с ориђинала Дубров- 
чанин Петар Будман и наштампао нх у Ои1з1'0Уп1ки, га- 
1)ауп1ки биопјсе (1и1)гоуабке га 1866. Грађа из тих прича 



17 



послужила за грађу толиким митолошким и на- 
родним причама јевропским, у којих се једно исто 
градиво на разне начине прекрајало. 

Приличан број и прича и песама народних 
има свој постанак у хришћанској легендарној 
Ењижевности и у легендарним причама, које су 
многе средњевековне хришћанске секте растурале. 

Многе имају месни постанак у животу на- 
родном, нарочито разне приче о појединим ме- 
стима, где се казује како су која села и места 
постала, и приповетке у којима се прича шта се 
на једном или на другом месту догодило. Ове 
су приповетке најмање покупљене. 

Непосредно врело у животу народном имају 
приче поучне и шаљиве, у којима се људи једне 
или друге сорте (карактери), или читави сталежи 
народа претресају, или се приповеда прича да 
потврди пословицу или какву моралну изреку 
народну. Ове су веома знатне за изучавање на- 
родног мишљења о свету, моралу и карактерима. 

13. У народним је пословицама изведена 
народна ФилосоФија, резултати онога народне посло- 

вице и значај њи- 

до чега је народ у разним струкама хов. 



дошла Је у народне приче причањем путника и странаца 
који су их чули од оних што су их у ком год преводу 
читали. А из грчких превода преводили су их и наши 
калуђери у средњем веку. Један таки превод издао је Ђ. 
Даничић у 81аг1пата ји^оз!. ака(1. кпј. II. стр. 260, у 
коме има више прича под насловом »0 СтеФаниту и Их- 
нилату.« Ствар се обично задржавала, а имена су се ме- 
њала и ето ту већ видимо каквим је путем грађа из удаље- 
них индијских прича могладопрети до наше народне прпче. 

Истор. КЊИЖЕВНОСТИ. 2 



18 



радње у животу својим искуством дошао. У ко- 
лико је искуство прва стихија науке, у толико 
ћемо п у пословицама наћи разне истине у раз- 
баченом реду. Оне се говоре или уз реч или осо- 
битом приликом, и поред многих пду приповетке 
које ваља приповедити кад се пословица спомене. 

14. Загонетке и бројенице удешене су 
загонетко II бро- ^а вежбање досетљивости и памћења, 
јенице. ^ ^^:^^ останци некадашњих обичаја и 

обреда још предисторијске вере наше, у којој се за- 
гонеткомнека тајанственост постизала. Гдекоје за- 
гонетке имају свој почетак у хришћанским сектамаЧ 

С тога што се живот огроаше већине, управо 
важност парод- Ц^'^^ масе нашсга народа до пре не- 
нпх умотворииа дс^^ног врсмена задржао V ономе па- 

у цсториЈСком "^ •■■ '^•'- «" 

жиБоту српском. тријархалном стању у ком се јављају 
народне умотворпне; с тога што су по томе на- 
родне умотворине све до недавног времена биле 
једини израз народнога живота и осећања, оне 
заузимају у историјп нашега духовног живота 
са свпм особено место. Кад се почела писана 
књижевност, она се писала другим говором, уда- 
рила другим правцем, ван народних умотворина. 
Истом у најновијем прерођају књижевности из- 
вршиле су оне уплив и на језик и на књижевну 
појезију српску и постале предмет особитога изу- 
чавања и пажње. Услед тога ћемо показати овде 
особите заслуге које стекоше у народном животу 



^ В, Јагића РпЈог! к ћ181опЈ1 кпјхгеупоз!;! пагоЈа ћгуа^бко^а 
1 8г1)8ко§а. 2а§ге1) 1868 40 -44. »Вила« за 1868 год. стр. 558. 



19 



ове умотворине замењујући књижевност која се 
народним пословима бринула нпје. Тако: 

1. Пре пробуђења или прерођаја нашег на- 
рода у најновпје време, народне су песме држале 
у њему живу свест у својој народности нод ту- 
ђинсЕим непрпјатељским нритиском, чувајући у 
себи клицу томе прерођају. Причом и песмом 
народном одгајени су толики велики јунаци који 
су народу послужили. И макар да је задаћа ова 
поглавито прешла на књижевност, служе јој на- 
родне песме и данас. ако не као главни радник 
а оно као помагач. 

2. Кад се на крају прошлога века започела 
нова књпжевност српска, она је пошла рђавим 
путем и у облику и у језику. У облику је, на- 
рочито у нојезији, завладао брзо назови-к./1аспци- 
зам, који је до пред крај прошлог века у Је- 
вропи владао, а у језику црквено-словенски је- 
зик рускога изговора са свом храпавошћу и не- 
угодношћу застарелога укоченог стила, нарочито 
где је још таки језик са српским номешан био, 
као што се често дешавало. Народне несме су 
изазвале у књпжевност гомилу бораца и радника, 
који су правом народном српском језику за- 
добилп његово право, и у књижевностп стекли 
владу природнијим облицима, те је тако у су- 
гласност довели са сувременим књижевностпма 
осталих народа. 

3. Народне песме пам п данас служе као 
најбољн доказ јединства нашега народа. С малим 

2* 



20 



изузецима се оне певају под једнако међу Ср- 
бима обе вере (хришћанске и турске) и обе цркве 
(источне и западне.) 

Споменусмо да су народне песме толико старе 
колико је народ српски стар у историји. Али нема 
историјских сведочанстава која би тако стара била. 
У најновије време почиње се држати за Дукљани- 
нову хронику (писану XII века, срп. превод. у 
Срб. Летопису 1853. II) да је писана на основу 
народних песама и приповедака ^ Даље се на- 
лази спомен о народној песми у нашој књи- 
жевности у Доментијану још у XIII веку, који 
прича како се благочастиви Растко, потоњи св. 
Сава клонио младића који су певали песме „гоно- 
ШБСкааго желании, осла бл гагоштихв доушоу." Од 
путника помиње их НићиФор Гргур из XIV века, а 
за њим, колико нам је данас познато, Курипе- 
шић у своме путовању кроз српске земље с аустрис- 
ким посланством 1531 године (српскиу „Вид. Дану" 
1863 год од Ч. Мијатовића). Најстарије их је за- 
писао један од далматинских књижевника, Хвара- 
нин Петар Хекторовић, којије у свомспеву Риба- 
њ е (лов рибе, штампан 1569) издао три народне 
песме које називље бугаркињама. У другога 
далматинскогакњижевника Бараковића у његовој 
Вили словинској (штампана 1614) налазимо 
такође једну народну песму. Из године 1663 
има записана попевка о М. Свилојевићу (М1к- 
1о81с, 81ау. ВЉИоШек I) Цела збиркаимаса- 
чувана у библиотеци Францишканског манасти- 
ра у Дубровнику писана пре 1728 из које је штам- 
пао Миклошић у Бечу 1870 старе песме. (ВеИт^е 
7мг Кепп1:п188 ^ег б1ау18сћеп Уо1к8рое81е I В1е 



* Јагић, Н1Ј51. кпЈ1:^. 1 ПсЈ. 



21 



^о1к8ер1к ^ег Кгоа1еп.) Друга је стара збир- 
ка пнсана у Перасту у Боци Которској 1682 — 
1714. Трећу има међу својим рукописима југо- 
словенска академија писану прошастога века. У 
прошастоме веку већ су се књижевници поче- 
ли више обзирати на народне песме. Из тих 
тако позних старијих збирака, па се види како 
се наша народна појезија мењала и у самоме 
облику и стиху свом. У данашњем веку с про- 
буђеним укусом за народне умотворрше, који је 
настао иза Француске револуције, много се ра- 
дило и у нас око купљења народних умотво- 
рина. Излагање и простог библијограФСКог пре- 
гледа радње на овој струци одвело би нас 
далеко. Исто тако су се умножплп чланци у 
којима су народне умотворине с разне стране 
разгледане и изучаване. Чисто компаративпо 
литерарно - историјско изучење започео је само 
на словенском темељу Људ. Штур у књизи својој 
отоме^ С погледом на о"с"талу индојевропску по- 
родицу радио је први Илар. ЈРуварац у Седмици 
од 1857 и 1858, а наставио В. Јагићу својим делима. 
Од осталнх народних умотворина има збирка 
пословица од И. Ђорђића (1675—1737) коју је 
штампао В. Гај у Вап1с1 Шгзкој га 1866 и друга 
пре 1728 писана, која се налази поред мало час 
помињате збирке рукописа у библиотеци Фран- 
цишканског манастира у Дубровнику, и штампао 
ју је А. ХиљФердинг у Русији али у рђавом 
препису. 



* Људ. Штура књига о народним десмама и цриловеткама, 
превод Јов. Бошковића у Н. Саду 1857. 



ПРВИ РАЗДЕО. 



Стара српска црквено-словенска књижевност. 

16. Улазећн у перијод најстарије ипсане 
почетак П1:сане књкжевностп наше не налазимо у њој 

•књижекности, од- т 

ношајн.ен спрам нп земљиште ни грађу народних умо- 
Јсмене. творпна. Развитак наш није ишао нри- 

родним редом, није се развпјао ненрестано пз 
народнпх стихија; уњ утицаху догађајп који су 
правац мпшљења п књпжевног рада окренулп на 
стазе са свим противне ономе што се донде у 
народним умотворинама певало п нрпча^о. 

Другим речима, узрок и првп почетак књн- 
жевностп наше нпје бпо у усавршеном развитку 
самога народа, него је дошао променом вере п 
сударом са образованијим племенима, којима су 
писменост п књпжевност биле од нрвих потреба. 
Наш народ угледајућп се у свему на ове своје 
суседе, угледао се на њих п у томе. 

Срби, као и остали Југословени, дошавшп у 
своје садашње земље дошли су у непосредни до- 
дир са византиЕСким царством. У веку ком је 



23 

главни посао и задатак био обраћати у хри- 
шћанску веру све који још нису у њу веровали, 
и Србе почеше обраћати у нову веру. 

Прве писане књиге дошле су нам заједно са 
хришћанством у преводу светога писма и службе 
црквене. У колико су народне умотворине биле 
у тесној свези са старом вером с којом су се тако 
рећи заједно развијале, и у колико је нова вера 
по преко ишла управо против старе, у толико 
се већ по себи разуме, да је така писана књи- 
жевност , слулгећи много векова само цркви и 
хришћанству које се с оном стггром вером бо- 
рило, ишла са свим другим путем пего што би 
био онај који би водио непосредно из народних 
умотворина. Отуд су се јавиле многе знатне по- 
следице. Кроз векове књижевност је ишла осо- 
беним и одвојеним својим путем, не сусретајући 
се са самим животом као огледало његово. На- 
родне умотворине, за дуго још једино огледало 
народног живота, развијаше се на своју страну, 
али са промењених околпости и нестанка старе 
вере погубише много својих старинских особина. 
У сукобу са старом вером није се ни хришћан- 
ство могло утврдити као што ваља, него су се 
у њему, између осталога и упливом старовераца, 
заметнуле секте. На послетку видимо тек у нај- 
новије време где се, дуго одвојени, књижевност 
и народниживот састају и једно другом помажу. 
17. Срби, као и сви остали јужни Словени, 
почели су примати хришћанство доста рано, још 



24 



словевсЕа вњи- "рб словбнских апостола Иирила и 
жевност црЕве- Ју^етодија, одмах пошто су се доселили 

но - хрншКанска п ^ ^ п ./ п 

у Бугара и Па- у овс крајевс. Али то није било стал- 

нонаца. Ћнрпло _ 

иметодијеиња- но , јср сс обраћањем Словена нису 

хоиа радња. ^ 

бавили људи коЈи су њих и њихов Је- 
зик познавали, него људи странци из суседних 
грчко - византинских и латинско - германских др- 
жава, који нису ни језика словенскога познавали, 
а камо ли да су били кадри превести Словенима 
црквене књиге и тако их упознати са суштином 
нове хришћанске науке. С тога се за тај посао 
може истина казати да је био почет, али се не 
може рећи да је од њега било користи до рада 
словенских апостола Ћирила и Методија, који 
су отворили са свим нову епоху у животу сло- 
венских народа. Ова два брата примивши се да 
обраћају Словене у хришћанство смислили су 
да двоје треба па да се овај посао како ваља 
изврши: прво, да се за словенски језик са- 
стави азбука, и друго, да се преведу све главне 
црквене књиге. У та два посла почетак је сло- 
венске књижевности, којијој јена много векова 
правац одредио. Оним првим послом установили 
су словенски апостоли вечито средство за раз- 
вијање словенске књижевности, а овим другим 
упутили су га одмах на практичан пут и при- 
менили га. Овако тежак посао могли су они 
само за то извршити тако добро, што су и је- 
дан и други били рођени Словени. С тога су, 
познајући добро ондашњу образованост и тежње 



25 



њене а исто тако и свој народ, ради били да 
нову веру стално утврде међу својим сунаро- 
дницима, да том приликом установе међу њима 
и писменост, као најбољу чуварицу сваке вере, 
науке и образованости, и да свој народ ис- 
тргну из забачености у којој се донде налазио. 
Овако зрело промишљена намера испала им је 
за руком како су само желети могли, подигавши 
заслугу њихову међу прве задужбине у народу 
словенском и обесмртивши славу њихову. 

Да наведемо у кратко мало више о животу 
Ћирила и Методија. Ћирило , пре жнвот Ћирила н АЈ 
калуђерства Костантин, (род. 827 умр. методија. // Ј 
869) родио се у Солуну. Методије, старији брат, 
не зна се кад се родио, а умрво је 885 год. Из 
најпре је био у војничкој служби, после је неко 
време управљао у словенској области грчкога 
царства, док се за тим не покалуђери на гори 
Олимпу. Млађи брат Ћирило отиде у Цариград 
своме рођаку логотету, који га беше себи поз- 
вао, п ту се васпитавао у двору заједно с царем 
Михаилом. Ту је стекао највећи део свога обра- 
зовања и знања, и ако је и могао добнти ви- 
соке државне службе, љубав к науци одведе га 
у духовипке. Најпре је био библијотекар цркве Со- 
Фије, после отиде т Цариграда у манастир , и 
најпосле се на често понављане позпве врати у 
Цариград за проФесора ФплосоФИЈе. Своју апо- 
столску радњу почео је Ћирило још у 24-ој 
годпни. По жељп цара Михаила ишао је мили- 
тенскоме емиру да се бори протпв мухамедан- 
ства. После је заједно с братом ишао у Крим 
Козарима и онде однео победу за хрпшћанство 



26 



у преппрци са Јеврејпма и Мухамедапцима. Али 
нх је главни посао чекао тек кад су се одатле 
вратнлн у Царпград. Грчкп п бугарскн Словенн 
не нмајућн црквеннх књпга на свом језику бе- 
јаху се ночели оиет враћатн у ндолопоклоннштво. 
У оно време пак јужнп Словени нпсу бплп само 
у садашњпм својнм земљама, него су заузнмали 
ичптаву Угарску, стару Паноппју н Подунавље, 
ударајућн северннм граннцама својпм у садашње 
земље Чеха н Словака. Кад ови Словени чују 
шта су словенскп ансстолп урадплп у Бугарској, 
одмахморавскнкнез Растнслав, којнсасвојнмаже- 
љаше такође а^ушатн словенску службу на своме 
језику, оправи посланнке цару Мнханлу, молећи га 
да и њему пошље словенске апсстоле. Цар их дои- 
ста упути тамо. Ту им се ваљало борпти п с остан- 
цима идолопоклонпштва и с уређивањемслужбе ир- 
квененасловенском језику, ококојега су послаони 
још с почетка ночели раднтн, и с окорелостпма 
западнога германског свештенства, које се сло- 
венскоме језпку у црквеннм књпгама протпвило, 
доказујући да се Бог може славити само на је- 
врејском, латинском п јелинском језнку. С тога 
их и сам напа Николај позове к себн. Т1прило 
и Методије отнду у Рим , али папу Нико- 
лаја већ не затеку међу жпвпма. Његов на- 
следник Адријан прими пх лепо, али Ћирнло 
изнемогав од напрезања разболи се и умре 
у Рнму, у 42-ој годинн свога жпвота. По смрти 
братовој Методпје се врати к Словенима. За време 
рата међу Растиславом и Светопуком он дође 
Коцељу владаоцу словенске Паноније, и папа 
га постави за владику панонскога, али га досаде 
немачкога свештенства ни ту не оставе с миром. 
Архпјепископ салцбуршки п његов духовни сабор 



27 



пађоше да је Методпје одступио од догмата рим- 
ске цркве; затворише га на две и по годпне 
дана, п па жељу Мораваца папа Јовап VIII, Адри- 
јапов пријемник, ослободи га тамнице, поврати 
му пређашњу слободу п власт, п постави га за 
архпјепископа моравскога. А на скоро су га опет 
позивали на одговор у Рпм , и трпевшп много 
зарад љубави своје к словенској служби умре и 
Методије 885 год. у Велеграду. Као „први учп- 
тељп" словепскп увршћени су и Ћирило п Ме- 
тодије међу свеце словенске; а штују се данас као 
апостоли народнн по свима земљама словенским. 
18. У историји књижевности словенске, у 
перијоду кад су радили Ћирило и Ме- ^а кој;1 су сло- 

венскијезикнај- 

тодиЈС и кад се први пут на словен- пре преведрне 

цркбсне књпге к- 

ски превсдило свето писмо, врло јс дако је стајао 
важно питање на који је словеп- ^ч спрам оста- 

" " лих словенских 

ски језик свето писмо преве- језака онда. 
депо. На први се поглед види, да је преведено 
на језик јужпих Словена, а све нас прилике на- 
воде да мислимо да је свето писмо најпре пре- 
ведено на језик панонско-бугарских Словена по 
дијалекту бугарскоме, коме се мишљењу у повије 
време привија највише словенских литерарних 
историка. Разлози су за то на првом месту срод- 
пост данашњега бугарскога језика са старпм сло- 
венским, на који су Ћирило и Методије свето 
писмо преводили; за тим близина тих покрајина 
ономе месту у ком су Иирило и Методије своју 
мисао започели, и поглавито што су и сами сло- 
венски апостоли родом из тих покрајина, па би 
тешко било мислити да су они преко свога род- 



28 



нога говора нарочито узели друге какве осо- 
бипе опда, кад се у Словена тек осниваше и 
књижевни језик н писменост. 

Из овога питања развија нам се и друго 
питање, на име: у каквом су одношају спрам 
тога језика били у оно време остали 
словенски језици, и је ли још онда било 
разлике међу словенским језицима као што је ми 
данас налазимо. Јер из самога живота Ћирила 
и Методија види се, да се њихов словенски пре- 
вод црквених књига раширио не само по Бу- 
гарској него нарочито по Панонији и по Морав- 
ској. Да бисмо на то питање лакше одговорили, 
ваља нам прво рећи неколико речи о положају 
и важности језика словенског, којим се Иирило, 
и Методије служише међу осталим ондашњим 
и данашњим језицима словенским. 

Стари „словенски" језик зове се именом 
„словенски" (слов^ћмћсшн јл^^т.шђ) по народу који 
га је говорио, и који га је сам тако називао, 
а именом „стари" за разлику од новог словен- 
скога или крањског или од општега имена за 
данашње словенске језике. Овај језик који се не- 
кад говорио међу Словенима што су живели у 
Панонији и Бугарској, изумрво је потпуно. Кад су 
Маџари при крају IX века дошли у своје сада- 
шње земље, потисну они туда настањене Сло- 
вене са старих им седишта ; они се изгубе међу 
маџарским ордама или распу у околпе југо- 
словенске земље, напустивши са свим панонску 



29 



равницу. Останци језика и народа сачували су 
се у данашњим Бугарима и Словенцима. 

Језик овај, који доби част да први између 
свију словенских језика постане књижеван и 
да толико време буде књижевни језик у Слх)- 
вена источне цркве^ био је у оно време са 
свим одвојен и особен језик међу словен- 
ским језицима, који су још онда били подељени 
на садашње чланове своје. Али разлика међу 
њима није била још оволико развијепа колико 
је у наше време, јер су у оно доба језици сло- 
венски, који су некад једну целину састављали, 
били читавом хиљадом година ближе тој својој 
некадашњој заједници, и ако је онда била већ 
растурена. Из тог узрока словенски превод Т1и- 
рила и Методија било је лако употребити и 
осталим Словенима који су говорили друкчије 
него бугарско - панонски Словени. За то се пре- 
вод њихов и раширио брзо међу све Словене 
источне цркве, поставши свуда темељни камен 

књижевности. 

До скора су владале, нарочито у нашем па- 
роду, врло погрешне мисли о овом старом сло- 
венском језику. По судбинп историјској он је по- 
стао црквени и књижевии језик и у иас као и 
у свнју Словена источне цркве у којих се задржа 
словенска служба божија. Истом у овом веку од- 
мељен је он у овој својој књижевној служби и 
части правим народним језиком. А дуговремена 
његова служба у књижевности свију Словена пс- 
точне цркве учини те се о њему почело мислити 



30 



вео.ма много. Тако се у иаточ толики.м ироме- 
нама преппсивача словенскпх до скора држало, 
да је садашњп језпк нашпх црквенпх књпга (којп 
једалеко од језпка Ћпрплова пз IX века) нај- 
старпји словенскијезик, отациоснов- 
ниоблпк свпјусадашњих језикасло- 
венских, што се ни за најправплнпје п најста- 
рије његово облпчје потврдптп не може. То иак 
данас већ никакав научннк не мпсли. Јест пс- 
тпна да тај стари словенскп езк , изучен по 
рукоппсима IX. X. и XI века, показује у себи 
облпке најстарије од свпју словенскпх језика и 
најближе заједничком словенском језику којије 
некад морао бпти , а тако псто да се свуда држп 
да је то најстаријп међу словенскпм језпцпма. 
Агп п ако не може битп сумње што се тпче ста- 
рпне облпка, већ по томе што су му споменици 
вековима старпјп од најстарнјпх споменика оста- 
лих словенских језпка, може се узетп да још ипје 
са свим прекинуто питање , да ли се тај језик 
први одвојио из заједничког предисторпјског 
словенског језика као што се сад у опште држи; 
Ђ. Даничић је својомдубоком расправом ,,о сло- 
вима ђ и ћ" (Еас1 ака(1. ји^о^!. I кпј.) покре- 
нуо ово питање и доказпвао да се од старинског 
заједничког словенског језпка одвојио првп наш 
српскп п хрватски језик, па тек стари словенски. 
Што велимо да су п праоци садашњпх Бугара 
били Словенп, то не долазп ништа у сукоб саиме- 
ном Бугари. Становници садашње Бугарске зваху 
се изнајпре Словени. На њих напђе туранско 
племе „Бугара" те ихпокорп и завлада њима, али 
будућп необразованије од Словена претопи се у 
Словене, прпми језик и обичаје њихове, и само ос- 
тавп тој гранп југословенској своје име „Бугари". 



31 



19. Као год што је у историјп овога пе- 
ријода словенске псторије књпжевно- каквомсубукви- 

цом писали сло- 

сти веома валшо, како мало пре спо- вонски апостоли 
менусмо, којим су словенским тезпком " «^«0 ј*^ ои^ по- 

'^ ^ 'Ј ^Ј 'Ј стала. Глагољн- 

Ћ.ирило и Методије превели свето ц^' " ^'ирплпца. 
писмо, у каквом ли одношају и положају бе- 
јаше тај језик спрам ондашњих и садашњих 
словенских језика, тако је исто важно и ка- 
кву су они буквицу саставили и којим су се 
стихијама у томе послужили. Има спомена да 
су Словени имали пре хришћанства^и ћирилов- 
ских слова некакве „црте п резе" '. Али се не 
зна, у колико су те црте и резе развијене биле, 
и јесу ли се оне мопе сматрати као потпуна 
буквица. Најстарије књиге словенске које су нама 
данас познате, нисане су двојаким словима, гла- 
гољским и ћириловским. С тога се одмах, 
чим се почеше научна истраживања у области 
словенске књижевности и историје, занодело пи- 
тање, у каквом су међусобном одношају та двоја 
слова, ћирилица и глагољица, која ли су од ко- 
јих млађа, која ли старија, која ли је изумео 
Ћирило, коме се поуздано зна да је Словенима 
уредио и установио б у к в и ц у. Разни словенски 
књижевници бранили су сваку од тих ноставака. 
Него врло знатни аукторитети (Добнер, ШаФа- 
рик, Миклошић, Рачки) тврде, даје глагољица 

^ Познате речи црнорисца Храбра „Пртде оуБСд Сло" 

В-БНб И6 НМ-БХ^ КИНГЋ, Н;1; УрЂТДМН Н ргТ^ШН УКТ^БХ^ 
Н ГЛТЛ№ ПОГЛНН С^фб". 



32 



старија од ћирилице, и да ће по томе глагољица 
бити она старинска словенска азбука која се по- 
миње пре Ћирила ' и која се називље цртама 
ирезама. Разлози које ови научници наводе 
могу се свести на ове тачке. 

1. Што се тиче старине споменика једнога 
и другога писма, опазило се да је јача глаго- 
љица. У каснија времена ми глагољицу (осим 
далматинског приморја у које се међу католи- 
чке попове што су задржали словенску службу 
склонила испред грчко-словенске ћирилице) не 
налазимо нигде, а што је старије историјско 
доба, има је више и на већем пространству (што 
се тиче постојбипе рукописа). 

2. Глагољица је много неуреднија, глагољ- 
ски споменици показују далеко мање савршенства, 
а много више архаизма у језику и писму него ћи- 
риловски — опет очевидпи докази веће старине. 

3. Налази се палимпсеста, књига пергамен- 
ских на којима је нешто бидо писано глагољски, 
па побрисано те написано ћириловски. Од ћи- 
риловских књига таких палимпсеста нема. 



Једни би хтели да је 'Иирило изумео глагољицу а некоји 
од његових учеиика ћирилицу. Други опет наводе за гла- 
гољицу да су је измислили католички попови , да би о- 
станке службе словенске међу католичким Словенима тиме 
одвојили од православних Словепа. Ми мислимо да така 
потврђивања имају мало права на научно достојање. Може 
се сматрати као општи закон у историји кз'лтуре, да се 
поред добро познате употребе практичнијега тешко 
уводи непрактичније средство, а и у историји изумевања 
слова не верујемо да су обичпи таки махови. 



33 



4. Налази се преписа ћириловских са гла- 
гољских ориђипала, у којима је писарском по- 
грешком или заборавом глагољско писмо мешано 
са ћириловским, чега опет у глагољским ру- 
кописима не налазимо. 

5. Глагољица има јасан карактер старијега, 
источнога писма и на облику и на неспретности 
својој, па има слова која показују обичај писања 
с десна на лево, опет један доказ за старину. 

Осим тога за ћирилицу се историјски зна, да 
ју је 11ирило саставио према ондашњој грчкој 
буквици. А да се то и не зна, кад се упореди 
ондашња грчка буквица са словенским ћирилов- 
ским писмом, види се, како је Ћирило на 24 сло- 
венска гласа, који су били једнаки са грчким 
словима, узео гр^чка слова, а остатак, словенске 
гласове којих грчки језик нема, додао према 
глагољским и источним азбукама. Касније се ћи- 
риловска азбука самом употребом мало по мало 
изменила и добила друкчији карактер од грчке. 

Еако слова временом мењају свој облик, о 
чему се у последњим врстама говори, свак се 
може лако уверити, кад међу собом упореди ру- 
кописе само неколиких векова. А што су Словени 
гледали да своју старинску источну буквицу црта 
и реза измене према грчкој, према азбуци он- 
дашњег најобразованијег краја света, свога учи- 
теља у хришћанству, такође није без примера. 
Исто је тако готски владика БулФила (318 до 
388 год.) удесио Готима буквицу према грчкој, 
а п у Гота су била од старина такође нека слова 

ИСТОР. КЊИЖЕВНОСТИ. 3 



34 



надик на словенску глагољицу (руне.) Кад у но- 
впјо доба германска и латинска пдемена на је- 
вропском западу посташе средиште образованости 
уздпгавши латпнску буквицу на ступањ светске 
буквпце, Петар Велнкп, руски цар, прекроји ћи- 
риловску буквицу према латинској, са чега и ми 
имамо двојаку, световну и црквену буквицу. 
20. ГоБорећи напред о старом словенском 
који је народ језнкЈ на који се прво преввдоше хриш- 

сдовенскн гово- т 

р ојезикнакојп ћанске црквене књиге ми споменусмо 
Ћиридо и мето- ^ народу који га 10 говорио, како су 

диЈС преведоше ■*• "^ о о х -' .ј 

црквене кн,иге. ра Маџари на средишту његову које 
упропастили које растерали. Маџарска поплава 
(894 — 900) догодила се на скоро носле смрти 
Методијеве, 885, кад су у Панонији ученицџ ње- 
гови и Ћирилови истом ночели ширити словен- 
ску књижевност и настављати књижевну и нро- 
светну радњу словенских аностола. С тога се 
због овога догађаја угаси сав народни и књи- 
жевни живот словенски у Папонији, северно од 
Драве. Ученици словенске књижевности и след- 
беници словенских апостола склонише се погла- 
вито у други део старих Југословена, међу Бу- 
гаре. У Бугарској је владао тада краљ Борис. 
И ту одмах, а нарочито за Симеона, који бејаше 
великипријатељ књижевности словенској, разграна 
се велика радња, која је дала живота читавој 
црквено - словенској књижевности, а трајала је у 
Бугарској читавога X, XI и до нред крај ХП века. 
Пошто смо старом словенском јеаику, књи- 
жевности и народу проговорили колико мислимо 



35 



да је довољно да се објасни историја старе срп- 
ске књижевности, обратићемо се ближе своме 
предмету. Мало више смо на једном месту го- 
ворили, како је превод хришћанских црквених 
књига на старом словенском језику био разум- 
љив и осталим племенима словенским, и напоме- 
нули смо, како су сами апостоли словенски, Т1и- 
рило и Методије, са преводом угађаним за бал- 
канске Словене пошли у Моравску на позив 
Растислава и у Панонију на позив Коцеља. Југо- 
западно од самих панонско-бугарских Словена 
становаху Срби и Хрвати, а североисточно Руси. 
И једни и други примише исти словенски пре- 
вод, и једни и други учинише њиме основ својој 
књижевности. Међу тим у исти мах кад се шћаше 
да утврђује словенска служба и књижевност по 
словенским нлеменима и источно и западно, деси 
се раздвој источне и западне цркве, који одвоји 
од словенске службе Чехе с Моравцима, Пољаке, 
и од Срба Хрвате, што се у западној цркви до- 
пуштала служба божија само на латинском језику. 
За то словенску службу задржаше само Слове- 
ни источне цркве, Срби, Бугари и Руси — а 
од Словена западне цркве задржа се само у 
три бискупије у горњ. Далмацији и около по 
Хрватској , и то писана глагољским словима, 
и усред велике борбе с латинским духовниш- 
твом. 

Али ова племена, Срби и Руси, ако и усво- 
јише старо-словенски превод црквених књига, не 

3* 



36 



усвојшпе га без икакве промене. Српски и руски 
скаким су про- јсзик разликоваху се још онда од ста- 

иенама усиојила 

слов. језик ос- ро*словенског у свима својим главним 
тала племена за разликама. Разликс тс налажаху се по- 

своЈ црквено- ■•• *' 

књижевни језик. главито у неким гдасовима, којн су се у 
старо-словенском налазили и у српскоме их и ру- 
ском било није '. Тако н. пр. старо-словенско :^*(^^ћ 
гласило је у Срба и у Руса з у б , старо-слов. м ас о 
гласило је у Срба месо, у Руса мјасо. Српски и 
руски преписивачи словенских књига у брзо опа- 
зише те разлике међусвојим народним и словен- 
ским језиком, и стадоше мало по мало оне словенске 
гласове, који су били друкчији од њихових народ- 
них, дотеривати према народнима. Него ово одсту- 
пање и мењање није било без краја и самовољно, 
оно се утврдило правилима, и знало се докле је 
ишло, а у свему је осталом остајао језик словен- 
ски. Таким начином јавише се српска^ и руска 
редакција словенских књига, укојима је словен- 
ски језик био дотеран према народном руском или 
српском језику. Ми ћемо у напредак српску и ру- 
ску редакцију или изговор словенскога језика звати 
српско - словенским и руско-словенским језиком. 
У Бугарској се у преписима црквених сло- 
венских књига држала неко време чиста старо- 
словенска редакција, али како се нови бугарски 
језик у многим стварима, а нарочито у грама- 



^ Целокупну разлику види у таблици на крају. 
2 У двојим словима : ћириловским међу Србима и глагол-- 
ским међу Хрватима. 



^У 



37 



тици, веома одвојио од старога словенског, то су 
особине тога народнога језика продирале и у 
црквене књиге, те тако се по мало развила и 
бугарско-словенска редакција. 

Извори дакле старо-словенскога језика ]\^а^ 
се на двоје. 

Прво су чисти старо-словенски рукописи IX, /*^с 
X, XI и XII века, а 

Друго су бугарско - словенске, српско-сло- 
венске и руско-словенске црквене књиге, у којима 
треба добро одвајати народно од словенскога. 

ОВО Су НајСТарИЈИ ЧИСТО СЛО- Најстарији споменици 
ВеНСКИ СПОМеНИЦИ: старо-словенскогјезик,. 

а. ГлагољсЕи: 

1. Клоцов глагољаш (Сг1а§оИ^а С1о21апи8). 
У љему су четири беседе црквених отаца. На- 
зивље се тако по гроФу Клоцу из Тријента који 
га има у рукама. Издао га је Копитар у Бечу 
1бЗб године. 

2. Асеман;ово јеванђеље (Со{1ех Абзета- 
П1апи8). Издао га је 1865 др. Фрањо Рачки у 
Загребу, а налази се у ватиканској библијотеци 
у- Риму, куда га је донео Асеман из Јерусалима 
1736. Тај рукопис је истога века са најстаријим 
ћириловским рукописом, Остромировим јеванђе- 
љем, ако не буде и старији. 

б. Ћириловски. 
1. Остромирово јеванђеље, најстарији 

. споменик старе словенске књижевности, који је 
нађен у Русији и знатан по томе, што се изу- 
чењем овога споменика најпре почело изучење 
старога словенског језика. Рукопис је тај писао 
у Новгороду "ђакон Григорије 1056 — 57 за по- 



38 



саднлка Остромира. Издао га је Востоков 1843. 

2. Ремско, управо Сазаво-емауско је- 
вакђеље зове се „Ремско" ио томе што су се 
на њему у Рему (Кејтз) заклињали Француски 
краљеви о крунисању, и по томе су га Французи 
прозвали 1:ех1е. Ји засге. „Сазаво-емауско" зове 
се по чешким манастнрима Сазави и Емаусу (у 
Прагу) у којнма се — у првоме XI века, како 
држе, а у другоме XIV века — служила служба 
словенска. Издато је сјајно 1843 год. у Паризу, 
трошком рускога цара Николе, а у Прагу 1846 
године. 

3. Супрасалски кодекс, назван по пра- 
вославном манастиру Супраслу који је у Гали- 
цији. У њему су жнвотн св. отаца и још неке 
ствари. Издао га је Мнклошић у Бечу 1851. 

Поглавити нзворн српско - словенскога језика 
јесу србуље, схарннске црквене књнге том ре- 
дакцијом нисапе , о којима ћемо одмах опшир- 
није говоритн; а поглавитн извори руско-сло- 
венскога су руске црквене књиге, које данас и 
ми у нашим црквама нмамо. 

21. Почетак старе српске црквене књижев- 
које је у томв ности била је управо прва црквена 
сдовенском раду (.довенска књига, К01У су српске руке 

почетак српске ' Очј ^ј х- ^ >ј 

књижевности. за српскЈ потребу израдиле. Али пра- 
ви српски почетак ове радње били су они пре- 
писи словенских књига, у којима су нашле 
местаособине српскогјезика поти.скавши 
стару словенску особину. Срби се беху 
покрстили заједно с Бугарима. У Бугарску се 
X века склони испред Маџара из Паноније сва 



39 



словенока књижевност. Није могдо бити, да су 
српски свештеници остали хладни према цветању 
црквене књижевности у својих првих суседа и 
рођака. Исто тако није могло бити, да на Србе 
онога времена нису имали уплив Византинци и 
њихова црквена образованост. Па мислимо , да 
је како једно тако и друго порадило, те се срп- 
ска књижевност на речени начин ночела у X 
веку. Још тада се морао стари словенски језик 
почети вити према српскоме народном говору, 
по томе што у споменицима Немањина времена 
(ХП века на крају) ми ово мењање видимо са 
свим извршено. Тада налазимо овој нромени сло- 
венскога на српско постављену границу и пра- 
вило. 

Главне особине овога посрбљавања налазе се 
у овоме: 

1. Старо-словенски гласови ђ и к пишу се 
у српско-словепском изједначено, само ^.давне особанв 
са в, према томе како се у народноме '^рпскередакције. 
језику место оба та гласа употребљава а (сћмђ, 
сћнв, сан; лт^еђ, л^вћ, лав). 

2. Старо-словенско а замењенојеса е (сва- 
тмн, УАдо = светмн, уедо.) 

3. Старо-словенско л^ замењено је са 01с (рл^к{\, 
л;|^КЋ = ро^кл, лоукк.) 

Остале старо-словенске особине задржане су 
у српским пренисима. Али сама замена ђ са б, 
А са е и ^ са оу толико се и на први поглед у 



40 



рукописима опажа, да се брзо позна које је срп- 
ска редакција које ^и пије. 

Међу тим и ако је у писму мало промењено, више 
изговор српске сс мбњало у изговарању. По погреш- 

редакцаје. при- 

мица„.е народ. к^ма коЈС сс налазе у старим руко- 
ном јсзиву. писима надазимо па прилику да се ћ 
увек изговарало као а, а -ћ увек као е. Кад се 
утврдила држава српска под Немањом, а ја- 
мачно и пре, почело се и друго којешта писати 
црквено-словенским језиком осим преписа цр- 
квених књига, почела су се писати нарочито 
државна, властеоска и трговачка писма. У ко- 
лико у црквеним књигама није писцу било при- 
лике да одступа од ориђинала, у толико му се 
при писању државних писама показивала та 
прилика сваки час. Јер пије било редовног гра- 
матичког изучавања старо-словенског језика, него 
му се сваки практиком учио. Тако налазимо 
увек српске црквене књиге да су писане чистије 
словенски него ли разна државна писма. Па је 
језик и правопис словенски попустио најпосле 
и у црквеним књигама. Кад држава српска про- 
паде на Косову, нису могли потоњи писци већ 
ни у пола онако изучити црквено - словенски 
језик и правопис као дотле. И што се примичемо 
више новијему времену , нарочито у XVI. и ХУП. 
веку, налазимо да особине старога словенског 
језика и правописа све више падају. Правопис 
се све више примицао пародном изговору , и та. 
је тежња тако потискивала стари историјски 



41 



правопис, да у пајпознијим рукописима са свим 
превлађује правопис по изговору'. 

Добровски (I 1828), Востоков, Копитар и Ша- 

ФарИК у ПрВОЈ ВрСТП, а За ЊИМа МИ- Како се и чијим 

КЛОШИћ, СреЗНеВСКП , Ш^^ајхер ИТД. заслугамасазна- 

ло за српску ре- 

осветлише стање и историЈу старога дакцију словен- 
сдовенског језпка. У свези с овим ^'""^ ^"-"''^- 
истражпваху се и особине српско-словенске ре- 
дакдије. Њих је први опазпо Вук , ппсавши о 
томе најпре у предговору к првом издању свога 
Рјечника 1818. п наштампавши онде неколике 
пробе чпсте српско-словенске редакције, па по- 
сле п у „Даницама." Благо ученога света по- 
стао је српско-словенскп изговор ШаФариковом 
расправом 8ег1з18сће ^ебекбгпег 0(1ег 1и81ог1бс11- 
кп1;јбсће Ве1еисћ1ип§' с1ег бегћхбсћеп Мипс^аг!. Е1п 
В еИга^" 2иг бкујбсћеп 8ргасћкипс1е, 1833, у којој 
наштампа више огледа, а којом је поглавито 
на то ишао, да ондашњпм српским књижевницима 
који нису свога народнога језика поштовали, 
покаже да је српски толико стар колико и 
словенски. Год. 1840. наштампају се у Београду 
П. Каранотвртковића „Српски споменици." Год. 
1852. изда П. Ј. ШаФарик своје Рата1ку (1геуп1ћо 
Р18етп1с1у1 Ј1ћо81оуапиу изнесавши на видик 
дела краља Првовенчаног, св. Саве, Законик 
Душаиов и летописце , на чистом српско-словен- 
ском језику. Год. 1857. пзда Вук своје „При- 
мјере српско-словенскога језика" ; год. 1858. Ми- 
клошнћ своја Мопшпеп1а бегћјса: а од то доба 
почне п Даничић своја издавања, и пзда год. 
1862 — 65 „Рјечник из књижевних старина срп- 

* За пример могу послужити сви исписи из старих књига 
позеијега времена , а нарочито рукопис Александров у 
Гласнику IX. 



42 



ских" осим других дела за ту струку. Познање 
старога српско-словепскога језика тим се реч- 
ником најбоље утврдило. Од Хрвата се неу- 
морно труди око ових ствари В. Јагић, а међу 
Србима је доста учинио и др. Ј. ШаФарик. 

22. Спрам овога што смо довде казали, 

најстарвји пи- први српски књижевнн споменици мо- 

сани споменици . -^ 

српске кн.ишев- рали СЈ св Јавити у X. векЈ, али 
=<>стн. ^ЈЈ ЈЈ^ ^^Ј, времена немамо данас са- 

чувана ниједнога споменика. У IX. X. и XI. 
веку цветала је и управо образовала се словенска 
црквена књижевност у Бугарској , где се она 
после пропасти у Папонији склонила бејаше. 
Овај књижевни рад у цвету будући, помрача- 
вао је сјајношћу својом што се у околини за- 
почињало. Међу тим клону државна срећа Бз^- 
гарске, кад је 1018 за Јована Владиславића 
покорише Грци, у ком је стању и остала све 
до Асења (1186). Управо за то време пође Ср- 
бима на руку боља срећа. Мало по мало развио 
се беше народни живот српски дотле, да се 
1159. могаше нодићи Немања, с којим српска 
држава доби сталне темеље на словенском југу, 
и учини да од свршетка XII. па кроз сав XIII. 
XIV. и XV. век Србија постаде средиште књи- 
жевности словенске, и клонулој Бугарској на- 
следница и у државној и у књижевној величини 
онога времена. Наличне прилике учинише те се 
предњаштво у словенској књижевности у потоњим 
вековима (XVI. XVII. итд.) пренесе са југосло- 
венских земаља, са Србије и Бугарске, на Русију. 



43 



Али у споменицима Немањина времена, у 
колико су се до нас сачували, ми видимо дела 
која се не могу сматрати за почетке, нити је и 
€ које стране прилика да се уз онолику књи- 
жевну радњу у Бугарској све дотле ништа у 
Србији радило није. Не можемо та дела држати 
за почетке што их данас сматрамо као најкла- 
сичнија дела у старој српској књижевности. По- 
србљавање у то доба не беше ни у какву колебању^ 
као што би морало бити да је тек у оно време 
започето. Језик и стил показују већу чистоту и 
правилност него што се налази у делима кас- 
није писаним. Што нам се дакле не сачува ни- 
какав споменик из времена пре Немање, узрок 
су силне смутње, пожари и ратови, који су од 
оно доба прегрмели преко српских земаља. По- 
ред тога није давно ни започето научно истра- 
живање. А да је књига било доста и пре Немање 
имамо и једно историјско сведочанство од самога 
сина Немањина, првовенчаног краља. Он нам у 
животу свога оца прича, како је у оно време 
била силно завладала у српским земљама Бого- 
милска јерес. Дигавши се Немања да је иско- 
рени морао је против ње војску кретати, и кад 
је јерес сатрво и начелнике јој казнио, између 
осталога је спалио многе јеретичке књиге. 
Колико је старих књижевних споменика само ту 
пропало ? ! Исто тако спомиње Дукљански прес- 
витер у своме летописном зборнику Ке^пит 81а- 
уогпт некакву словенски писану хронику, која 



44 



је 110 С130Ј прилицц српска била. С озпаченом 
годином спомињу се хрватски глагољски записи 
још од 1125 год. али се они сами нису сачу- 
вали. С краја IX века зна се за словенски псал- 
тир (880 — 90), коме је познато по препису 
Николе Рабљанина из XIII века , јер се сам псал- 
тир пзгубио. 

Али најстарији писан споменик српски с обе- 
леженом годином (осим записа и потписа) који се 
до сад сачувао, јесте писмо Кулина бана Ду- 
бровчанима, којим даје слободу трговања по Бо- 
сни, а нисаноје 1189 године. "^ За тим долази 
писмо св. Саве од 1193 године или уговор ко- 
јим је од Светогораца купио земљу за^ хилан- 
дарски впноград, од кога се у Хиландару препис 
сачувао'*. Овамо иде и знаменита диплома Сте- 
вана Немање Хиландару 1198 — 1199 и писмо о 
доааску његову у манастир (1198) ^ За овим 
споменицима долази Типик св. Саве Орахо- 
вички од 1199, о коме ћемо говорити на дру- 
гом месту, паЈеванђеље монаха Симеона 
писано 1200. за жупана Вука, брата Немањина. 
И тим смо исцрпли и побројали скоро све спо- 
менике који су нам се до данас сачували из XII 



1 Ориђинал на дугачком комаду пергамена писан латински 
и српски; налази се у библијотеци царске академије 
наука у Петербургу. Штампаео у Срб. Спомен. Београд 
1840; у ШаФ. Рата1;ку, ^181;. 4; Срезн. Изв^стјл I. 844; 
Мопит. 8егђ. IV. 

2 Гласеик XXV. 305. 

^ Миклошић Мопитеп<;а зегђхса VIII. и IX. 



45 



века. Неумољнва судбина за цело је сачувала 
најмањи део , јер нема сумње да их је много 
више било! 

Хрвати ако и немају у својим глагољским 
листинама овако старих као што су ове наше — 
имају поузданих доказа да су биле и још ста- 
рије, него што ми имамо. Тако се у њих зна за 
листину добрињску писану глагољицом го- 
дипе 1100 иразводе (граничења) истријанске 
од године 1125, 1180, 1140, 1150. Ориђинал 
најстарије глагољске листине писан је 1309 го- 
динеЧ 

Пре него што прнступимо к стручноме раз- 
гледању онога што је писано у старом периоду 
— да означимо средине, из којих се срединв из ко- 
у оно доба развијала књижевност, ';реме''пн1алГи 
како су се до нашег времена сачу- ширала књижев- 

ПОСТ* РШгЧИНИ то~ 

вали они књижевни споменицц, и где 

^ ' *^ га посла; данаш- 

се данас чувају. Као што је пропо- ње збирке. 
ведање и ширење хришћанске вере било прави 
повод и узрок целој овој књижевности, тако је 
она, задржавши хришћанско-религијозни правац, 
развијала се из манастнра и чувала се у мана- 
стирима. Из тог узрока манастири су, са свим 
противно данашњем времену, бил.и у оредњем 
веку права средишта ондашње науке, књижев- 
ности и уметности. Уза сваки манастир налазила 
се онда библиотека и школа , на пачин онога 
времена. Што су нашп владаоци и богаташи 
давали сплне земље манастнрима долази отуда 
што су они дужни билп хранитп сиротнњу; многи 



ћ 



V. Ја§1б Н18(:ог1ја кпцгеупозг! 125. 



40 



су имали бодиице. Духовници су били класа 
људи тако рећи иривидегисана за науку, између 
њих су се бирали учитељи и васпитачи краље- 
вићима и властеоским синовима. За целу источиу 
цркву постала је овако средишње место научности 
Света Гора, која се у томе мерила са самим 
Цариградом. С тога су се Немања и син му све- 
ти Сава поглавито бринули да оснују српски 
манастир у Светој Гори , тежећи тиме: једно, 
да у оном научном црквеном збору источне цр- 
кве који се тамо држао, стеку место и своме 
народу и народној цркви, а друго, да преко 
свога манастира остану вазда у жпвој свези с 
религијозном науком којој је тамо средина била, 
и да првенство словенске црквене књижевности 
обезбеде и сачувају своме народу, као што су 
све то доиста постигли. Јер и једно и друго ви- 
димо да Хиландар чува и после пропасти српске 
државе. Имајући Хиландар за средиште , јер се 
у њему најбоље могло научити грчки, дизала 
су се у Србији мало по мало друга средпшта, 
Студеница, Жича, Милешева, Ђурђеви Стубо- 
ви, Дечани, Пећ, Аранђелова црква у Призре- 
ну, Раваница, Љубостиња, Манасија — од којих 
Би за једно нема сумње, да је у оно вре^^е било 
место колико за в(?ру толико и за пауку цркве- 
Н5^ У онима од тих места која су се иколико 
сачувала иза небројених бура које над њима 
прегрмеше од XIV. века па овамо, познаје се 
то и данас. А тих бура било је много и од сваке 
руке. Године 1866. налазило се у Хиландару на 
300 рукописа, а тада већ није било многих које 
су путници пре мало година помињали. Доста 
је знатна и библијотека ман. Дечана, манастира 
Рилскога (бугарскога Хиландара) и још неких, 



47 



којима тачннх бележака п нема. Посланпк 
рускога патријарха Нпкона однео је из Свете 
Горе, по свој прилпци највише из Хпландара, 
498 књига , међу којима је бпло п грчких и сло- 
венских.^ То сведочи богатство поменутих ма- 
настирскпх библијотека само пре мало више од 
200 година. Библијотеке у Каленићу п Студе- 
нпци погореле су кад је Србија пала под Турке 
1813 године. Један је путник пре две годпне 
затекао у Боснп једну манастирску бпблијотеку 
где је сва струнула од нехата, па се пз ње гује 
пзвлаче. Нпсу пх ни мало штеделе нн грчке Фа- 
наријотске владике после пропасти наших ду- 
ховнпх поглавара. А доста су у најновпје доба 
и братске руке „у пме науке" разпеле из наше 
земље ! 

Што се тиче писања , у старо се време на- 
лазе трострука ћириловска слова у рукописима« 
Књиге за читање писане су уставнпм (велпким 
усправљенпм) словима. Ппсма , нарочпто за Ду- 
шана , кад се почело било впше него дотле пп- 
сатп, писана су скорописним словима, а у Боснп је 
до прошлог века бпо у обичају облик ћприлице, 
назван босанска ћирилица , управо смеса устав- 
них и скорописних слова. У XII. XIII. и XIV. 
веку писало се све на кожи, нарочито у она 
прва два века. У XIV веку наилазимо већ, још 
пре 1330 године поједпних државних писама на 
хартији ^, за тим су нека на хартијп нека на кожи 
ппсана све до краја тога века, а у XV веку у 
свима писанпм споменицима завлађује хартија. 
Речи су се врло мало растављале, пнтерпунк- 
цпја је бпла непотпуна, правоппс неследствен, 

1 Гласник XXV. 5о. 

'•* Мопитепи 8ег1)1са прво сиомињу на стр. 120. 



48 



из узрока што се по пепотпуиом граматичком 
знању писаца кодебао међу историчким и орга- 
ничким. Имамо појединих доказа у записима, 
да су књиге биде скупе, а то је и морадо бити 
спрам труда који се око њих подагао. Штампа- 
рије су се истина брзо завеле и код нас, али 
нису за дуго трајале, нити су могле доћи до 
цвета, те тако се озај перијод код нас проду- 
жио све до половине XVIII века. Другим ре- 
чима: докле је од XV века свима осталим на- 
родима и нашем срећнијем приморју почео на- 
стуиати нови век, мн смо још пуна трп века 
остали скоро без промене прп староме. Зна се 
са кога је тај анахронпзам. 

Данас су осим мало час спомињатих манастира 
познате збирке рукописа старинске српске књи- 
жевностп — у Београду: у народној библиотеци 
и у Српскоме ученом друштву ; у Фрушкој Гори : 
одликује се богатом збирком манастир Круше- 
дол и налазн се старих рукописа и по осталим 
манастирима; у Карловцима у патријаршијској 
библијотеци; у Загребу у библијотецп југосло- 
венске академнје; у Петербургу и у Москви по 
тамошњим библијотекама ; у Прагу, Бечу, Љу- 
бљани, Парпзу, Минхену, више или мање; у 
приватних људи (од којих науци никакве кори- 
сти није), иурашим црквама и манастирима по 
балканскоме полуострву, о којима скоро ништа 
и не знамо. 

23. Хотећи да по садржини прегледамо шта 
деобастарекн>и- јб рађбно Ј овомв перијодЈ српск 
жевности. књижевности, поделићемо целу грађу 

којој треба говорити на трп дела, на цркве- 
ну, светску и гл агољско-с л ов енску књи- 




49 



жевност хрватских попова глагољаша у горњоЈ 
Далмацији и наоколо. На послетку ћемо гово- 
рити ономе што се штампом урадило у старој 
књижевности. 

У црквеној књижевности делићемо црквену 
обредну књижевност, потребну за вршење службе 
божије и разних услуга црквених у животу, и 
црквену богословску , нолемичку или наставну 
књижевност, писану поглавито за изображавање 
монашко и за неговање хришћанскога живљења. 
На послетку ћемо нрегледати народни део ове * 
књижевности, службе Србима свецима. ^ 

I. СТАРА ЦРКВЕНА КЊИЖЕВНОСТ. 

24. Међу рукописима обредне црквене књи- 
жевности у данашњим се збиркама би- обредна црквена 
блијских књига налазе врло много је- ^«-«^'^^««^". 
ванђеља и апостоли, разређени највише по дани- 
ма читања, псалтири, ипоједине књиге од библије. 
Али читава библија није се нашла још ни у 
једном рукопису. Узрок је овоме највише у начину 
писања старих књига руком и покрупним словима 
на писаћој грађи друге природе него што је наша 
данашња хартија — чега су ради узимани само 
поједини делови. Од службених црквених књига 
налазе се највише: служабници (слоужБбБници, 
литургије), требници, часловци, осмогласеици, 
тријоди^ ноједини делови од минеја (поједини 
месеци), стихирари, устави итд. Тих се књига 

ИСТОР. КЊИНСЕВНОСТИ. 4 



1ј 



50 



највише сачувало због тога што су опе у цркви 
сваки дан требале, па су се духовпици и у нај- 
тежа времена морали брипути о њима. 

Како се пак преписи ових књига међу собом 
слажу, и да ли су се међу њима сачували пр- 
вобитпи преводи Т1ирила и Методија, питање је 
које се тек почело разматрати у словепској књи- 
жевности. Зна се из живота 'Еирила и Методија, 
да су они оставили иза себе превод скоро целог 
светог писма (и старог и новог завета) осим је- 
дне књиге старог завета (Макавеја), за тим 
службу божију, номоканон, и збирку кратких жи- 
вотописа отаца црквених (патерик). Њихови уче- 
ници, који после пропасти Паноније наставише 
њихову књижевну радњу у Бугарској, наставише 
и тај посао — и ова су дела темељ словенској 
књижевности. Она утврдише књижевни језик, и 
дадоше грађу која се препксивала међу много- 
бројним племенима православних Словена. Али 
се не може данас тачно знати, колико су пре- 
писи које ми познајемо верни својим ориђина- 
лима. Према ономе што већ напред говорисмо, 
како су се ориђинали словенских апостола је- 
зика ради мењали међу разним преписивачима 
разних словенских племена , видимо један на- 
чпн промене који је мало по мало врло мењао 
ориђинале, тако да се и у Србији XIV века^ 



* Налази се трагова да се за деспота СтеФана Високог и 
Ђурђа Бранковића Смедеревца чинила ревизија цркве- 
иих књига. За онога првога спомињу се неки ресавски 



51 



радидо око нсправака, а позније у Русији далеко 
више. Упоредна руска критика ових преписа у 
руској књижевности нашла је, да се међу сло- 
венским преписима књига св. писма налази поз- 
нијих превода с разних језика. У колико се ови 
резултати смеју примепити на српске рукописе, 
ствар је са свим неиспитана. Довољно, да гово- 
рећи разним преписима који се налазе у радњи 
старих наших књижевника кроз толико време, 
треба да имамо на уму све ове моменте, који се 
са свим природно јављају у перијоди преписи- 
вања и рукописа, кад су средства књижевне јав- 
ности и књижевног обрта била развијена тако 
далеко мање него сад. 

Споменућемо неке од главнијих рукописа ове 

струке. Год. •1806-те дознало се за з,,,„„ ру,оп„. 

једно старо српско јеванђеље писано си ове струке 

-I гкАгу • х ^ ^ књижевности. 

око 1200 године , коЈе ће данас бити 
наша најстарија црквена кљига. њему је ја- 
вио свету учени Рус И. И. Срезневски, а ру- 
копис је својина владике ПорФирија. Јеванђеље 
је ппсца „гр-Бшкндго Сшеоил стл()1»1)д" и писано је 
у Пећн. Још је знатан Апосто л шишатовачки 
којп је писао калуђер 1Дамјан за време Дечан- 
ског 1324, у вароши Жрелу близу Пећп, по 
заповести архијепископа Никодима. Тај апостол 



преводници, који су радили у његовоЈ великоЈ задуж- 
бини манастиру Манасији, а за овога другога зпа се 
како је позивао у Смедерево црквене књижевнике из Св. 
Горе да саставе прави текст Лествице. Ова је прилика, 
да се на тим учепим зборовима онога времена рздило 
и око рашчишћања текста св. писма у словенском пре- 
воду. 

4* 



52 



је штампао у Бечу Миклошпћ 1853 год. Исто је 
тако знатан рукопнс Болоњскн пнсан за 
снљетскога и босанскога војводу Хрвоја годнне 
1404. на кожи, у ком су нови завет н псалми. 

Међу руконнснма у Београду нмају два знат- 
на јеванђеља. У библнјотецн Срнског ученог 
друштва налазе се Одломцн јеванђеља свр- 
љишког, које је нисао у граду Сврљигу (у цр- 
норечком округу у Србијн) Костлпднн!* ућТћцћ л 
^окомћ Вонснл1» грдмдтнкк 1279 године. То су два 
одломка, од којих је један знатан што је срп- 
ске рецензнје а пнсан са ћ и што лако може 
бити препнс с глагољскога орнђннала. Гласн. XX. 

Осим тога је важно Никољско јеванђеље, 
нађено у манастиру Никољи на левом брегу 
Мораве под Кабларом н Овчаром. Оно је по 
свој прпдици писано на нзмак XIV или у по- 
четку XV века^Г^^тд-^Т^е^^шлазн у народној би- 
блнјотецн у Београду, а пздао га је на свет Ђ. 
Даннчнћ у Београду 1864 године. Оно је важно 
због тога што је у љему препнсан рукопис из 
најстаријега времена словенске књнжевности. 
Нема сумње да је ннкољски рукопнс преписан 
из глагољскога, јер јв у њему све оно што је 
признато да је особина ћирнловских рукописа 
преписаних нз глагољских. Међу те особине 
припада , што у никољском рукопису осим оста- 
лога нема слова га него је место њега ■» нли само 
д, што је у љему много старнх облнка и речи 
које су по дру)'им н много старијим руконисима 
ретке илн их никако и нема. Даље се у никољ- 
ском рукопису налазе многе грчке речи још не- 
преведене, које су већ и у Остромирову јеван- 
ђељу, споменпку тако старом, преведене; на- 
лазе се погрешке учпњене у преводу, а у руко- 



5а 



пису овом још непоправљене — што су све докази 
да је никољски рукопис преписиван с рукописа 
из најстаријих времена сдовенске књижевности. 
Са тога свега никољски је рукопис веома важан 
за целу саовенску Филологију, али је он веома 
важан и на по се по наш српски језик. То је 
најстарија до сад позната црквена књига српска 
у којој има слово Л, у речима екдмЛелне и екдн- 
Лелнстк, па и место ћ, у речима као што су 
оумеЛемћ, кћГу|еЛнте. Осим тога има у њему ме- 
ста тако преведених, да по мислима пок. П. Ј. 
ШаФарпка сведоче да је то особити превод 
јеванђеља, сасвим други од познатог 
превода. Даничић (у предговору) наводи валше 
разлоге, по којима тај рукопис, није писао Србин 
источне цркве него патарен, а сад се, видевшп и 
бољонски рукопис, уверио, да је и обадва писао 
Хкдик крћстн-Бннн!., који се на бољонском рукопису 
потпнсао. Осим Никољског јевапђеља има народ- 
на библијотекајошједно за које Ђ. Даничић држи 
да га је писао псти човек који и никољско, и које 
се од никољског разликује само малим варијаци- 
јама. Издајући никољско јеванђеље Ђ. Даничић је 
побележио и варијације тога другог јеванђеља. 
Има још рукописа зпатних старином, али 
ћемо голо побрајање одавде нзоставити, само 
ћемо споменути два српска требника из прве 
половине XV века, о којима се јавља у Глас- 
нику XX. и који су важни по томе, што се у 
њима налазе две молитве, којих у осталим цр- 
квенпм књигама нема , које су дакле у Србији 
постале. Ориђипал је у Москви. 

25. Прегледавши напред шта се у нас у 
старо време радило за чисто црквену ^огослоБска де- 

ла разних стру- 

или обредну књижевност, погледаћемо к-^- 



54 



на други тако рећи научни део исте књижев- 
ности. То је књижевност богословска, наме- 
њена духовном образовању и неговању хришћан- 
скога живљења и начина мишљења, како се то 
двоје у средњем веку разумевало. Овамо иду 
најпре и најпре тумачења и објашњавања разних 
делова светога писма, па онда животи светих, 
и не само оних који су чисто црквени, него 
управо и животи наших српских светаца, јер су 
и они писани истим духом и у истоме богослов- 
ском правцу. Овамо иде даље читава пропо- 
ведничка хришћанска књижевност, јако 
развијепа у то време. На послетку долазе овамо 
и одломци црквене схоластичке ФилосоФије, који 
сведоче сусрет хришћанства с философијом. Тај 
сусрет и ако се брзо јавља, потпуно се развио 
тек од XI века, произведавши схоластичку фило- 
соФију, којој је главно било посредовати међу 
догмом и свешћу, међу вером и знањем. 
Осим тога гајила се историја црквена, 
хришћанска полемика против иноверних и јере- 
тика. С тога је ова грана црквене књижевности 
понајважнија , јер она осветљава стање бого- 
словске науке. Она нам може показати једину 
душевну храну, којом се просвета држала у нај- 
цветније доба старе наше државе. 

Поред тога ово је грана на којој је било 
прилике да се што из нова ради, и на којој се 
то морало чинити. Међу преводима који остадоше 
иза словенских апостола најмање се налази из 



55 



ове струке; а дапас је она заступљена ведиком 
множином старих дела и рукониса. Ни по томе 
дакле нема сумње, да се за ту струку морало 
из нова писати и преводити у познијим вековима 
словенске књижевности. Осим тога, овде ће бити 
чешће случајева да се једно исто дело и по два 
три пут преводило. Тако на прилику Шестоднев 
Јована Златоустога преведе Јован ексарх у по- 
четку X века , и преведоше га на ново у XV 
веку двојица српских калуђера Јаков и Венедикт 
(1426) на св. Гори*. Тако је 1412 Србин поп 
Гаврило превео тумачење књиге Јова од 
Олимпијодора^ Тако ШаФарик спомиње неке бе- 
седе Златоустове у Светој Гори 1451 год. с је- 
линског преведене, и исто тако како је 1688 
преведено опет на Св. Гори неко дело о чуде- 
сима богородичиним. Најбољи доказ, како се у 
времена независности и снаге српске државе и 
књижевности у овом правцу још далеко више 
па и боље радило ! Да није било скромног хри- 
шћанског обичаја, да се писци слабо и којекуда 
по крајевима потписују на оно што су писали, 
ми бисмо сад морали имати доста грађе да ове 
мисли и раширимо и докажемо. Овако нам остаје 
да чекамо док дотле наука не дође мало спо- 
ријим путем, поредећи рукописе једне с дру- 
гима и преводе с ориђиналима. 



' Горск1и и Невоструевх Опис. рук. син. мосе. библ. II, 1. 

бр. 61-62, 
2 Исти број 68. 



56 



Што се тиче рада на ироповедничкој књи- 
жевности, ту су руски књижевници већ осветлили, 
како су словенски преводи или нрерађивани или 
према приликама дотеривани. Митронолит Цам- 
блак и Кинријан, Срби који су се у Србији XIV 
века изучилп па у Русију отишли, славе се тамо 
као добри беседници, што нам показује, да није 
могло горе бити у домовини где су науку учи- 
ли. Да су се црквене беседе радо читале међу 
€тарим духовницима нашим види се по томе, што 
се оне, нарочито беседе Јов. Златоуста, врло 
често налазе, и на сву прилику ће изаћи, да су 
више пута с ориђинала нревођене. 

Овако неодређено могло се говорити о овој 
знатнијп рукопн- ствари услбд још са свим мало по- 
сн од те струке. знатог и ненспитаног стања тпх по- 
себнпх питања, која ишту доста времена, труда 
и доколице. Овде ћемо ипак, као и напред, спо- 

менути бар неколико поглавптпјих старих руко- 
писа ове струке. 

З^ Београду у нар. бпблпјотеци налази се Л.ес- 

твица Атанасија јеромонаха, ппсана на 

сву прилику XIV века, на којој има запис да је 

била својина мптрополнје призренске. Од беседа 

налази се више књига , али није нпједна врло 

стара. У Москви се налази Шестоднев (тума- 

чење како је постао свет, дело рађено по грч- 

ким ппсцима Јованом ексархом бугарскпм) који 

је по паредбп Доментијановој преписивао у Св. 

Горц граматик Тодор — год. 1263. У ман. Кру- 

шедолу налази се у рукопису јеромонаха Давида 

Лествпца Јов. Климака, састављена по запо- 

вестп Ђурђа Бранковпћа год. 1434 збором уче- 



57 



них монаха према више рукописа. У Шиша- 
товцу је морално - богосдовско дело Д и о п т р а 
(огледало) Филииа Пустињнка или ФилосоФа^ 
писано XV века. ШаФарик спомиње два три ру- 
копнса Богословије Ј'ованаДамаскина и 
богословско дело Јевтимија Зигабена (Кксеор»- 
ЈКћстко когослокни) писано 1568. по заповести 
патријарха пећскога. ХиљФердинг спомиње (Р. 
Бес. 1858. I) Поуусинк! Јов. Златоуста пи- 
сана 1286. А дела Златоуста, Григорија бого- 
слова п Григорија Назијанза спомињу се често. 
Јагић помиРБе зборник омилија у библ. југосл^ 
акад., у коме се на^азе облици језика тако стари 
као они што се спомињу у Клоцову глагољашу, 
У библијотеци париској имају три рукописа у 
којима су : Пок^стн ; Ж н т н ш светмхн отћцк ; Слокесл 
доушеполцнл ; скетме ндн доухокнмњ ск(>н:калн , што 
све припада у ову врсту књижевности. Као ори- 
ђиналну радњу најстаријих времена наше књи- 
жевности можемо овде споменути краља СтеФана 
првовенчаног тринаест литургичких питања Ди- 
митрију Хоматинскоме архијепископу бугарскоме, 
која се заједно с одговорима овога последњега 
налазе у библијотеци минхенској још не издата* 
и за која се може држати да су преведена и 
на српско-словенски. 

Као особпто карактеристичан облик ове струке 
књижевности спомињемо зборнике који се по- 
казују већ XIV века, а нарочито се умножавају 
XV, XVI и XVII века. У руској су књижевности 
они добили различита имена. У њима се налази, 
као у енциклопедијама нашега времена, све шта 
се читало, писало и изучавало у старо време. 



Препис је ове годиие набавило Српско учено друштво^ 
и штампаће се у Гласнику. 



58 



Писци су из ра.ших књига, овда онда, и у своје 

зборнике писали опо што им се свидело, и у 

њима се често налазе поред црквених чланака, 

богословских тумачења и бележака, са свим свет- 

ске ствари. Сад их се доста налази по библи- 

јотекама; а кад се као што ваља изуче, они ће 

дати највише грађе за потпуно познање ду- 

ховнога правца старинске просвете српске. 

26. Службе Србима свецима' јесу 

најзнатнија ориђинална дела наших писаца у ово 

рад око пошто- времв , и најбољс казују у којој се 

ван>а народннх т 

црквенпхпобор- снази мсђу нашим народом развио 
апва. ^ЈЈо онда сувремени нравац богослов- 

ске просвете. Снагу тога нравца, са свим јед- 
наку оној коју познајемо из историје осталих 
јевронских народа, видимо у нашој историји нај- 
пре у сјајним и богатим црквеним задужбинама 
владалаца и свију осталих знатних и богатих 
људи. С друге стране исказивана је народна 
захвалност и цењене су државне заслуге влада- 
лаца и знатних људи носвећивањем. Зато 
не налазимо скоро ниједног човека знатна у 
старој историји нашој , да није унисан међу 
свеце, да није добио свој дан у години кад ће 
се у цркви славити и сномињати и кад ће се у 
календар ставити'\ 



* Главни извор за овај део јесте расправа Ђ. Даничића 

под овим именом штампана у »Видову дану« 1862 бр. 

28. 24. 25. као лекција из његових предавања у бео- 

градском лицеју. 
2 У овоме није свакад по правди поступљепо нити је било 

какве особите оспове по којој би се бирали свеци. Бо- 



59 

баким се редом овај посао вршио, је лк по- 
требна била за упис међу свеце одлука каквог 
духовног сабора, или је могло, каквим дру- 
гим начином, и без тога бити, — данас поуздано 
не знамо. За Немању знамо да га је духовни 
светогорски сабор прогласио за свеца, по- 
што су виђена била чудеса његова, која је „Бог 
створио с њим." За остале не знамо како су 
увођени међу свеце. Кад бисмо више што знали 
томе, ко је писао службе Србима свецима — 
могло би нам веома помоћи, да разберемо пи- 
тање коме је реч, али је и о томе знање наше 
веома оскудво. Због тога што је свети Сава имао 
бољега бијограФа него његови следбеницЕЈ, знамо, 
како је исти сабор, који је његова оца прогласио 
за свеца, „благословио" њега, да напише каноне, 
стихире и чудеса својему оцу'. За службу Сте- 



гати поклопи на цркве и манастире врло су јако прете- 
зали на томе мерилу. 
' Речи Доментијанове о томе овако гласе: КћСН же откин 

п(>ЂподоБ1а1НН н прлвбдћннн, светин снпор^ прт.светћ11€ 

Б0Г0()0ДН1|6 СВеТ0Г0()ћСКН1€, ВНД^БВКШе СДЛВОу БОЖНН) н 
УОуДеСД СВеТДДГО, 1€Ж€ СБТВОрН БОГК СБ ИНМБ, н ид- 

ПНСДШ6 1€го В1» редБ СВ6ТБ1НЛБ веднкмнхк п^^-вподоБи- 
нмнхБ отћ1)Б плуб н уоудотво()М|1» , н поклонншб се 

1€М0у 1ЛК0 Н В^С^Мћ СВ6ТМНМБ Н БОГОМБ П()0СДЛВД1€Н- 
НОМОу ИД НбБеСН Н НД 7^ШМ1 — — Н БДДГОСДОБНВћШе 

Б0Г0Н0С1.ИДДГ0 отБ1|д идшбго кнрћ Сдвоу ИДПНСДТН 1€М0у 

КЛИ0ИБ1 Н СТНХНре Н У0уД0ТВ0(»еНН121 1€Г0, ОНБ Ж ИА- 
ПНСДВБ, Н ПДКБ1 БДДГОСДОВН ИДСБ ОуУСИНКМ СВ01€ Т^Б- 

МБ»2де Блдгосдовенн1€Мћ. Последње речи као да ће бити 



60 



<Е»ану Дечанскоме стоји забележено у летопЈЛима 
да ју је написао Григорије Цамблак, за кога се 
зна поуздано, да је написао живот истога краља. 
Он је био игуман у Дечанвма, по том митрополит 
у Русији у Кијеву, и знатан радник на руској 
књижевности. За службу кнезу Лазару наводи 
'Б. Даничић у поменутој својој расправи, да лако 
може бити да ју је писала калуђерица ЈеФимија; 
за коју се зна да му је писала запис на покрову. 
Службу Ђурђу Кратовцу, којега су Турци спа- 
лили у СоФији, писао је његов сувременик, као 
што се сам записао на крају, „попв Пегл", који га 
је за живота од Турака заклањао. И ако нам сви 
ти примери мало осветљавају питање које смо 
поставили, врло је близу истини, да су службе 
свецима састављане чим се који посветио, и да 
€е томе барем бринуо, ако се не буде сам и 
трудио, онај који је бпо старегаина црквени. 

Што се тиче књижевне вредности ових списа 
— није још ништа истраживано. Зна се на при- 
лику за неке службе да су два пут писане, као 
што се служба св. Сави налази и друкчија од 
оне која се данас поје по црквама. Вредно би 
било све те рукописе споредити, најбољи текст 
изнаћи, и после истражити, колико у овој струци 
књижевности има доиста ориђиналности, колико 
ли је она компилацијом састављана. 



знамените за ред оваких послова, а ово је било на дан 
кад се навршила година после смрти Немањине. Ђ. Да- 
ничић живот св. Саве и св. Симеуна 1869 стр. 189 190. ; 



61 



Поменућемо овде најважније рукопнсе ш књи- 
жевности ове струке. Најстарији до ^, 

■^ •' "^ X 1/ »^ Рукописн н штам" 

сад познат рукопис у коме се на- пана дела ове 
лазе службе Србима свецима јесте *^^р^'''^- 
један минеј за месеце Декембар Јануар и Фе- 
бруар, који се налази у Београду у народпој 
библијотеци. Он је на кожи и биће писан XIII 
века, а у њему пмају службе св. Сава и Јев- 
статпје I. {"(Спомен му 4. Јан. Архијепископ срп- ' 
ски старији, јер су била два. Живео 1278—1285 
год.)Ј Знатно је што је то минеј општи , у коме 
су правнла свецима што их слави цела источна 
црква — будући то значи , да се ти српски свеци 
изједначују с осталим свецима источне цркве, 
које данас Руси не чине, нити су чиниле оне 
потоње владике [српске од којих су Руси примили 
службе Срба светаца одвојене у особнту књигу, 
коју ми зовемо србљаком. Знатан је тај ру- 
копнс и тиме што је у њему служба св. Сави 
друкчија него што је ми данас имамо, може 
дакле бити, да је та служба старија као што 
је и рукопис него ова сад позната. Осим тога у 
тој служби св. Сави има пролог, т. ј. кратак 
живот, чега нема ни у србљацима који се да- 
нас у Русији штампају ни у минеју српском Бо- 
жидара Вуковића , штампаном у Млецима 1538, 
нити у још једном рукописном минеју ^оји је у 
народној библијотеци. (Међу рукописима Ундољ- 
скога који су сад својина публичнога музеја 
Московског има минеј на кожи из XIV в., на- 
бављен 1835 у Палестини у ман. св. Саве, у коме 
има служба св. Сави друкчија од штампане.' 
Служба св. Јевстатију која се помиње у оном 

' Ундољ. Рукогг. Москва 1870. 104 стр. 



02 



ирвом рукоиису ие налази се ни у римничком 
ни у московском србљаку и реткост је међу 
књижевним старинама) Сада позната служба св. 
Саве налази се најстарија у млетачком Божи- 
дареву Минеју празничном штамианом 1538 
год. Та је књига за сад најстарија, у којој се 
налазе и службе Нсхмањи и СтеФану Дечанском. 
Најстарнја служба краљу Милутину палази се у 
рукопису XV века. у нар. библијотеци. 
,/ Најстарија је до сад позната књнга у којој 
^^и,ђрЈ,^^0^н1у^^ налазе посебице на једно место сабрани срп- 
'^ "^' • 1 ски свеци, рукоинс калуђера Максима, писан у 
1ман. Раковцу, по заповестн раковачкога пгумна 
ТеоФана. У том су рукопису службе овим све- 
цима: Симеуну, Сави, СтеФану првовенчаном, 
Милутину, СтеФану дечанском, цару Урошу, 
кнезу Лазару, деспоту СтеФану Ђурђевићу, Ан- 
ђелини (женп његовој), владици Максиму и Јо- 
вану деспоту (синовпма њиховим) и СтеФану 
Штиљановићу. Осим светог Симеуна и Саве и 
деспота Јована , сви други имају у том рукопису 
једнн кратак пролог а други опширну бијогра- 
Фију, а неки и једно и друго. После овога ср- 
бљака долази србљак штампани у Римнику у 
Влашкој 1761. Штампао га је арадски владика 
Сннесије Жпвковнћ и то језиком руско-словен- 
ским. Осим поменуте дванаесторице из раковач- 
ког рукописа , у њему има и служба архпјеппскопу 
Арсенију I (први по св. Сави). Тај су Србљак 
после и Руси прештампавали. 

У Србљаку који је године 1861 у Београду 
штампан трудом мптрополита Миханла, многим 
је умножен п попуњен Србљак римнички п мо- 
сковски. Попуњеп је двама акатпстима и синак- 
сарима , и новнм правилима за неке српске свеце 



63 



међу којима је и Јевстатије. Ово су сви свеци 
који по реду светковања у црквеној години^ 
долазе: архијеп. и патријарх Јанићије, Стеван 
првовенчани, Стеван Штиљановић, Стеван Ви- 
соки, архијеп. Арсеније, краљ Мидутин, Стеван 
Дечански, цар Урош, Јанићије Девички, деспот 
Јован, архпјеп. Данило, арх. Јевстатије, св. 
Сава, арх. Максим, арх. Сава II., Симеон Ми- 
роточиви, Василије из Острога, арх. Никодим, 
Јован Владимир чудотворац, цар Л.азар, патр. 
Јеврем, мајка Анђелија, а 30. Авг. слави се у 
једно сабор свију српских просветилаца и учи- 
теља. Осим ових изгубио се спомен Григорију 
архијеп. из манастира Куманице с реке Лима, 
Ђурђу Кратовцу, Јовану, Прохору, Гаврилу и 
Јовану Сарандапорском, која су четворица жи- 
вела пре Немање, и Петру Коришком. -^^' . 
27. Како је важна ова струка старе цр- 
квене књижевности види се по томе, БиограФнјски н 

литерарна грађа 

што из ње, у животима светаца као која се налази у 
што су Јов. Рилски (Бугарин), св. «««Ј«^руц«^И'И- 

^ V I/ X /7 жевностн за ис- 

Сава, Петар Коришки и Ђурђе Кра- "^^р^ју "^ч^у- 

Средњевековни 

товац , видимо слике људи из два три поглед. 
века, из којих сазнајемо како се међу ондаш- 
њим образованим друштвом мислило и осећало 
— а то нам номаже, да можемо довољно верно 
обележити, како стоји ондашњи ток нросвете 
и духовног живота снрам данашњега. Ценећи 
само оно за угодно Богу што се радило у ис- 
кључноме религијозном правцу — забацивали су 
све остало на страну, и сва је тежња била уго- 



' Црквена година почиље 1. Септембра. 



64 



дити Богу. Овај посао пак мислили су да се 

најбоље врши, не служећи човечанству, закопима 

људске друштвености и природе, него црквено- 

богословској искључности, уједињепости, за коју 

су мислили да чува од зала, искушења и гре- 

хова, — уздржању од свега земаљскога, еда би 

се достајали раја , и вечитоме читању молитава 

и текстова св. писма. Као средиште читава њи- 

хова гледања на свет, које је с те тачке пола- 

зило, јесте ова реченица: света су два, један 

кратковечпи, овај на земљи, и други вечити, 

онај на небу. На вечитом свету добри иду у 

рај, а зли у пакао; рајем се награђују хриш- 

ћанске врлине. Боље је дакле, изводили су 

они, мучити се кратког овог века, па уживати 

онамо рај вечити , него за уживање и усладу у 

гресима овде на земљи за мало, изгубити онај ду- 

готрајни живот. Што је овим погледом било про- 

никнуто цело друштво — с тога се и сасредсре- 

ђавао у црквеном животу сав остали живот, и 

државни и друштвени, и с тога су се у извршивању 

ове једне радње утапале све друге тежње и по- 

крети, те је живот добијао веома једностран тип. 

Него и ако Јована Рилског и Петра Кориш- 

ког видимо да служе потпуно овоме искључ- 

ном правцу онога века — налазимо у жквоту 

св. Саве са служењем цркви и вери састављен 

и други рад у истом данашњем смислу. Он је 

био највећи књижевник овога перијода и нај- 

знаменитији духовни радник, прави просветилац* 



65 



т. ј. основалац просвете српске. Још као млад 
заволевши књигу, крадом остави очин краљев- 
ски двор и отиде у Св. Гору, те се закалуђери. 
Ту је с оцем основао Хиландар, за који смо 
мало пре рекли какав значај заузима у српској 
старој просвети. Израдившп Србима, у патри- 
јарха и цара ^рчког, самосталну црквену управу, 
он је подигао дванаест архијепископија по срп- 
ским земљама, поставио ваљане духовнике, често 
сазивао духовне и народне саборе, те поучавао 
и обавештавао живом речју, и старао се, и дан 
и ноћ неуморно, о просвети и о духовном уна- 
пређењу народа свог. Тако је написао три ти- 
пика манастирима, старао се да буде доста књига \ 
(чему је Хиландар нарочито служио као среди- 
ште најглавнијих преводника и преписивача), да 
се наук не запусти и да се добро познају и 
врше црквени закони. Поред ових духовних брига 
доспевао је он и да краљеве српске послужи као 
политички радник, било да стишава унутрашње 
распре, било да их са суседима мири. Свим тим 
послом он је набавио здрав темељ развитка и 
унутрашње моћи делу Немањину, који бејаше 
ујединио српске дотле растурене земље. И за 
дуго ЋЂо^еЋИ ишло је напред дело Немањино и 
Савино упоредо једно с другим, докле није на- 
вала турска учинила крај српском и књижевном 
и државном животу\ Из тих неколико речи види 



^ Св. Сава родио се 1169; отишао је у Св. Гору те се за- 
калуђерио 1186; основао Хиландар 1199; вратио се у 

ИСТОР. ЕЊИЖЕВНОСТИ. 5 



66 



се величина и огромност Савина рада, а после- 
дица му није нестало ни дан данашњи. 

Да имамо и више животоциса старих књижев- 
ника наших, још би нам се боље расветлило оно 
време. Од користи би нам било да знамо начин 
учења, опсег знања ондашњег. Али оскудица 
сваких и најоскуднијих бележака, које би на то 
питање одговарале, чини те нам је то немогућно. 
Из разлога које у ночетку овога чланка наве- 
досмо, нико се није ни хвалио својим послом 
на књижевности, нити се и о коме другом спо- 
миње ишта што би се живота тицало. На мно- 
гим рукописима нигде не стоји забележено ко их 
је писао, а на којима и стоји, забележено је нај- 
оскуднијим начином у запису на дну листа и на 
крају књиге, једино приклињући друге да се моле 
Богу за његову душу. То се чинило из прекомерне 
смерности и унижавања себе, што обележисмо 
као главни знак оновремене образованости, а пи- 
сање књига сматрало се као богоугодан труд на 
корист и на унапређење вере. Отуда историји књи- 
жевности тако сиромашна грађа у овом перијоду- 
На завршетку црквене књижевности старога 
висина српске пвријода да поменемо како Србија 
богосдовске у- ^ш , XIV и XV ввка беше толико 

чепости у сред- 

њем веву. напредна у овој струци књижевности, 



Србију с телом очевим а с намером да мири завађену 
браћу, 1208; посвећен је за архијепископа 12Л ; вен- 
чао је на краљевство краља СтеФ. Првовенчаног 1222, 
а Радослава 1228; а умрво у Трнову 1237. Тело му се 
чувало у маи. Милешеви до 1595. Те године га Синан 
паша донесе и спали код Београда. 



67 

да јв и другима могла давати учитеље. Пошто 
се Русија опрости моигодске поплаве (1237 — 
1462.) почеше се из Србије и Бугарске тамо но- 
сити многе црквене књиге , почеше ићи попови, 
писци, ученици и певци. По радњи овој сачувада 
-су се до данас сјајна имена неколико Срба. Та- 
кав је био Кнпријан, који је био митрополит 
у Кијеву. Отишао је у Русију 1878, а умрво 
1406. Руски историци не веле за њ ни мање ни 
више но да је он први на ново подигао замрлу 
просвету у Русији. Дошав у Русију донео је мно- 
штво црквених књига, а и сам је писао и пре- 
водио; скупио је описе сабора у Русији, написао 
многе животе руским свецима, скупљао законе и 
писао некакав летопис руски. За Кипријаном се 
помиње славни Пахомије логотет, који је 
отишао у Русију 1460. Он је по заповести нов- 
городскога архијепископа написао многе црк- 
вене законе и животе руских светаца. За Пахо- 
мијем долази јеромонах Исаија Светогорац, 
који је отишао у Русију 1517, а 1519 се вратио 
у домовипу те понео књига. За њега помињу ру- 
ски писци, да је по заповести српског митро- 
полита Теодосија 1471-ве превео с грчког дело 
Дионисија Ареопагита „0 1)рћквбномк свбфбнонд- 
уелнн", у ком у предговору вели, да је превео 
и многа друга дела. — Било је оваких људи и 
више, за које нам се спомен није сачувао. 

II. СТАРА СВЕТСКА КЊИЖЕБНОСТ. 
28. У СВеТСКОЈ КЊИЖеВНОСТИ ОВОГа КараЕтеристива 

перијода и опет не можемо очекивати "^■^^''''.^ "р*"'^* 

■^ " у старој светској 

оно што се надази у светској књижев- кн.ижевностн. 

5* 



68 



ности по сувременом схватању те речи. Не ће 
ту бити дела, у којима ће се у свестраним прав- 
цима огледати живот народни, нити ће се у 
њима у потпуној слободи и у шаренилу свом 
преливати свеколике мисли у свима својим прав- 
цима, у којима су живеле и бориле се у сувре- 
меном ондашњем друштву српсксм. И на овом 
пољу књижевност остаје једнолика и укочена — 
и онако исто удаљена од народа, његових по- 
треба, туга и невоља као што је видимо иначе. 
Искључну једностраност, духовни рад једино на 
религијозном правцу, карактеристику читавога 
перијода — налазимо и овде као и пређе, јер 
су дела и ове струке, с врло малим изузетком, 
постала махом уз црквену књижевност и 
зарад ње. Правац овај у српској књижевности 
долази од таког истог правца сувремене визан- 
тијске и не мало целе јевропске 'књижевности. 
Наше народне особине нису могле добити никаква 
уплива на ток и правац књпжевности — јер она 
сама ничим не даваше прилике тим особинама 
да се на светло покажу. С тога се и на овој 
страни, где би требало да је било додира с чи- 
сто народним особинама, књижевност развијаше 
без уплива на народно мишљење и образовање, 
у кругу једне ограђене класе људи. Сами они 
угледи, које су у том перијоду наши књижев- 
ници пред собом имали, били су последњи сту- 
пањ пропасти византијске просвете, и нису могли 
нашу књижевност задахнути ничим крепким ни 



69 



животворним. Угледи ови лишени су били како 
сваког правог знања тако и критичности, и да- 
нашња их наука назива простим компилацијама. 
С тога се ничему особитом ни овде надати не- 
мамо. Али је ово рад најважнији од све ори- 
ђиналне радње. Јер што овде има, све су махом 
првине писменога рада појединих књижевника, 
— докле у црквеној књижевности поред самих 
преписа и превода у обредној црквеној и у бо- 
гословској књижевности, имамо само у службама 
Срба светаца нешто ориђиналне радње. С тога 
нам ова струка даје ипак највише историјске 
грађе, по којој можемо најпоузданије познати 
стање образованости нашег народа у оно време. 
Прегледање овога одсека поделићемо на поје- 
дине делове. Тако нам долази најпре ис- подела старе 

светске књи- 

торијска књижевност, у којој ћемо жевности. 
прво разгледати животе (бијограФије), па онда 
летописе, међу које ћемо уврстити и дело по- 
следњег деспота Ђурђа Бранковића. За тим ћемо 
говорити грађи заисторију, која нам се 
из оних времена сачувала у споменицима зако- 
нодавства, међу којима долази на првом месту 
Законик цара СтеФана Душана, и у разли- 
читим старим писмима српскими хрват- 
ским писаним овог перијода. На послетку ћемо 
у додатку разгледати књижевност зборника 
(смесу), у којој долазе различити комади од за- 
бавног, светског или богомилско-јеретичког књи- 
жевног рада. 



70 



29. Што у старој српској књижевности има 
стараб..ограФиј- Доста бијограФпја или живота — знак 
ка књнжевност. ј^ крбнког и живахног народног осе- 
ћања, јер обиље животописа државних људи није 
било врлина сувремених књижевности у осталих 
народа. Јест истина да су ови наши животописи 
писани често као допуна служби светачкој, али 
и само прослављање народних људи преко упи- 
сивања међу свеце потврђује ону нашу мисао. 
Хиландарска учена средина нарочито се бринула 
за то, и збирка живота српских краљева и архи- 
јепископа основана Данилом, а настављана после, 
сведочи нам, како се о томе водила нарочита 
брига, и како је историјограФија у виду живо- 
тониса појединих владалаца и црквених старе- 
шина, ма и зарад свог искључног правца, била 
уведена као нарочит посао. Са свим је друго 
питање о књижевној историчкој вредности ових 
споменика. Са стране књижевности, ту има свако 
дело ове струке своју вредност; али у ову струку 
припадају наша највештије писана дела, која 
често показују стилистичку вештину поштовања 
достојну за оно време. Иначе се и на њих про- 
стиру све мане, које смо спомињали као мане 
читавог овог перијода са свима његовим делима 
без разлике. Што се тиче историчке вредности, 
и она има своје слабе стране. Животописи ови 
махом највише говоре о побожном животу онога 
коме је реч, уздишући и славећи његова 
богоугодна дела. Многи су далеко више бого- 



71 



словска похвална беседа него ли животопис 
како га ми данас разумевамо. У свакоме ваља 
разликовати историјску и црквено-похвалну сти- 
хију, од којих редовно претеже час једна, час 
друга. Време догађаја у њима је врло рђаво 
обележено. Тако на прилику сам архијепископ 
Данило казује који пут и дан недељни и ме- 
сечни, и сахат дана у који је преминуо који 
владалац или архијепископ , али не казује го- 
дине, које се то десило. Него они, поред 
свих тих недостатака, имају опет знатну вред- 
ност за историју. ^ 

У овој струци књижевности отвора врсту 
радника свети Сава животописом свога оца 
Стевана Немање. Истим таким делом о жи- 
воту оца свога јавља се и брат Савин краљ 
СтеФан Првовенчани. А и ученик Савин 
Доментијан писао је живот Немањин. Први 
дакле владалац наш био је тако срећан, да стече 
три животописца, и међу њима да буду двојица 
синови његови! Трећи животописац Немањин 
Доментијан, ученик Савин, био је животописац и 
својега учитеља. Живот Немањин писао је он 
служећи се делима обојице својих претходника, 
а радио гајеоко 1264 у Хиландару. За сва че- 
тири ова дела, а нарочито за дело Доментија- 
ново, једногласан је суд свију досадашњих испи- 
таааца, да по свему заузимају прво место у 
српској књижевности и да су накит читаве старе 
словенске књижевности. Она су и послужила за 



72 



углед свима потоњим делима и стекла XIII веку 
најбољи глас пред књижевном критиком. 

Посде ових живота долазе по вредности књи- 
жевној много слабији Данилови Животи кра- 
љева и архиј епи скопа српских', међу 
којима има највише Данилових, а настављали су 
их и други после смрти његове." У овом делу често 
јако отимају мах богословска размишљања, и 
има јаких погрешака против историчке логичности 
и критичности. Осим Данилових ученика писао 
је живот цара СтеФана и патријарах Пај- 
сије, а на сву прилику и још неко, а тако 
имамо у једном београдском рукопису од других 
руку животе Драгутина и Милутина, и 
живот СтеФана Дечанског од Григорија 
Цамблака штампан у Гласнику XI (и у Аркиву 
IV). Од мало пре поменутога Пајсија имамо 
споменути иживот цара Уроша (Гласник 
ХХП). Све докази, како је ова грана књижевне 
радње била омиљена међу старим српским пис- 
цима. 

Несрећни кнез Лазар одмах је још у оно 
време привукао на се пажњу и поштовање српских 
писаца. То сведочи чланак „Похвала кнезу 
Л. а 3 а р у " у Гласнику XIII, знатан по литерар- 



^ То им је право име, а преписивачи су их назвали ро- 
дословом или цароставником, под којим је именом 
изнајпре познато ово дело. 

^ Он је умрво 1338, а његово дело описује краљеве и ар- 
хијепископе од 1224 — 1375 год. 



73 



ној вештини којом је написан. Осим тога има 
саставак о кнезу Л.азару у Гласнику XI, који је 
објавио А. Вукомановић, и у Гласнику XXII. 
— Писац граматике Костантин Еостенски (иначе 
Костантин ФилосоФ) написа живот Лазарева сина, 
деспота СтеФана Внсокога. У србљацима 
се налазе још животи деснота СтеФана 
Ђурђевића и жене му Анђелине и њихо- 
вих синова, архијепископа Максимаиде- 
спота Јована. За ове последње бијограФе врло 
лепо примећује В. Јагић/ како су, похваљујући 
с великим бомбастом поједине примере побожних 
људи из владалачкога колена, једнако ћутали о 
јадима и невољама свога народа, о којима је да- 
леко лепше умела говорити народна поезија него 
сва њихова ученост. 

Још ћемо штогод овде рећи о рукописима, 
редакцијама и издањима ове струке рукописи, ре- 

Жтт дакците и изда- 

ивот Не- 1, „_ ,,Ј„, 
н>а ове струке 

мањин од светога Саве и краља Ст. књижевности. 
Првовенчанога издао је П. Ј. ШаФарик у Прагу 
1851, први по рукопису преписаноме 1619 у сту- 
деничкој испосниди, а други по рукопису из друге 
половине XIV или XV века, писану на Св. Гори, 
који је сад у библијотеди париској. Дело До- 
ментијаново налази се у рукописима тројако. 
Једно је право Доментијаново, и у њему је жи- 
вот Симеуна (Немање) и Саве, а друго је од 
Доментијанова дела прерађено у XIV веку, и 
у том другом има само Живот св. Саве. У ру- 
копису одеске университетске библијотеке по 



' V. Ја§1с Н181опја кпјјгеупобг!. I. 2а^ге1) 1867. стр. 190. 



74 



комс је у Гласнику XXVIII штампан Живот де- 
спота СтеФана Високог, налази се и трећа ре- 
дакција тога дела Доментијанова , у којој је оче- 
видномскраћена она друга. Може бити да ће бити 
така иста редакција која се спомиње у опису 
рукописа Ундољскога у „приложен1к)" на стр. 7 
под бр. 1254. Прво Доментијаново дело штампао 
је Ђ. Даничић у Београду 1865, другу му ре- 
дакцију пре тога 1860. Да се ово дело у средњем 
веку врло много читало по свима земљама пра- 
вославних Словена, сведочи и то, што му се до 
сад већ нађоше три редакпије у преписима, а 
осим тога и што га има готово свака већа библи- 
јотека међу својим рукописима. Данилове Жи- 
воте краљева и архијепископа српских 
штампао је Даничић 1866 по три рукописа, од ко- 
јих су два у патријаршијској библијотеци у Кар- 
ловцима а трећи је у Лавову. Цамблаков живот 
краља СтеФана Дечанског штампаојенајпре 
Ив. Кукуљевић Сакцински у Аркиву IV али рђаво, 
а боље др. Ј. ШаФарнк у Гласнику XI. Деспот 
Ђ. Бранковић помпње у својој историји живот 
цара СтеФана Душана, који се слаже с оним 
штампаним у Даничића међу животима Данило- 
вим, а назива га по имену Григорија игумана 
Дечанског, којеје Цамблак. Није ли и Цамблак 
био један од настављача Данилових? Констан- 
тинов живот деспота СтеФана штампао је 
А. Попов у Изборнику московском 1869 и др. Ј. 
ШаФарик у Гласнику XXII. Живот цараУро- 
ша Пајсијев штампао је Иларијон Руварац у 
Гласнику XXVIII. Живот архијепископа Максима 
штампао је осим Србљака и А. Вукомановић у 
Гласнику XI. 



75 

80. Иза живота или бијограФија старе наше 
књижевности о којима сад говоросмо , ^^..^^, српски 
долазе нам на ред детописи, који -^^^«"««^«- 
су двоструки, опширнији иаи краћи. Опшир- 
нији се зову хронике, и у њима се може 
више што наћи осим голог побрајања догађаја, 
којим се одликују краћи летописи или ана л и. 
Ови последњи су само сухопарпо побрајање до- 
гађаја, кад се и које године који догодио. 

Извор овим летописима исто нам тако треба' 
тражити у византијској књижевности као и свима 
књижевним облицима који се налазе у нашо1 
староЈ књижевности. И доиста први почетак њи- .гу^см. 
хов, који се јавио још за време цветања словен- //^у^*^^ 
ске књижевности у Бугарској у преводу летописа 
Јована Антијохијскога Малале, за који поуздано 
знамо да је извршен на заповест бугарскога цара 
Симеона, сведочи нам ово. Има знак^, да су и 
други летописђи тако рано превођени, а познијих 
преписа, које српских, које руских, које бугар- 
ских, налази се (у колико су до сад те ствари 
могле бити испитане) од грчких летописаца Јована 
Антијохијскога Малале, Георгија монаха и Геор- 
гија грешника (Амартола), Јована Зонара и Ко- 
стаптина Манасије. Али се при томе нису уста- 
вили словенски летописци. Прва промена коју 
су увели била је, да су причање о странској 
историји, која се у грчким летописима налазила, 
попунили хронолошким причањем о домаћој сло- 



76 

венској историји. А после су, које из домаћих п*!,*;* 
редакција које из ових превода, састављали са'^^'^'"^^^ 
свим нове хронограФе.' За попуњење грчких ле- 
тописаца домаћим догађајима послужише се сло- 
венски летописци својим домаћим изворима, међу 
којима на првом месту долазе животи, о ко- 
јима смо мало пре говорили. Осим живота изво- 
ром су летописцима биле приче или предања и 
оно што су разни преписивачи сваки у своме 
животу преживели. Кад се један пут прибрало 
довољно таке грађе, онда је потоњим преписи- 
вачима лако било из готових летописа састав- 
љати нове компилације и непрестано их попуњати;. 
Друго је питање, какве су литерарне вред- 
ности ови летописи и какве су користи за исто- 
рију. Летописи се налазе у средњем веку у свију 
народа, и они су у то време заменици данашње 
историје света, и управо први неразвијен поче- 
так њен. Отуда је, што се они тако често налазе 
у нашим рукописима, јер су попуњали једну по- 
требу, која је увек жива била. Али су они у једно 
на тако ниском ступњу књижевпога савршенства, ^ц^^^,,.,^ 
да данас с те стране никакве цене немају — они З'^^^^ 
су најгора струка старинске књижевности. 
самим угледницима грчким који су на словенски 
превођени (као што су Јован Антијохијски Ма- 
лала и Георгије грешник с имењацима) и којих 
су дела поставила темељ словенској књижевно- 
€ти ове струке, изриче страшан суд сувремена 



» Гг. Кабк1, Ка(1 XIII. 220. 



77 



историја књижевности', бацајући дела њихова на 
најниже ступње књижевних производа. Ништа 
боље не можемо ни ми изрећи о нашим словен- 
ским комнилаторима и прерадиоцима. Српски ле- 
тописци, бележећи и којекакве беспослице, зау- 
стављају се ретко кад код најважнијих догађаја, 
као што је бој Косовски, а овамо силом из- 
Бијају, како би се доказало да је Немања про- 
изашао од колена грчких и римских царева — 
и потпуно осведочавају низак ступањ нравога 
знања и развитости. 

Што се тиче вредности њихове за историју, 
она се, и ако с пажњом, још највише може ко- 
ристити њима за то, што су они једини бележ- 
ник догађаја који на своме дому налазимо. Мно- 
гим догађајима сачува се спомен једино у лето- 
писима — и они су, какви су такви су, били 
једина наука историјска монасима и писменим 
људима нашим све до овога века. (Много пута 
могу и они потврдити или помоћи да се потврди 
штогод, што се у историји нађе, па доказивања 
треба. Осим „Гласника," у коме је више лето- 
писа штампано, главно је издање летописа Ша- 
Фариково, штампано у Прагу (у књизи Рата1ку 
(1геуп1ћо р18етшс1у1 Ј1ћо81оуапиу) 1851 године. 
Најновија истраживања у историји старе сло- 
венске књижевности казују, како се Ру^^описи н из- 
хронограФија најпре одомаћила и ^о^писГ^''" ^®-,'^'*/^-' 



* Упор. Опесћеп1ап(1. 8ера1;аи8§а1зе аиз (1ег а11^ете1пег Еп- 
с1к1ора(11е (1ег \^^188еп8сћаЛеп ип(1 К(ш81;е уоп Егвсћ ип(1 
Огићег. VIII В. ^е[^2.\§ 1870. 



78 



с> 



развила у јужноме Словенству, и да је одатле 
веКином прешла у Русију. Зна се пак, како је 
још за владе Симеонове у Бугарској преведен 
Малала. До сад се не зна за српски препис 
тога летописца, али је наше учено друштво до- 
било простран опис једнога летописа, који се 
налази у приватним рукама у Пећи, у коме до- 
лази уплетена Александрида. Ми мислимо да ће 
то бити на сваки начин Малала. ћема сумње да 
у целој овој радњи припада на Србе знатан 
део, у колико се у опште држи, да се радња на 
хронограФима више развила од XIV века — али 
по мраморном ћутању наших извора не можемо 
ништа поуздано потврдити. 

Колико ми данас летописе наше по старини 
познајемо, најстарији ће бити они у Светој Гори, 
које спомиње Аврамовић. Налазе се у Хилан- 
дару и у манастиру св. Павла. Хиландарски је 
летопис писан на читавом листу (ш 1'оИо), ито 
је преведена с грчког хроника Георгијагреш- 
н!ога инока, и у њему су догађаји до грчког 
цара Костантина. На томе хиландарском ексем- 
плару нема године, а на ономе из ман. св. 
Павла стоји да је писан за кнеза Лазара, дакле 
при крају XIV века. ј С њима у један ред иде и 
онај који спомиње П. Ј. ШаФарик по Калајдо- 
д1овићу а налази со у синодској библијотеци 
у Русијн, писан у Хиландару 1386, као што му 
запис сведочи. Па и тај је Георгија греш- 
нога инока. После ових светогорских летописа 
долази старином прво Копривнички од 1453, 
и Карловачки од 1503 год., за који пок. П. Ј. 
ШаФарик мисли да је труд архијепископа Максима. 
(Превод летописа Зонарина налази се у патри- 
јаршијској библијотеци у Карловцима. Опшир- 



■У1 



79 



ним детописима може се додати: летопис Т р о - 

ношки писан прошлога века (1781) по ориђи- 

налу писану XVI века (1526), штампан у Глас- . / 

нику V. Осим ових краћих детописа налази се„_.,^,:У'.-^г\/ 

много по рукописима XVI и XVII века, и већ их Ј 

има доста на свет изданих. У горе поменутом 

издању свом П. Ј. ШаФарик је примером пока- 

зао како треба штампати летописе. Он је узео 

записке десет летописаца, два пространија (Ко- 

привничкога од 1453 и Карловачкога од 1508) 

и осам краћих (Сеченичкога од 1501, Рачкога од 

1671, Давидовићева од 1554, Магарашевићева 
1699, Врхобрезничкога од 1650, Ковиљскога од 

1672, Сент-Андрејскога од 1700 и Хиландар- 
скога од 1552утеје, узевши за основу најбољи, 
осталима празнине и погрешке попуњао, и из 
осам рукописа критички једну целину саставио. 
Тако ће се један пут морати извршити главно 
критичко издање свију летописа — кад се, ко- 
лико је могуће, сва грађа на свет изнесе; а од 
ШаФарикова издања до сад већ је много гра- 
дива објављено, за које он никако ни знао није. 
Како је ово питање наше књижевности зајед- 
ничко с истим таким питањем руске књижевно- 
сти, то се томе и тамо доста радило. Вредна, ^л^ 
су спомена најновија дела А. Попова „ОбзорЂ л-'-^-'^'"' 
хронограФОВЂ русскои редакц1и Москва" I. 1866 
II 1869 и „ИзборникЂ славлнскихЂ и русскихЂ 
сочинен1и и статеи внесенннхЂ вђ хронограФН 
русскои редакц1и" Москва 1869\ 

(У најпоследње доба, као што ћемо видети цз 
историје деспота Ђ. Бранковића, летопис се пре- 
твара у опширнију хронограФСку исто- 



Види тим делима расправу дра Фр. Рачкога у Ка(1и 
XIII 213. 



80 



риЈу, у којоЈ се почињу наводити поред дома- 
ћих и страни писци. Може се рећи, да га у том 
стању прекида и време новије књижевности, 
изискујући с другим идејама и друго гледиште. 

31. Каоштосу наши летописи заменпк и 
одломци осхале срвдиште ондашњв историјске књи- 
историјске КН..1- жввности , тако се око њих нижу, 

жевности. Хро- 

нива деспота Ђ. или из њих и из животописа развијају 

БранковиКа. . а 

и друга историЈСка дела. Ако она и 
нису доспела до потпунога књижевног развитка, 
него су се на нискоме ступњу зауставила — опег 
ћемо их овде споменути. 

У поједине историјске чланке, који се баве 
поједином историјском лицу и догађају дола- 
зила би и „Похвала кнезу Лазару" (Гласник 
XIII), коју помињасмо говорећи о животописима 
ђ^ц^^Ј^р^^ кнеза Лазара, и која по памени својој управо 
Ј*^^ припада међу панегиричку црквену књижевност. 

У предговору к словенском преводу Дионисија 
Ареопагита писао је монах Исаија (онај исти 
који је отишао у Русију) о пропасти краља Ву- 
кашина на Марици. У Хиландару се налази ру- 
копис СтеФана Светогорца, у коме је „Пов^стб 
св. Гор^" из XV века\ Тако се налази у 
једном рукопису и прича о узећу Цариграда. 
Кад се боље испитају стари рукописи, наћи ће 
се оваких ствари и још више. 

Као последњу знатну хронику ваља сматрати 
Л .,.^^^ „Хронику деспота Ђурђа Бранковића," 



,')«-иРг^л1..> ^„. 



* Арх. Леонида Хиландар 126, 



81 

која се често историјом назива. Ово је по- 
следња самостално прикунљана хроника српска 
у старинском смислу. Она заједно с последњим '^ / ^^ 
радним чланом старинске влиАалачко-влћСтеоск& ј^^Јл^**^' 
династије завршује, управо рећи, целу ову пе- 
ријоду књижевности, и вреди да о њој више 
прозборимо.^ Сам деспот Ђ. Бранковић зове свој 
рад „словено-српском хроником", и писао гаје 
у аустријском затвору у Егру^ на крају прет- 
прошлог и у почетку прошлог века. Што се тиче 
садржине, и деспот почиње заједно са свима 
осталим хроничарима од створења света, за тим 
говори седам васељенских сабора, о Словенима, 
па прелази на историју српску. Извори су ње- 
гови осим домаћих ранијих летописаца и живо- 
тописа и странски историци: Мавроурбин , Лао- ^ 

ник, БонФинија и ИштванФија. Из упоређених 
места деспотове хронике са Даниловим животима 
види се, даје он, употребљујући овога послед- 
њега, свуда узимао саму причу, а одбацивао ре- 
лигијозна разматрања. Иначе не може се овоме 
послу деспотову, бар по одломку који је нама -5 с 
познат, приписати никаква стилистичка вештинау^^,^/^д^,и,.л^ 
у којој он, шта више, стоји много ниже старих^^^^^^ 
средњевековних писаца српских. Са стране кри- 



мЛћ 



^ Што сад оволико и овако можемо казати захвални смо 
чланку Иларијона монаха у Срб. Летопису књ. 111. 
"\^ Затворен у Бечу 1689, провео је еесрећни деспот као 
заточеник све до 1711 године, па га је тако и смрт за- 
текла. његову заточеничком животу у Егри види Гла- 
сник XXVIII. 

ИСТОР. ЕЊИЖЕВНОСТН. ^ 



82 



тичностн немамо податакадовољнихзасуђење, али 
изгледа да је деспот и овде само прикупљао оно 
што се налазило у летописдима, животописцима 
и поменутим странским историцима, те је тако 
старој хроници дао само мало друкчији и про- 
странији облик. Дело његово још није штампом 
на свет издана^ 

Ориђинал деспотов налази се у иатријаршиј- 
ској библијотеци у Карловцима, у којој се чувају 
и два преписа. Један је од тих преписа изра- 
дио неко пепознат у почетку прошлог века , а 
други је пзрадио студенички игуман Костантин 
1742 — 1748. Првије веран деспотову рукопису, 
и писан је језиком српско-словенским, други је 
обрнут на руско-словенскн. И у манастиру Кру- 
шедолу налази се један прерађен препис. У ма- 
настиру Врднику има један извод, на ком је 
потиисано да га је радио у Будиму ђак Вељко 
Поповић Кратовац 1704. За тај извод држи И. 
Руварац на поменутом месту да је изведен 
из деспотове хронике, и у том случају он све- 
дочи да је та хроника писана пре 1704. И П. ,ј -^,^ 
Јулинац и Јов. Рајић, употребили су ову хро-"^ "- 
нику и управо је са свим исцрпли, што се наро- 
чито за последњега казати може. < 

32. Колико смо се при историјској до сад 
књижевиост цр- разматраној књижевности с правом 

ввенога закопо- 

давства. могли жалити на оскудност њену, ради 

које, ван извесних извештаја о догађајима и по- 
литичним људима, ништа друго о самом животу, 
друштвеном и државном стању и образованости 
народној сазнати не можемо — толико нас оби- 



8а 



лато награђује струка светске књижевности, која 
нам се као сведок оновременог државног и друш- 
твеног живота јавља у законодавству. И 
ако споменика мало имамо , и ако нам се ни они 
нису како ваља сачували, опет нам и ово мало 
што има доста уме казати за поменуте гране 
народнога живота. Али ћемо и у овој струци 
спрам често помињатог општег карактера чита- 
вога перијода, наћи црквено и светско за- 
конодавство, па ћемо и говорити најпре о пр- 
вом, па после о другом. 

У црквеном законодавству јављају се споме- 
ници каноничкога или црквеног права, које је 
имало посла и са гра1}анским животом. Оно је по- 
главито говорило о свима многостручним огранци- 
ма и одношајима црквене хијерархије и админи- 
страције, о јересима, о хришћанском владању, о 
браку, итд. Право ово створило се из разних на- 
ређења постављених од стране апостола, светих 
отацаицрквених сабора, те из државних наређења 
која се тичу цркве, па је после покупљено у зборнике 
који су називани или грчким именом н о м о к а - 
нонима или словенски: законицима и крм- 
чајом књигом. Таких се зборника налази више^ 
Они су се највише држали грчкога писца Ма- 
тије Властара Солуњанина — од којега ШаФа- 
рик помиње неколико преписа. Најстарији је но- 
моканон за који знамо био онај архијепископа 
из Будимља ТеоФила писан 1251 год. из лрхн- 
1€лнскоуплнхћ т. ј. св. Саве књига. За њ знамо 



84 



по препису у коме је запис ТеоФилов исписан. ' 
За овим долази Иловачки, писан у цркви тога 
имена негде у Зети за владике зетскога НеоФита 
1262 год., који је сад у библијотеци југословен- 
€ке академије у Загребу. Томе пајближи по ста- 
рпни јесте номоканон рашкога владике Григорија 
II., од 1305, преписан из књига светога Саве, као 
што запис сведочи"^ Ко је ово дело превео, да 
ли св. Сава, као што по једном месту његова 
животописа излази ^, и је ли у ова два рукописа 
Властаров зборник, или је тај касније неко пре- 
вео — питања су па која сад одговорити не 
можемо јер још расправљена нису. 

Али осим општих црквених законика долазе 
још посебни законици, који се зову типици 
или устави, иу којима се одређује ред чи- 
новања у цркви или живљења по манастирима. 
Велики организатор и основалац српске цркве 
св. Сава учинио је и овде почетке. Од њега 
имамо три типика: ораховички или кареј- 
€ки, хиландарски, и студенички. Ора- 
ховички, намењен хиландарској ћелији у свето- 
горским Карејама, писан је 1199, хиландар- 
€ки одмах после смрти Немањине, а студенички 
након тога. Они су нам књижевни споменицж 



» Види Срб. Далм. Магаз. 1866 стр. 184, оиис арх. Нић. 

Дучића. 
^ Ундољ. рукописи стр. 31. бр. 25. где је цео знамеиити 

запис исписап. Овај и ТеоФилов запис врло се слажу. 
^ Доментијанов живот св. Симеуна и св. Саве издао Ђ. Да- 

пичић 1865 у Београду 227 стр. 



8 



р 



неумрлог рада првог основача српске просвете, 
који је за цело много више урадио него што ми 
данас можемо споменицима посведочити. Иза 
ових Савиних дела вредан је спомена рукопис 
српског архијепископа Никодима, писан 1319 
године, на кожи, који је у народној библијотеци 
у Београду'. У њему је Тнпнкћ ^(^оус^хлнт^сшн 
скетлго Сдвмн поустннежнтелк!, за који Никодим 
каже да га је он сам с јелинског превео. 

с т у д е н и ч к м Савином типику знамо само 
по ономе што је П. Ј. ШаФарик штампао из њега 
у својим 8ег1)18сће Еебекогпег 1833 год. Хи- 
ландар<;Еоме јавпо је свету Д. Аврамовић у 
својим књигама „Света Гора" и „Описаше дре- 
вност1г1 у Св. Горп" ; штампан је најпре у Глас- 
ннк) XX по једном, па у Гласнику XXIV по 
другом препису. И ако је овај други препис бољи 
од првога — ниједан не задовољава захтевању 
Филолошке критике. Ораховички је објавио П. 
Ј. ШаФарик у истој поменутој својој књизи , за 
тим је штампан у Голубици II. 1840 по рђаву 
препису од Л. Мушицкога окренутом на руски. 
Добро пздање дао је Ђ. Даничић у Кпјјгеупхки 
I од 1866. — Од номоканона налазе се неколики 
рукоппси и по београдским библијотекама, а фн- 
лолошког издања нема још никаква. -/ 
83. Што се тиче државнога законодавства 
српског и хрватског у старо време, књижевност др- 

жавнога законо- 

јавља нам се као најглавнији споме- давства. 
ник Законик Душанов и законодавни спо- 
меници далматинских општина. За што из 



' Описао га је Ђ. Даеичић у Гласнику XI. 



86 



српске државе покрај законика и писама нема 
никаквих других Формалних правних споменика 
није још испитано. Из краљевина Хрватске и 
Славоније, из свију далматинских општина, а на- 
рочито из Дубровника за то нема Формалних за- 
конских споменика на српском или хрватском је- 
зику, што су те покрајине припале католичкој 
цркви , па се сва радња државна, с малим изу- 
зецима, радила на општем јевропском књижев- 
ном и црквеном латинском језику. Изузеци у 
овој струци у Далмацији управо се јављају у 
оним крајевима Далмације, где се, у наточ уси- 
љавању папа и непријатеља словенског језика, 
задржала словенска литургија са глагољским сло- 
вима. У законицима далматинских општина са- 
чувана је знаменита грађа за средњевековну ис- 
торију образованости нашег народа на западним 
крајевима. Тако се зна за Винодолски зако- 
ник да је скупљен (т. ј. из обичајних и у ста- 
рије време утврђених законика) још год. 1280, 
те је по томе најстарији и врло драгоцен спо- 
меник нашега народног друштвепог живота још 
у ХШ веку. Статут крчки писан је 1388 год. 
дакле тек једну годину пре косовскога боја. Ста- 
тут пољички поновљен је 1460, а по постању је 
старији. Па не само да су се у овим крајевима 
грађанске ствари радиле народним језиком и 
буквицом, него се зна и за наредбе каптола 
сењскога (одг. 1380) ибискупије модрушке 
(од г. 1589) објављиване истим таким начином. 



87 



На источној страни нашега народа , међу 
Србима, споменусмо како је најваж- закоаикцарасте. 
нији Законик Душанов. Као што *=^"^ -^у"^«^ 
је једнога века са поменутим горњо - далматин- 
ским споменицима и као што је с њима заједно 
споменик једнога истог народа, тако је с њима 
и једнога постанка. И у њему су покупљени 
пређе утврђени закони (као што се два три пута 
у самим његовим чланцима поименце помињу за- 
кони краља Милутина, о којима ми данас ништа 
више и не знамо), и у њему су писаним зако- 
ном освештана обичајна права, или постављени 
са свим нови чланци. Само што је на законе 
далматинских општина имала уплива Италија и 
уређење градова и општина по њојзи, а овамо 
је у свему за углед служила православна Ви- 
зантија. У томе се уједно виде и извори ста- 
ринских споменика правнога живота нашег. 

Али Душанов законик није само прост спо- 
меник српскога права, онјеуједно сведок наше 
највеће државне моћи у оно време, и због тога 
нам је драгоценији него што би обично био, јер 
он показује правно и друштвено стање ондашње 
државе српске. Душан га је узаконио на две 
скупштине српске властеле и српскога духовниш- 
тва, 1849 и 1354 године. Као што смо и мало 
пре рекли, у њему се више него и у каквом дру- 
гом споменику онога времена огледа државно 
стање , државни ред и живот , макар да га не 
познајемо у оном облику и пространству, у коме 



88 



је изашао из зборнице Душанове. С тога што је 
законик овај споменик таке врсте и из времена 
тако славног, он је и нознат и изучаван далеко 
више него остали споменици. — Врло се често 
покрај Душанова законика налазе и з а к о п и 
Јустинијанови, који су за цело ма колико 
имали уплива на законодавство српско — о чему 

ми сад са недостатка носебних студија не знамо 
много казати. У посебним питањима служили су 
се судови и црквеним законима. 

|Што се тиче рукописа Душанова законика њих 
рукоп»си„изда- има вишв - и разлнкују св по редак- 
н,а законодавне цији на потпуније и краћв , прво- 
кн.ижевност„. ^^^^^ ^ растумачбне. Пок. П. ШаФа- 

рик је имао тих рукописа девет, и он им је ту 
разредбу дао. Него се до сад ниједан руко- 
пис није нашао сам за се, већ су сви пађени 
поред номоканона, поред закова цара Јустини- 
јана као дадатак, те је за то прилика да ми још 
не познајемо правога законика, онаква какав је 
угледао света на скупштини Душановој, него да 
су ово све што ми сад знамо само исписи и из- 
води калуђерски којн су их за своју потребу из- 
водпли. Први пут је законик штампао Јов. Рајић 
у тому IV стр. 242 своје „Истор1е славннскихЂ 
народовЂ", по том Ђ. Магарашевићу „Срб. Л.е- 
топису" 1828 књ. 3 и 4-та. Главно издање је 
лрема девет рукописа што их је познавао, из- 
радио П. Јос. ШаФарик у Прагу 1851 у својим 
„Југослованскнм достопаметностима" (Рагаа1ку) 
које је Миклошић прештампао 1856. Јов. Ђор- 
ђевић је такође издао један рукопис у Срб. Ле- 
топису 1859 књ. I. Писац ове књиге је год. 1870 
издао један рукопвс београдске народне библи- 



89 

јотеке упоредно са ШаФариковпм издањем. У 
предговору тог издања с објашњењима налази се 
побележено и шта је где до сад писано о овоме 
споменику српском. • ,^ 

Да.зматински законици штампани су у Аркиву 1(&^^^^}^^^ј^. 
и Колу, а разни поједини чланци о томе расту-"^-?-^^^ 
рени су којекуда по часописима. статуту по- 
љичком има чланак П. Ј. ШаФариков штампан 

у Гласнику VIII, преведен из Часописа Музеја 
чешког. У кратко а опшнрније него овде, као и 
многом другом којечему о чему ми овде гово- 
рисмо, може се наћи у Јагићевој Н181:ог1ј1 ћг- 
уа^бке 1 бгђбке кпјхгеУпобИ. 2а§ге1) 1867. 

^ 34. Него поред Формалних законских 
споменика, као што их ми назвасмо, старннска писма 
има у нас управо рећи обиље прав- ^а^Ј-ра^^^^закњи- 

•^ »^ ■*• -^ ■•■ жевиост и исто- 

н и X споменика , које се по срећи из р"ју .< ,- 

дана у дан све више множи. То су стара писма ^^ ' 

или листине, у којима се често нааазе права ,,, ,. 

законска наређења и одредбе, доста пута вр ло , -^^^а-^ х^<?^ 

опширне, или ако то и не, оно увек примена 

писаних закона или правних обичаја, која нам 

вреди онолико исто ако не и више. Та стара 

писма, писана ћирилицом, глагољицом и лати- 

ницом, на свему пространству српских и хрват- 

ских земаља, писана су зарад приватних и др- 

жавних, правних или друштвених потреба. Она 

показују сувремени им начин писања и искази- ^^^^-^ -У^Ј^^^!^ 

вања мисли , сведоче у правилности, логичности, 

углађености или грубоћи свога стила колико је 

усавршана била писменост, колико је висока била 

књижевна образованост писаца иза којих су нам 

остала. Осим историје и изучења сувременога им 



90 



права, она су понајчистиЈи и понаЈоистриЈи из- 
вори за историју и генеалогију краљева и вла- 
стеле, за стару топограФију и за утврђење исто- 
ријске хронологије. 

Покрај ових знаменитости њихових долази им 
знаменитост за српски језик и његову историју, у 
чему се она особито срећно надмећу са свима оста- 
лим споменицима старине наше. Она су најнарод- 
нији и најориђиналнији писмени споменици, за 
то што писац који је њих писао није могао пред 
собом имати ништа (као што је увек имао пре- 
писивач књижевничких и црквених дела), него је 
морао по своме знању и по својој памети пи- 
сати , те отуд нам ово и јесу добри споменици 
за оцењивање ондашњега знања. Као што у оно 
време није било ни уредних школа ни уредних 
граматика, то се без особите и велике практичке 
студије дугим читањем црквених књига није мо- 
гао друкчије научити словенски књижевни језик 
којим се онда писало. За то су писари знали 
словенски како који, и за то су сви, од првог 
до последњег, који више који мање писали срп- 
ски свуда где нису умели словенски, тако да је 
нисмо често испадало савршено српски. Из истог 
узрока и тако исто је прошао и стари историч- 
ки правопис словенски. Али баш ове за да- 
нашњу науку о српском језпку срећне нрилике и 
јесу сачувале највише споменика о народноме је- 
зику из тако удаљеног времена, од чега је наро- 
чито врло велика корист за историју језика нашег. 



91 



Ради бољега прегледа у науци, деле се наша 

стара писма по постојбини. Деоба та, према 

ондашњем поцепаном провинцијалном животу, 

нарочито се оправдава стилом и језиком. Писма 

из Србије с приморјем (као што је у старо време 

била) највише су подлегла упливу старинскога 

српско-словенског језика и богословске Форме, 

знак живог неговања православне цркве и већег 

познавања црквеног језика. Ту је дакле право- 

славно свештенство најснажпије било. Писма из 

Босне пунија су но икоја друга свакојаке не- 

следствености, мешања говора и језика, што је 

знак поцепаности која је тамо владала у цр- 

квеним одношајима, не дајући се ничему стално 

утврдити ни развити. Л.епотом Форме и чистотом 

језика готово са свим народнога одликују се 

писма писана у Дубровнику, најлепши споме- 

ници ове врсте. То показује, једно да су Дубров- 

чани били онда најобразованији људи читавога 

нашег народа , а друго да католичким грађанима 

старога трговачког града ништа није сметао 

црквени језик супрот народнога. Живљи народни 

језик налази се и у писмима из Хрватске и горње 

Далмације из истога узрока. 

По старини су нам ова писма сачувала нај- 
старије споменике. Писмо Кулина ^ 

^ ^' Ј Старина, изда- 

бана (знатно што у њему већ долази »а и писцч тих 
слово Л) писано је 1189 год. и већ °"'^""- 
спомињасмо мало напред како је оно најста- 
рији споменик. Друга су опет знатна што све- 
доче како је српски језик у XV веку стајао у 



02 



међународној частн на целом истоку јовропском. 
Тога су века самн турски султани нисали не- 
колика нисма (Дубровнику) сриски. Од године 
1465 има ћириловско иисмо краља угарскога 
Матије; од 1537 кнеза Ивана Заноље. Влашке и 
молдавске војводе нисале су своје акте за то 
тим језиком, нгго су у цркви уз православље 
имали словенски језик као црквени. Ћ В. Јагић 
у својој Н181:опЈ1 кпјЈгеупобИ спомиње глагољска 
писма издавана од стране угарских краљева. 
Лако дакле може бити, да се коресподенција^ 
међу краљзвнном Угарском н истоком у старо 
време водила на срнском језику> 

Што се тиче издавача, ваљан је зборник из- 
дао др. Фрањо МиклошиК у Бечу 1858, под 
насловом Мопнтепи бегћхса 8рес1ап11а ћјз^огхат 
бег1)1ае, Возпае, Ка«'и8п, издан трошком кнеза 
Михаила Обреновића. Ту је прикупљено н кри- 
тички издато све што је од ове врсте по разним 
књигама и часониспма до 1858 г. штампом на свет 
изашло. После тога је издало „Друштво српске 
словесности" (садашње „Српско учено друштво") 
две књиге „Српских споменика" из дубровачке 
архиве трудом кн. Меда Пуцића (I. књ. 1858, 
П. 1862.) Од то доба, што се ново налази 
штамна се опет највише по часописима учених 
друштава. Глагољске листине штампао је у осо- 
битом зборнику Ив. Кукуљевић Сакцински у 
Загребу 1863. Писари тих силних г.:1сама билн 
су у старо време знатни људи у држави. Аого- 
тет или логоФет (по неки пут — логопет) био 
је у Душаново време знатан чиновник у држави, 
па је то остало и после Душана. Дијак (ђак) 
био је исте службе млађи чиновник. Долази и 
архидијак и велики дијак, а имала су их 



т 



и поједина властела, којима су диЈаци често 
били доглавни људи и први саветници. Имали 
су их и Турци у прва времена: \дм:;а вегА дн«кћ 
Рддшид Моп. зегђ. 507. Гледај Рјечник из књиж. 
старина Ђ. Даничића, лрхндн1АК1^ , днк1Кћ, а осо- 
бито логотетћ, где се многи помињу по имену. 
^'''Стари новци, печати и натписи по црквама, 
манастирима, гробљима итд. спадају такође овамо 
— али је њихова вредност свагда већа за ис- 
торију и археограФРЈЈу него за овај део историје 
књижевности. ^ ј^' 

35. Најпосле нам је на реду књижевност 
зборника или књижевне смесе, замеци световне 
ко1у бисмо могли назвати ч и с т о " о«^аичч Јере- 

"»^ типке књижев- 

светском, кад би дела која у њу »^^сти. 

припадају била мало чешћа, или кад не би ста- 

јала на најнижем ступњу књижевнога развитка. 

Преко свега тога ми не можемо да не искажемо 

да ће ова струка књижевности заузимати нај- 

знатније и најориђиналније место, само кад се 

њој све дозна и испита о чему се сад једва 

слути. Јер ако хоћемо да у старој књижевности 

потражимо клице књижевности по данашњем 

схватању — ми их не ћемо нигде на другом ме- 

сту наћи него у овој струци недовршених, не- 

развијених огледа, у којима је природа људска 

онога времена, и у којима је право стање ствари 

ондашњега умног развића налазило највише из- 

раза. Како дакле долази, којим се путем јавља 

у рукописима и шта има као садржину ова струка 
књижевности ? 

Зборници ако п нису били прва стаза ко- 



м 



јом се јаиила ова књижевност, а оно су били 
први начин којим је она до нас дошла и којим 
се доиста могла најбоље сачувати и раширити. 
Зборници заузимају у старој књижевности врло 
важно место, јер они у она времена заступају 
оно што ми данас имамо у енциклопедијама, 
часописима и годишњацима. Кад још није било, 
штампе, кад се за поједине књиге давало онолико 
новаца за колико се данас могу добити целе 
библијотеке , кад правих библијотека није било, 
а саобраћај је сваке врсте стајао на најнижем 
ступњу усавршања, довише се људи да у једну 
књигу исписују што би год откуд дознали или 
прочитали — и тако посташе зборници. У њих 
су стари калуђери уписивали што су где, путу- 
јући од манастира до манастира и од града до 
града, лепо нашли у разним књигама, или што им 
је путник монах прочитао и показао. У први мах 
су они били за цело само црквенога садржаја. 
Са пространога ако и једноликога поља визан- 
тијске богословске књижевности уписивали су 
тамо час беседу, час легенду, час комад кати- 
хизиса. Али се брзо позна како је згодно раз- 
маћи о!ве границе, па уписивати и друге ствари. 
Тако унутра дођоше лекови и изреке, приче по- 
божне и обичне, чарања и бајања, комади јере- 
тичких књига и обичаја, и разне белешке и за- 
писке. Овако су се сигурно почели састављати 
ови зборници нарочито онда кад због турске 
лоплаве клону Богомилска наука у нашим зем- 



95 



љама и заборави се оштра разлика међу право- 
слављем и јереси. Иначе чисто не бисмо могли 
разумети, како после беседа светих отаца до- 
лази штогод са свим јеретичког постанка , што 
су оновремени преписивачи понајвише с пот- 
пуном простодушношћу једно поред другог пи- 
сали. — 

[У колико је ова струка књижевности данас 
позната, налазимо у њој доста велику рабноли- 
кост. Ми за то имамо захвалити данашњем стању 
науке, радујући се што се из дан у дан баш овој 
струци принављају све нове чињенице. Како пак 
у овим зборницима долазе пре свега останци 
старих јеретичких списа, то ћемо о њима најпре 
говорити, јер јеретици средњега века како у 
свију јевропских народа тако и у нас, заузимајзЈ 
знатан део у историји умнога развића народног 
и његове друштвености. 
\ 36. На скоро пошто је примљепо хришћан- 

СТВО у БугарСКОЈ, ПОЈаВИ Се у Њему Вогомилска секта. 

и особита једна секта, која је колевка свима 
сектама које се од XI века почеше јављати на 
разним нарочито јужним странама западне Је- 
вропе, и које су, потпомогнуте упливом научнога 
напретка , порадиле много да се почне покрет 
супротан папи, који је мало по мало дошао 
до таке снаге, да је у XV нарочито у XVI 
веку као реФормација преобразио свет и дао 
данашњој образованости моћ незадржанога раз- 
витка. 



<)б 



У Бугарској, и у опште у јужноме Словен- 
ству, та је секта постала разним унливима. С 
једне стране јака привезаност к обичајима старе 
вере и к народним традицијама, с друге стране 
неутврђеност хришћанства, а с треће близина 
старијих секата и поколебаност вере и целог 
друштвеног стања у Византији — бејаху узроци 
који у наточ радише, да се ново уведена хри- 
шћанска вера не одржи у потпуној целини. За 
оно прво имамо доказа, што је и увођење са- 
мога хришћанства међу јужне Словене, бар у 
први мах, ишло с муком. Народ, привезан за 
своју народност п старину, не знадијаше шта 
се хоће с тим, и опираше се, држећи да хри- 
шћанство значи порабоћење византијско^ — и 
доиста се све донде не могаше успети са хри- 
шћанством докле се Грци, истина након дугог 
оклевања, не склонише признати словенски језик, 
те онремити Словенима њихове апостоле. Али и 
тада југословенски се хришћани нађоше међу 
две цркве, с грчким и латинским обредом, с 
грчком и латинском просветом. А осим тога Јер- 
мени , моноФизите , Павлићани и Масалијани, 
огранци манихејско-гностичке секте, не даваху 
јединству мира, тражећи себи следбеника међу 
новим обраћеницима. Расејаним овим мислима и 
незадовољницима стави се на чело Богомил (коме 

^ Отуда она несталност хришћанства све до словенских 
апостола , по којој међу јужним Словенима видимо где 
се час крсте а час остављају. Упореди Хиљф. Писма о 
ист. IV. крштењу Бугара за време Бориса. 



97 



је пређе било име Јеремија), иоп који је живео 
у Бугарској, и своју секту, из оних стихија на 
ново образовану, раширио за вдаде цара Петра 
од 927 до 968 године. Не ћемо улазити даље 
у ову ствар,' али ћемо у кратко изложити у 
чему се састојала наука Богомилска и чим је 
људе поглавито заносила. Привезавши се уз отпор 
старе народне вере онда новоме хришћанству, 
она је прво и прво пригрлила народна предања 
и празноверицу , те се тиме умилила старовољ- 
ским незадовољницима с хришћанством. Осим 
тога је одрицала сву службену црквену јерар- 
хију (имајући сама врло просту). Одричући је- 
рархију, одрицали су они и сва начела друштвеног 
уређења која онда бејаху у животу, учили су 
људе да не слушају властелу, хулили богате и 
корили бољаре, проглашавали за мрске Богу оне 
који раде цару, и наговарали кметиће да не раде 
својим господарима. Осуђивали су женидбу, је- 
дење меса и свега што од животиња постаје 
(млеко, јаја, сир), одбацивали су стари завет 
(осим псалама), нису поштовали иконе, нити су 



• њој имају у нашој књижевности две са свим посебне 
расправе , расправа дра Фр. Рачкога у Кас1и ака(1ет1Је 
ји^ОбЈоуепбке иочињући од VII. и »Богомили* дра Б. Пе- 
трановића, штампана у особеној књизи у Задру 1867. Од 
руских иисаца има посебна расправа од В. Левицкога 
под насловом »Богомилбство. Болгарскал ересв X — XIV 
в4ка. Ст. ПетербургЂ 1870« отштампана из »Христ1лп- 
скогг чтен1л« ча 1869 и 1870. Рачкога рад "одликује се 
свестраношћу и опширношћу , у њему је потанко изло< 
жена и историја и наука ове секте. 

ИСТОР. КЊИЖЕВНОСТИ. 7 



98 



имали цркве, држали су да је од Бога само 
што је добро и духовно, а све земаљско и вид- 
љиво да је од ђавола , нису веровали у крштење 
нити у часни крст, нити у потоње ускрснуће 
телеса, а од св. писма највише су штовали нови 
завет. Присталице ове секте појавише се у Србији 
много пре Немање, јер их је он после једне 
скупштине оружјем искоренио, алијеопетДу- 
шан установљавао законе против њих. Међу тим у 
Босни као да су чинили већину читавога насељења. 
Наука ових јеретика ширила се средством 
усмене речи и књижевности — у којој су главни 
део чиниле апокриФске или лажне књиге. Под 
тим се књигама разумеју књиге непризнане цр- 
квеном влашћу за црквене , у којима су писци 
писали у виду празноверних прича анекдоте и 
гатке животу Христа, Богородице, анђела, 
где су се са празноверицом народном мешала 
празноверна гатања лажних хришћанских прича, 
сигурно опет основанпх на каквим изворима таке 
врсте. У тај ред иду разне гатке против злих 
духова (познатих под именом тресавица и не- 
жита), против којих се по рукописима налазе 
приклињања. Исто се тако овамо броје молитве 
налик на поменута приклињања против злих 
духова^ веровање у дванаест* великих петака 
које се и данас није нзгубило/ имена анђелима 

* ГласникХХИ. Уи. Ту јечланак М. 'Б. Мидићевића »Живот 

Срба сељака«, који на многим местима описЈде ствари, 

којима ако није извор Богомилска јерес, а оно их је 
у средњем веку највише она држала и чувала. 



99 



итд\ У томе су дакле Богомили стали тако рећи 
у непосредну свезу са старим предрасудама и 
гаткама народпим, од којих је много морало за- 
остати иза старинске претхришћанске вере. Све- 
зом том они су све то и чували од сваког другог 
наваљивања, задобијајући себи све више земљи- 
шта, јер су међу њима морали бити и мађиници 
и врачари, о којима говори Душанов законик; 
они су морали бити и они, за које се тамо го- 
вори да су „влховством" људе вадили из гро- 
бова и телеса им палили. По свему што о њима 
до сад знамо, мешао се у њих критички раци- 
јонализам са стварима посве ниским и празно- 
верним. Али ће требати још доста истраживања, 
док се боље осветли стање књижевности Бо- 
гомилске у пређашњим вековима, док се доста 
нових извора изнађе, и док се јасније одреди 
свеза њихова са старим друштвеним животом 
српским. 

Управо с овом страном у савезу биће и оне 
записке, које се по старим рукописима налазе о 
лековима и јестаственици*. Записке о лековима 
потпомагала је невоља, што се о томе у оно 
доба ништа није знало , па је и пуко незнање 
истините помоћи нехотице наводило људе на 



* Опширније: В. Јагић Н18*опја кпјхгеупозМ 1 РпЈог! к 
ћ181;опј1 кпј12еупо81;1 ћгуа^зке 1 згћзке; Фр. Рачкога горе 
споменуто дело ; мој чланак »Народне умотворине и наша 
стара књижевност* у Вили IV. 

^ Зоологијски комад штампао В. Јагић у Кпј12еуп1ки II. 

7* 



100 



враџоине и гатке; али су ти лекови на сваки 
начин у савезу са старинским гатањем и вра- 
чањем, које је с толиком љубављу чувала ова 
партија старога сриског друштва ', што се оче- 
видно нознаје. Лекова тих има више по рукопи- 
сима, али је око њих мало до сад урађено^. 

Кад су нам земље поплавили Турци, забора- 
вљена су верозаконска трвења. За босанске се 
Богомиле држи да су се највише истурчили, а 

осталих је нестало , што се на скоро није имало 
кад мислити о таким стварима. 

37. С друге стране дотакла се ова хаотична 
средњевековна и пуна сваковрсних замстака књижевна 
ГиповеткГ\о" с^^са и средњевековне белетристике, 
далице. ^ отуда и наших народних умотвори- 

на. У средњем веку су по свима јевропским књи- 
жевностима кружиле неке приповетке различитога 
извора, јуначког и романтичног садржаја. Њих 
је било и у византијској књижевности, и отуда 
су оне к нама дошле. Међу њима долази на 

прђЈ\^ место дело Псевдо - Калистеново^ о Алек- 
98Ј1> 



* Гдасник XXII. Живот Срба сељака од М: Ђ. Милићевића 
<говоме, коЈе би требало упоредити с останцима који су 
Оно^^уРЗ^^^писИ'^^ сачувани. 

^ Удедноме »врачабном типику« нар. библ. налазисе близу 

че^ирт (^тотине записака. Поред ствари голе враџбине, 

ЛИ ]®|Ј^'ДсТ;леНјик се заиискама спомињу имена Ипократа и 

Галијена. 

^ Калистен (р. око 360 1- 828 пр. X.) је био сестрић Ари- 

•А ^хе^-ОЈ^-^лЈов/^агр^а&о је Александра Великог у Индију. Он је 

зчотпаШб^^в^аЧЈ^то^јска дела, те с тога му је потурен роман 

^шлч^^а^^сА^гццегн/С^ааддру Великом, са чега се и зове Псев- 

до-Калистенов. Роман тај, који је више зборник народних 

Ппр^Л^аувх^Јјс)^ ^(^Шџт јунаку, постао је негде пре V века. 



101 



сандру Великом, роман, без којега није била 
ниједна књижевност средњега века, а који се на- 
лази често и у српским рукописима, сам, и упле- 
тен у хронику Малалину, као што смо спомињали 
говорећи хроникама. Не зна се кад је овај ро- 
ман преведен, али преписи од њега потежу 
се до пред исти век у коме и сами живимо. 
Лако се може догодити, да је преведен заједно 
с најстаријим хроникама у прва времена словен- 
ске књижевности, — а како се много читао, све- 
дочи и то, што се у рукописима налази у цр- 
квено-словенској и српској редакцији. У глагољ- 
ским словенским рукописима горње Далмације 
налази се и прича о Тројанском рату, пре- 
ведена по свој прилици с латинског, с каког дела 
израђена у средњем веку. И приче Хиљаду и 
једне ноћи допрле су у старинску припове- 
дачку књижевност у „Слову о премудром Аки- 
ру." Ту налазимо шта више и саме индијске 
приче „СтеФанит и Ихнилат'^ прозване, које су 
преко персијског и арапског превода дошле у 
византијску књижевност, па су из ње преведене 
и у нас. ^ Приче су те узете из дела индијскога 
„Панчатантра", које је постало знатно у умном: 



' Извап сваке је сумње, да је овим путем чувена арапска 
ктБИжевност дотакла се и нас ако не својим светлим , а 
оно својим тампим страпама. Додир овај био је не из 
Шпаније, одакле је арапска култура западну књижевност 
дотакла, него с истока, из багдадског калиФата арапског 
— који је источним границама својилт додирао Персију 
и преко ње Индију. 



102 



животу Јевропских и азиЈСких народа, почем 
се из њега превођењем и приповедањем из на- 
рода у народ п с језика на језик образоваше 
многе приче, познате данас као народне. Ми 
држимо, да су из ових превода постале бар многе 
од оних народних прича, којима је без сумње 
у тим индијским причама извор — јер монаси, 
којима су оне из књиге познате биле, могли су 
их причати по народу у она времена кад су 
многобројнији били и кад су разним пословима 
по народу путовали. Лако пак може бити и 
обратно, да су се књижевницима ове приче до- 
пале с тога, што су им већ изнајпре из народа 
познате биле, у који су усменим путем уз ра- 
тове и преко путника пресађене. Прича по- 
б ж н и X , што превођених што ориђиналних, 
налази се чешће у разним облицима, у којима 
се често пропраћа калуђерски живот и незгоде 
његове, и којима су може бити често легенде као 
извор послужиле. Ту би негде имала доћи н 
мука блаженога Гроздија, коју читамо у 
препису 1з. Даничића у 81аг1пата II. и која носи 
иронични карактер. 

У једном рукопису народне библијотеке у 
Београду налази се Живот Мухамедов. Више 
овамо него у историјску књижевност ићи ће 
Прича бојукосовском, састављена у поз- 
није доба према причама и песмама народним. 
Иза деспота Стевана Високога Лазаревића остало 
је неко слово љубави, ориђинална облика, 



103 



које Даничић наштампа у Гласнику XI, а ио 
рукописима се којекуда налази и загонетака 
народних. У рукописима далматинским писаним 
глагољицом или ћирилицом нашао је В. Јагић 
песама побожних, састављених још у XV 
веку, али противно оној песми Стевана Деспота, 
у правим стиховима. Завршујући овде, и опет 
спомињемо, да ће се о овоме према све већем 
раду на овом пољу у напредак све више знати. 
Књпжица В. Јагића „РгИог! к ћ181;о11ј1 кпј1- 
хеупоби паго(1а ћгуа1;зко^?а 1 згћбкод^а „. . 

о '^' Шта Је издано 

Хадгећ 1868'' унела је много свет- из рукописа овв 
лости у сва ова питања, о којима се ^''р^^^- 
у овом и предњим чланцима бависмо. Исто тако 
је он и у својој Н18(01Јј1 кпјјхеупоб!! поклопио 
доста пажње овој ствари, послуживши се на на- 
шем земљишту радњама руских научника Пи- 
пина и Тихонравова. Приче прозване „СтеФанит 
и Ихнилат" наштампао је у б^агшаша ји§об1а- 
уепбке ака(1ет1је П књ. Ђ. Даничић. У библи- 
јотеци Српскога ученог друштва има један до- 
ста стар и леио писан зборник приповедака, а 
имају исто тако комади мале књиге у 16 -ни 
штампане у млетачким старим српским штампа- 
ријама, у којима се налазе разни Богомилски 
чланци као што су: Вппстолјл Лкгл(>д 1)Ард посллна 
(\д|дн1бмк вр!>:;ох(|)Д1|бмк ^(к Господн Богоу ндшбмоу 
1у. Христоу; (|)пнс(1Н1е Господд нлшбго 1у. Хрнстд 
лосллно (\нлн1бмк Брћ:;оход1|емћ к (\нћгд()оу ||Л(>>( 
кк г()ддк бдбскм; Пменл господн1а унсломћ .ов. ; 
Нменл пр^Бскетме БОгородн)|б умслом .ок.; Склг;лн1б вћ 
к(>лт1|Б (0 (>ождкстк» прБскбтме Бого()Однце. Колико 
је мени познато, знатно је, што се ти списи на- 
лазе међу споменицима млетачких штампарија 



104 



српских. — Прича о боју косовском иалази се у 
више рукописа, о чему види у мом предговору 
к издању Б. Петрановићевих „Српских народ- 
них ијесама из Босне и Херцеговине, Биоград 
1869'' стр.ХУ. Без сумље је ова прича и оно што 
је издао Мидош С. Ми.шјевић 1871. под насловом 
„Битка косовска"; само је штета, што је његово 
издање израђено на онако ненаучним основама>' -^. 
38. Па и осим ове две врсте о којима го- 
комади изоста- ворисмо и од којих нарочито последња 

лих струка, гра- 

магика. зборни- засеца са свим у светску књижевност, 

ци изрека . пу- 

топис. имамо за сад иознате разне одломке 

и сдабе огледе и из других струка. Ту на пр- 
вом месту треба споменути књигу Костантина 
ФилосоФа (Костенског) о правопису, писану за 
вдаде деспота СтеФана Лазаревића Високога , 
коме је исти Костантин животописац , као штр 
већ напред споменусмо. Књигу је ту у рас- 
прави својој објавио Ђ. Даничић у 81аппата 
ји^081ауеп8ке ака(1е1шје I кпј., и види се, да она 
не вреди нипхта , што пам ни за чудо није, кад 
се сетимо да су у то доба и грчки граматичари 
у Цариграду врдо доше стајади, и о граматици 
ни појма имади нису. Морадо се у старој нашој 
књижевности надазити и буквара. У бибдијо- 
теци Српског ученог друштва надази се један с 
почетка XVIII века, у коме се види, ако су таки 
и од старине биди, да се у букварима држада 
она Форма коју видимо у Доситијевој Буквици, 
да су дакде у њ биде упдетене изреке и поуке. 
Надазе се даље ф о р м у д а р и за п и с а њ е п и - 



105 



с ам а ' (секретари), н а у к за г р ч к и ј е з и к "^ и 
тајна буквица*, која се данас налазиузапи- 
сима, а морала се у старо време још за штогод 
употребљавати. Од 1704 има пу т о п ис Јеротија 
Рачанина у Јерусалим*, другде се налазе за- 
писке књиговезачким и писарскимпословима, о 
различним техпичним радњама за кићење и сликање 
књига, идруге белешке. Узборнику штојеописан у 
Гласнику XXV имају некакви Светицару Јусти- 
нијану Агапита ђакона, а по другим збор- 
ницима налазе се изреке што светих отаца, што 
славних људц старе јелинске и латинске књи- 
жевности. Ово су опет имитације истој такој 
врсти византијске књижевности, која је позната 
под именом Пог11е^1ит. Међу тим је и о томе наше 
знање још врло стешњено. Како се ФилосоФСка 
схоластичка књижевност додирнула и наше бо- 
гословије, споменуто је код те струке. 

III. БогословскА глагољско-словенска књижевност у 
Далмацији и Хрватској. 

39. Имајући да говоримо о књижевном жи- 

ВОТУ Са СВИМ СРОДНОМ С ОВИМ О КОМ Судбина словен- 
•^ 1 г-1 ЈЈЈЈц службе н 

смо до сад говорили — а опет одвоје- ваТгор"^дад- 

^ мацити и Хрват- 

ном и црквеном деобом и словима ској. 



' једном таком која се налази у библијотеци Српског 
ученог друштва има мој извештај у Гласнику XXV. 

2 На истом месту. 

^ Гласник XI од Тј. Дапичића и Гласник XXV. допуне од 
писца ове књиге. 

* Чтепил москов. универз. за истор1К) и древности 1861, 



и местом, то Јбст о хрватскоЈ глагољскоЈ књижев- 
ности црквеној и светској за време овог истог 
простора године у коме се и досадашња српска 
књижевност кретала, ваља нам се вратити на- 
траг , да бисмо ствар разумљивије представили. 

У 18-ом и 19-ом чланку ове књиге говорило 
се томе, каквим је језиком први пут преведено 
свето писмо на словенски, јер то у колико је 
најстарији књижевни споменик међу свима сло- 
венским језицима, у толико је и основа најве- 
већем делу књижевне радње словенске. Гово- 
рили смо после и о томе, како се најстарији 
књижевни споменици овога словенског језика 
и превода сачуваше до наших дана у двојаким, 
ћириловским и глагољским словима, и како ми 
држимо по разлозима тамо наведеним, да су 
глагољска слова старија од ћириловских. После 
тога смо у чланку 30-м говорили, како је сло- 
венска служба покрштених Словена постала спор- 
на ствар међу западном и источном црквом, те 
како је најпосле испало тако, да су Словени 
који присташе уза западну цркву изгубили сло- 
венску службу, заменивши је туђинском латин- 
ском, докле су је Словени источне цркве са- 
чували. 

При овој деоби нико ваљда није прошао не- 
срећније од нашега народа. Како наш народ 
стајаше управо на путу међу Римом и Царигра- 



4 књ. Руска књижевност има више гаких путописа; у нас 
се до сад мадо нашло. 



107 



дом и међу народима њиховим, несрећа хтеде 
да се поцепамо, те да прионемо једни тамо а 
други овамо. Како је прошла у развијању свога 
књижевнога живота источна половина нашега 
народа видели смо у досадашњим чданцима, а 
сад ћемо у кратко да прегледамо, како се у ово 
доба поцепала и којим је путем ударила западна 
половина. 

Западној или хрватској половини нашега на- 
рода служи на част особито пуно народнога 
поноса понашање при борби за словенску службу. 
Видели смо још из живота Ћирила и Методија, 
како се римско свештенство веома опирало сло- 
венској црквеној служби. Хрвати, који су из- 
најпре још били у црквеној свези с Римом а 
под Гнеком државном заштитом цариградском, 
пристадоше за владиковања Методијева са свим 
на исток, за цело зарад службе словенске. Папа 
Иван VIII, бојећи се да са свим не изгуби Хр- 
вате, године 880 призна словенску службу и за 
католичку цркву. Хрвате то доиста задржи у 
€талној свези с Римом, а словенској служби по- 
стане правна основа. 

Али ова словенска служба у горњо-далма- 
тинским бискупијама сачува се писана гљагољ- 
ским словима, којом се она наставља и до 
данашњега дана. Ми бисмо рекли, да је то знак, 
да је онда, кад се догодио поменути расцеп 
Словена на западну и источну цркву с латин- 
ском и словенском службом — глагољска бук- 



108 



Бица била општа међу Словенима, иа да су је 
православни књижевници, тежећи за ћирилицом 
скројеном према грчким словима, напустили, а 
да су је наши католички глагољаши сачували, 
што из истог разлога нису могли пристати на 
ћирилицу, и што би им са ћирилицом, као обе- 
леженим писмом источне грчке цркве, и код папа 
теже било продирати. 

Особена ова грана наше књижевности због 
природне остављености и нејакости своје прошла 
је у малом исту судбину и заслужила исту ка- 
рактеристику, коју и наша источна књижевност. 
Њу су истина одвајале планине и религијозне, 
саобраћајне и Федуално-државне сметње и пред- 
расуде од своје браће на истоку — али један 
исти дух целога века, један исти превод црквених 
књига који се и овамо и онамо преписивао , и 
једна иста народна крв — упутише обадве гране 
на један исти правац. Разлика је само, што су 
хрватски глагољаши преживали оно што су од 
старине готово наследили, а књижевност српска 
на истоку ширила се и гранала у потпуној снази, 
докле политичке промене и нови књижевни дух 
не положише границу старинском књижевном 
правцу. 

40. Рад овај међу заиадном браћом нашом 
нсторија књига можомо подслити на три доба: на доба 
глагол.ских, Н..1- ^орбс, доба ужитка инапретка 

хових преписа н -^ ' "^ *^ -^ 

редакција. ц до^а, полаганб пропасти. 
Доба борбе је трајало од IX до XII века. 



109 



Ту истина видимо где папа Иван VIII године 
880 потврђује словенску службу и глагољицу, 
али године 924, за краља хрватског Томислава, 
одолеше противници словенске литургије, те она 
буде забрањена, и та се забрана понови 1059 и 
1064. Него је народ, са живом љубављу која је 
сваке похвале достојна, бранио своју ствар^ тако 
да године 1248 папа Иноћентије IV потврди 
на ново словенску службу где се год уобичајила, 
поновивши своју потврду и године 1252. Од то 
доба глагољица, подупирући собом употребу на- 
роднога језика, држала се п напредовала све 
до краја XV века; а од тада, због подигнутих 
и поправљених наука латинских, због штампа- 
рија, којима такође латинизам добијаше пре- 
вагу, и због текстова дугим предисима врло 
искварених ~ поче падати глагољска књижевност 
у толико пре, што је из окола (као у Дубров- 
нику и осталим већим градовима) одавно писан 
народни језик латиницом. Борба с протестантиз- 
мом у XVI веку утврди тај обичај још више. 
Овај покрет, о коме ћемо на другом месту више 
говорити, бејаше се послужио и глагољицом, те 
се почео ширити по католичким покраЈинама јуж- 
нога Словенства. И између наших католичких 
сународника нашло се људи који су га ширили. 
За то се римска црква ист им средством старала 
да га узбија, старајући се, што јој донде није 
на ум падало, да се за народ напишу побожне 
књиге. Има читава врста писаца оваких побож- 



110 



них књига. Овде ћемо између њих споменути 
Марка Андријулића који је израдио Јеван- 
ђеље; Василија Градића Дубровчани- 
на, потоњег бискупа Стонског, (| 1585), Д ешића, 
Комуловића, Александра Спљећанина (| 
1608), Матију Јурковића Хваранина, до- 
миниканца Гучетића Дубровчанина , Шима 
Будинића Задранина (| 1600), Вартоло- 
мија Кашића првог граматика нашег језика, 
(I 1575), који су се сви трудили на овом пољу, 
пишући своја дела латипицом. 

Али није све остало ни на томе. Римска 
црквена власт стаде се бринути и за глагољску 
књижевнбст, јер се осетио онај назадак, о коме 
смо мало пре говорили. Цар Фердинандо II. 
пошље на поклон у Рим глагољска слова, и 
бригом папе Урбана VIII нађе се човек, Ра- 
Фаило Леваковић из Хрватске из Јастребар- 
ског, који у Риму поче за штампу приређивати 
словенске књиге. Прво је штампан 1631 мисал, 
у ком се још држи стари српско-словепски је- 
зик. Али од неких Русина (владике Методија 
Терлецкога), који су се у Риму бавили ради 
уније, дочује папа, како је прави словенски је- 
зик и Методијев превод онај у руским црквеним 
књигама. За то се учини наредба, да се према 
томе и глагољске књиге поправе и наштампају, 
на које се и Леваковић склопи. Године 1648 
изађе у Риму бревијар (часловац), поправљен 
према руско - словенском. Неко време настави 



111 



радњу у истом правцу Иван Пастрић Спље- 
ћанин (I у Риму 1708 год.), који је наштампао 
1688 бревијар, а 1706 мисал. Знатно је, 
да су се попови глагољаши љуто опирали овоме 
новачењу, али залуду. Кад у половини XVIII 
веЕа опет наста потреба прештампавања глагољ- 
ских књига, заузме се за ту ствар задарски ар- 
кибискуп Змајевић, велики пријатељ народ- 
нога језика и словенске службе. Њему је помагао 
Караман, поп из спљетске дијецезе, који је 
ишао у Русију, те тамо добро изучио језик цр- 
квених руско-словенских књига. После смрти 
Змајевићеве постане Караман аркибискуп у За- 
дру. Он уведе у глагољске књиге све особине 
руско-словенскога језика још пажљивије него 
Леваковић. У то време је издан неколико пута 
буквар заједно с другим стварима. Караману 
је помагао и неки Матија Совић.^ Глагољско 
штампање у Риму престало је 1791. Знатан је 
из овога доба Степан Роза (Ружић), који се 
борио с Караманом, радећи да се у црквене 
књиге место словенскога уведе народни 
језик, што би доиста много разложитије и па- 
метније било. У прилог томе он је превео би- 
блију на народни језик, али његов превод није 
угледао света. 



' Он је превео на талијански граматику Мелетија Смотри- 
скога, књигу којој је сигурно највећа слава чудна хвала 
да је у Југословенству утврдила руско читање словен- 
ских књига. 



112 



У том се правцу кретала слаба радња :за 
оно мало попова глагољаша. Брста оних писаца, 
за које мало час поменусмо како су латиницом 
писали поучна хришћанска дела за читање, на- 
стављала се редовно, и није се, скоро у истом 
оном правцу, ни до данас прекинула. Они сви 
припадају у ред духовника, од којих је сваки 
просвећенији држао за дужност написати по 
штогод за ту струку. Њихова имена прелазимо 
ћутом. 

А посао Леваковића и Карамана нашао је 
своје раднике и у веку недавно обновљене 
књижевности наше. Иван Брчић (р. 1824 | 
1870), који је пред науку изнео цео развитак 
глагољске књижевности, био је одређен заједно 
с другим Филолозима, да глагољске књиге опет 
поврати у ону народну редакцију коју су Ле- 
ваковић и Караман по незнању избацили — да 
русизме на србизме поврати. За ову је ствар 
владика Штросмајер добио потребно папско до- 
пуштење, и И. Брчића је смрт прекинула управо 
у приправама за овај посао. Ствар ће се сигурно, 
и опет почети радити — али ми мислимо, да 
би данашњем времену више приликовало , да у 
овоме послу пође правцем Степана Розе.' 



* Дело Розино (Ружићево) зове се »Аппоиг^ош 1п огЛ1пе 
а11а уег810пе 81ауа (1е1 М1ба1е готапо* и полемичке је 
прнроде, а превод мисада израдио је Дубровчаиин на 
језику којим се онде писало прошлог века. Рукопис Ру- 
жићев чува се и сад у Францишканској библијотеци у 
Дубровнику. Љубић , 0^1е(1а1о кпјхг. роу. I. 48. 



113 



Гдагољидн, којој уираво говорисмо, ширила 
се XIV и XV века на овом иростору. иоједиин руко- 

Ул • • тт писн, простор по 

ДалмациЈи на Југ до Неретве, а ,,„« се „.„Дла 

можда и даље са свима острвима глагољица. 

који јој ирипадају. Најбудније је цветала око 

Спљета, Задра и супротних им острва, за тим око 

Сења, ио Лици и Крбави, и у Модрушама. На 

север су јој биде границе: 0;Јаљ, Драганић, Куп- 

чина и Топуско, а налазила се овде онде и око 

Самобора, Јастребарскога (постојбине Левако- 

вићеве), но бискупији загребачкој, на север до 

у Штригово, крајње трговиште међумурско. Нај- 

после служаше се глагољицом скоро читава Ис- 

тра, осим западне приморске стране, па и не- 
који нредели Крањске.' 

Данас познати рукописи махом су из XIII и 
XIV, а највише их је из XV века. Сад их има до- 
ста прибраних у Загребу у библијотеци југосло- 
венске академије, осим тога по дрквама у бис- 
купији сењској, на Крку, и по осталим библи- 
јотекама у којима се налазе словенски рукописи. 

У свима горе побројаним местима глагољица 
је за време цветања свога била право народно 

писмо, које се употребљавало и у светским на- 
рочито правним пословима. 

Од појединих књига вредно је споменути Псал- 
тир попа Николе из Раба од 1222, али се данас 
само зна за њ, а књига се изгубила. Из XIV 
века има с означеном годином Псалтир прашкн 
од 1359, мисал бечки Новака кнеза крбавскога 
од год. 1368, Вида Омишанина од 1396. Кад 
је нзнађена штампа, штампале су се и глагољ- 
ске књиге, и данас је од таких глагољских књига 
најстарија Мисал (требник) штампан 1483, де- 



* V. Ја§1б. Рптјеп 81агоћгуа18ко§а је^1ка П. XVI. 

ИСТОР. КЊНЖЕВНОСТН. 8 



114 



сет година пре Октоиха "Бурђа Црнојевића, 

штампана 1493 год. који је најстарија штампана 

књига српска. Осим тога штампаде су се глагољ- 

ске књиге још у Млецима, у Сењу, на Ријеци и 
у Риму. 

41. Као што видесмо у књижевности срп- 

световна књи- ској на истокЈ да се осим црквене 

жевност међу 

глаголашима. књижввности Јавило и светске у више 
струка, исто је тако било и на западу у области 
глагољских слова, као што смо мало пре обе- 
лежили. Говорећи о законодавству и о правним 
и државним или приватним актима старога на- 
шег живота међу Србима, споменули смо већ и 
ове крајеве. У ХУ1 веку, који је обележен као век 
опадања глагољице^ нестајеглагољских писама, јер 
списмом и новом ученошћу облађује и 
језик латински. ' У историјској књижевности 
не налазимо овамо никаква дела, које би могло 
бити премац Србима. Него ипак има једна хро- 
ника на име Дукљанинова, сачувана у позним 
преписима, од које се у старо време налазио 
словенски ориђинал — али се она изгубила. По 
овоме што се у позним преписима сачувало В. 
Јагић мисли, да је она најстарији траг наше на- 
родне поезије, које, ако се потпуно осведочи, 
може учинити Дукљанинову хронику важнијом 

' У осталом ее треба сметнути с ума да је влада репу- 
блике млетачке законе и наредбе који су за наш народ 
вредиди , свагда штампала и српски, и то ћирилицом и 
глагољицом, за горњу и доњу Далмацију. С. Љубић (0§1е- 
с1а1о кпј12. роу. ји^оз!. I. 60 прим.) помиње, како тих наре- 
даба има доста у млетачкоме архиву, почињући од XVII 
века па до 1798. 



115 



за историЈу књижевности од свиЈу наших хро- 
ника. ' У осталом је очевидно, а и врло при- 

родно, да је ова грана глагољске књижевности 

онако исто далеко сиромашнија од ћириловске, 

као и у црквеној струци. 

Хрватски књижевници — И. Кукуљевић Сак- 

цински који је издао стара писма глагољска, за 

тим др. Фр. Рачки, В. Јагић, М. Месић, привре- 

дили су много да се упозна глагољска књижев- 

ност. Али поглавито за црквену странуиза ожив- 

./вење нашега глагољаштва пред науком и у 

животусамом највише привреди Иван Брчић(1824 

•)■ 1870). Осим научних расправа од њега имају 

корисне књиге: Викуаг 81:аго81оуеп8ко§"а јегхка 

§1а§о18к1ш1 р18теш га сИшје сгкуепШ кпј1§а. 1Ј 

21. Рга§и 1862, и напред: Сћге81отаШа Ип^иае 

уе1.его81оуеп1сае сћагас^еге §1а§о1Шсо е сосИсЉнб 

со(11сит Гга§теп1,18 е1 Ићп8 1трге8818. Рга§ 1859 

затимкњиге: Шотс! 8Уе1;о§^а р18та оћоје^а иује- 

1;а 81;аго81оуеп8к1т јегхкош II, Ш, IV и V свеска. 

После смрти му издаде југословенска академија 

Ву1је 81и2ће пшбко^^а оћгес^а га бУеЉоуЈпи 8Уе- 
1;Ш Сш1а 1 Ме1;и{1а Ха^гећ 1870 са некрологом 
од В. Јагића. 

IV. СТАРЕ СРПСКЕ ШТАМПАРИЈЕ. 

(1493—1644) 

\^2. Чудно је и кобно за наш књижевни 
развитак, како је проналазак штампе појав штампар- 

ске вештнне ме- 

допрво до наших предела управо онда, ^у ^,^, нај- 
кад се наша државна сила без надања ''"'^р'-''^ "''^^" 

. пања и намера 

распадала испред поплаве турске. И, «-"^0«^ 



I V. Ја§16 Ш81. кпј. 113. 

8* 



116 



да узмемо на ум речи самих предговора и по- 
говора штампара наших, наши се стари при- 
хватише и штампарија, овога умног оружја против 
таме и мрака, да као утопљеници спасу оно 
што се може, да обезбеде бар црквени и умни 
жи вот нар дни . | ч ч јј '•~'''\ * ^^^ ^^ 

Него исте штампарије подржаше до душе још 
неко време клонулу народну снагу и свест — 
али, бар у онај мах, нити могоше нашој књи- 
жевности дати крила да се даље са доондашњег 
мишљења и начина сматрања крене, нити мого- 
ше изменити доондашњи начин писања и расту- 
рања књига међу нама. Јер њих овде не потпо- 
магаше народна државна управа; јер се свезе 
међу појединим деловима народа распадаху а 
не дизаху; јер се наука запушташе и пропада- 
ше а не унапређиваше. Не могући се бавити и 
радити на самоме средишту народном, преду- 
зеће ово, баш за то што је са стране руково- 
ђено, најпосле паде, оставивши иза себе стање 
књижевности и науке још у горем и запуште- 
нијем стању него што је било кад су штампа- 
рије почете. У доба напредовања српске државе, 
кад је св. Сава рад био да скопча домовину 
своју са средиштем православно-црквене науке 
у Св. Гори преко Хиландара, предузеће је ње- 
гово не само пошло за руком него уцветало 
најбољим родом. У доба распада исте те државе 
огледаше родољуби и књижевници херцеговачки, 
да српској књижевности прибаве корист усавр- 



117 



шених средстава јевропских, и предузеће њи- 

хово, посде напрезања преко читава века, про- 

паде. Иза њега оста књижевност опет за читав 

век с истим средствима и па истом ступњу на 

ком је и у средњем веку била. Али радње 

ове и напрезања да се и у српском народу 

уведе штампарска вештнна, јесу исто тако на 

част народу и јесу на умном пољу исто тако 

пдеменита борба — као што су сердарска ви- 

тештва и хајдучка четовања лични протест про- 
тив насиља и освојења турског. 

И ако непоуздано, П. Ј. ШаФарик држи за нај- 

старију књигу српску Часловац, којијезацело из 

спекулације и зарад продаје штампао Ап(1геаб с1е 

Тћегезапшб ^е Авпћа 1493-ће г. у Млецима. Је- 

дини ексемплар ове књиге налазио се у библијо- 

теци у Нирнбергу, па га је оданде нестало пре него 

што га је икакав словениста тачно размотрио. 

Како је исти штампар касније штампао глагољ- 

ске књиге, лако може бити да је и ово глагољска. 

у Исте године је штампан и Октоих четвртога 

гласа на Обо ду граду у Црној Гори, који је само 

довршен првих дана 1494'. По проматрању сло- 

ва, на којима се види да у овим књигама 

нису први пут употребљена, мисли пок. Павао Ј» 

ШаФарик, да ће бити српских књига штампаних 

' На књизи иема записано да је штамиана на Ободу, али 
томе приповеда архим. Н. Дучић у Орлићу 1П од год 
1867 стр. 42. 06 од, који је сад у развалинама, зове се 
»Ријечки град« и »Црнојевића град«, и стоји према дрно- 
горској варошици Црнојевића Ри јеци. То казује и Ден- 
тон (Вида 1867 бр. 8).' 



118 



у Млецимаијош старијих. * Ова радња тако за- 
почета у Црној Гори, није напуштена. Главно 
станиште њено бејаху Млеци/ и доиста, одмах 
у XVI веку налазимо ми тамо основане српске 
штампарије. По томе се спомиње Божидар Ву- 
ковић од ТВурића из Подгорице, човек који је 
ову радњу у велике почео и стално основао. 
животу његову врло мало знамо, а можемо га 
сматрати као великога родољуба српског, који 
се па пољу потпомагања умпе радње међу пр- 
вима одликовао. Он је не само сам штампао 
књиге у Млецима, него је лио и слова која су 
се носила у српске земље (н. пр. у Горажде), 
те су се тамо књиге штампале. Најстарија је 
Божидарева књига Литургијар или служаб- 
ник штампана 1519. Умрво је 1540 године у 
Млецима. Али је штампање књига и после њега 
наставио син његов Вићентије (Виценцо), од 
којега је последња сад позната књига Псалтир, 
штампан 1561 год. у Млецима. Иза њега на пет 
година касније, 1566, штампао је Часловац Ја- 
ков из Камене Ријеке истим словима, а за 



* Ми мислимо да овоме управо у потврду служи и мисал 
глагољски од 1483-ће. Што се тиче осталога словенског 
света ћириловске су се црквене књиге почеле штампати у 
Кракову 1491 године. У Русији је прва штампана књига 
Апостол, рађен у Москви 1564 — седамдесет година 
после најстарије српске књиге. 

^ Млеци су били важно трговачко средиште, које је неко 
време и књижарску и штампарску радњу водило у међу- 
народном смислу онако као данас Лајпциг. То се у не- 
колико види и из историје наших књига. 



119 



њим Јероним Загуровић властелин из Ко- 
тора наштампа Псалтир 1566 и Модитвеник 
1570 год. Год. 1597 штампана је код Антонија 
Рампацета једна књига црквених песама. За тим 
нам је познато како је 1638 Вартоломије Ђи- 
нак1и штампао Псалтир. А последња књига 
штампана у Млецима, о којој поуздаао знамо^ 
јесте Октоих 1644, од којега се неки ексемплар 
у Русији нашао. Руски библијограФп (Сопиков) 
спомињу још Псалтир и од 1658, али то лако 
може бити погрешка , место оног од 1638. 

То је историја нашег штампања у Млецима. 
Али су Млеци били само расадник, који би рас- 
нрострво на далеко по нашим земљама ову ве- 
штину, да нису тамо владале познате немиле 
прилике. Па и опет чврст дух и вредноћа онда- 
шњих заступника умнога нашег живота чињаше 
и тада све што се још могло. Ми налазимо 
штампарије и осим Црне Горе, по српским зем- 
љама под турском владом. Тако су се старе 
књиге штампале у Милешеви, Горажду, Скадру, 
Рујну, Мркшиној цркви и нашем Београду.^ 
(Врло је лако могућно, да је и још гдегод било 
штампарија, јер се и од ових овде поменутих са- 
чувало често врло мало или само по један 
ексемплар,' 



* Ова последња три места надазе се у кнежевини Србији; 
Рујан је у округу Ужичком , а исто тако и Мркшина 
црква , која се налази у срезу Црногорском у хатару 
села Еосјерића на реци Скрапежу. Гласник X. 829. 



120 



Готово за све што даиас ;и1амо о овоме штам- 
иању захваљујемо неуморпом труду иок.. II. Ј. 
ШаФарика.' Он је набројао иреко четрдесет 
различитих књига штамианих у овај мах које у 
Млецима, које другде. По струци ово су те 
црквене књиге : исалтир с ири.10зима, јеванђеље, 
аиостол, служабник или литургијар, молитавник 
или требник, октоих, тријод иосни и цветни, 
минеј иразнични, молитвослов. ВукКараџиЈ! обја- 
вио је још катавасију, која се налази и у нас 
у Београду, где се у библијотеци Српског уче- 
ног друштва налази још календар, бого- 
словски чланци, па најпосле и комади јере- 
тичких списа, о којима смо напред на свом месту 
споменули. Од гдекојих се књига налазе и пре- 
штампавања — али недостатак иотпуне збирке 
добро сачуванпх ексемплара не допушта још да 
се ова ствар потпуно расправи. 
43. Целокупан рад око штампања српских 
ко св грудио 0- црквених књига делио се на двоје. 

ко штампањл и 

са чега је оно Трошак СЈ давали или родољуби, као 
на^посдетку про- ^^^ ^^ Ђурађ Црнојевић , Божидар 

Вуковић и његов син и Божидар Горажданин, Је- 
роним Загуровић, Радиша Дмитровић, Тројан 
Гундулић, или издавачи, као што су били Та- 
лијанци : Андрија Терезанис де Азула, Рампа- 
цето и Ђинами, или наши људи, као што је Ја- 
ков Крајков, итд. 

Књижевним послом управљали су духовници 

• Јаћгђисћег 48 Вс1; СеЕсћ1сћ1е с1е8 зег1)1сћеп бсћпШћитз 
Рга^ 1865 249; Сазор^з безко^а тигеја 1842 I 98 — Даље 
је томе говорио Вук Ст. Караџић у својим »Примје- 
, рима српско-сло^енскога језика«. 



121 



и монаси. Како су они овај посао радили, јесу 
ли пазили какав Јхе препис за основ штампању 
узети, и на и1то су при том мотрили — још су не- 
одговорена питања. Усрдна спомена заслужују 
имена ових људи, који су према позиву извршили 
дужност своју до последњег слова. Први долази 
Макарије јеромонах, који се бринуо око црно- 
горских издања. За њим иде Пахомије, који 
се старао око пттамне првих књига Божидаревих^ 
Иза њега су се око штампања млетачких књига 
старали Ђ о р ђ е Љ у б а в и ћ из Горажда и брат 
му јеромонах Теодор, од којих је последњи с 
Радојем ђаконом управљао штампом у Го- 
ражду. Даље су у Божидара ради.1и иоп Тео- 
досије и милешевски параеклисијарах Ђена- 
дије, а за њима Мојсије јерођакон из ман. 
Дечана. Осим ових се спомињу Мардарије 
јеромонах и Т о д о р, Д а м ј а н ђакон и М и л а н 
из Обне, СтеФан Скадранин итд. 

Спрам скупоће и реткости ондашњих књига, 
докле је било људи који су тај интерес разу- 
мевали и поштовали и докле се ваљда саобра- 
ћај и путови не затрше са свим, овај посао је 
био и родољубив и користап. С тога се и тра- 
жило увек капитала и знања. Али кад ми кажемо 
да су се монаси , као знаоци црквене књижев- 
ности око саме штампе трудили, то значи да су 
они слова слагали, по некад резали и лили, и 
Формама руковали, и тек ако су им у штампању 
прости људи помагали. Јеромонах Мардарије^ 



122 



који је штампао јеванђеље у Мркпшној цркви, 
сам прича како је „рукоделисао слова од железа 
и меди" и „с великим трудом и подвигом" свр- 
шио штампање. Ту се види труд који свагда 
заслужује поштовања. Али ни то није могло одо- 
лети ириу]икама, којих ради дође заборав и за- 
пуигтеност. Ове штампарије не могоше одменити 
писања, него се, и за њихова рада и после, пи- 
сало доста, докле се не почеше доносити књиге 
из Русије, које истина одменише труд српских 
калуђера и штампарски и писарски, али и место 
српског изговора уведоше руски, и зададоше до- 
ста забуне и муке развићу народнога језика у 
књижевности, прекинувши му природни развитак 
његов. Исте руске књиге без сз^мње су и самим 
штампаријама спречилерад, јер наши оскудни 
предузимачи нису могли надметати се са це- 
нама и поклонима руским — а почело се већ 
сматрати и за православније и боље оно што се 
у Русији штампа. Томе је могло помоћи и то, 
што су ^наши лако могли знати и за велики 
руски преглед црквеног текста који је урађен 
XVI века. 

V Као што смо већ помињали при прегледању 
штакпања гла- глагољскс књижевности, и горњо-дал- 
гол,идом. матински глагољаши послужише се 

штампом. Десет година пре нашсга Октоиха Цр- 
нојевићева имају они од 1483 један Мисал, не 
стоји забележено где, али без сумње у Млецима 
штампан. И после тога штампали су они у Мле- 



123 



цима своје књиге. Ван Млетака била је глагољ- 
ска штампарија у Сењу (1507) основана Гргу- 
ром Сењанином, и на Ријеци (1531); а у XVII 
веку почеле су се глагољске књиге штампати у 
Риму, где је прво штампан мисал 1631-ве го- 
дине. Штампања глагољска у Риму прекинута 
су са самим свршетком XVIII века. 

Споменици ових штампарија налазе се данас 
онуда куда и споменици рукописне књижевности 
српске старога перијода. Језик је у њима ка- 
кав је био XV века у црквеним књигама срп- 
ским, чисти српско- словенски. А по лепоти посла 
млетачких штампарија споменици ови заузимаће 
увек часно место међу споменицима ондашње 
штампарске вештине. „Највећи је задатак ћири- 
ловских штампарија, вели П. Ј. ШаФарик, да 
састави карактер слова каква су у старим руко- 
писима с лепотом облика која се укусом иште^ 
да задовољи историјску верност и штампарску 
елеганцију — и тај посао, колико ја знам, није 
нико боље свршио но мајстор који је резао слова 
за Црнојевићеву црногорску штампарију." Ша- 
Фарик је сам наручио така слова те штампао 
своје „Југословенске достопаметности" (Рата1;ку 
1М.), и отуда су се раширила тако, да се данас 
употребљују скоро по свему словенском свету^ 



ДРУГИ РАЗДЕО. 

Дубровачко-далматински хуманизам и уметна појезија 

с додатком књижевне радње ме^у католицима 

у Далмацији, Хрватској, Славонији и Босни 

до почетка новог перијода. 



\,44. Књижевност, коју назвасмо именом ду- 
бровачко-далматпнгког хуманизма, по- ,. . 

•^ "^ •^ ' ТлОЈн су узроцн 

чела се у другој подовинп XV, до- тесеудубров- 

„__ нику и Далмацн- 

спела ЈС до цвета на краЈу ау1, а ј,.могларазвити 

. -тгхттт г\ • кљижевпост. 

опала ЈО ХУП века. Она се развиЈала 
у далматинским приморскимм градовима, а по- 
главито у Дубровнику, у ком је најбоље него- 
вана и у ком је имала највише заступника. Она 
се радила на три језика, на латинском, тали- 
јанском и народном. Латинским се осим песама 
писало оно што је било намењено спољашњему 
свету и науци, народним се писала поезија, на 
весеље и радост песницима и дружини пријатеља 
њихових, а талијапски се мало ређе употребља- 
вао као и латински. Ова књижевност има особит 
карактер, који нам ваља посебице објаснити. 
. ^/Она ако и јест, нарочито позније, црпла и с 
извора народне песме наше , опет се није из ње 



125 



развила, није ни по чему ни најмање сродна ни 
са старом књижевношћу срнском, камо ли да би 
се могло рећи да се из ње створила, и тако 
изворе и ностање њено морамо тражити ван на- 
рода нашег. Што је још чудније, књижевност 
ова није била извор ни садашњој новој књижев- 
ности српској, и свезе које се виде међу овом и 
оном књижевношћу нису свезе историјскога раз- 
вијања. Тражећи даклеизвора овом особитом зна- 
чају и ноложају дубровачко-далматинске књи- 
жевности, погледаћемо како је Далмација стајала 
према иностранству, како ли према источним јој 
југословенским земљама. 

По мрежи обртних путова средњевековне Је- 
вропе градови су далматински имали са свим 
друкчији положај него што сад имају. У XV 
веку Италија је била најобразованија зецљ^, 
Цариград је био средиште источнога грчког цар- 
ства, и преко све запуштености византијске, опет 
средиште, на ком се чувало много останака ста- 
ринскога живота и књижевности, а свакојако 
главни трг за сухопутне свезе Јевропе с богатим 
истоком. Поред тога што је сухи пут с истока 
и из Цариграда у Млетке и у осталу Јевропу 
водио кроз балканско полуострво, народу насе- 
љеноме на балканском полуострву изласци су 
били у Цариграду и Содуну, или у далматин- 
ским градовима, одакле је поморски пут отворен 
био на све стране. Како су становници ових гра- 
дова на мору један народ са становницима уну- 



126 



трашњих земаља, и како се у XV веку подиже 
радиност и трговина по Италији — то су трго- 
вачке свезе главнога између далматинских гра- 
дова, Дубровника, биле с тим земљама и лаке и 
јаке. И доиста, ми још из пређашњих векова 
видимо, како су те свезе разгранате, а из спо- 
меника XV века уверавамо се, како су много- 
бројне биле. Осим народности, много је овоме 
доприносило и то, што су балкански Словени 
(Срби и Бугари) врло често имали какве год 
размирице с Византијом, и што су се, напротив, 
далматински градови старали да с њима у љу- 
бави остану. С краја XIV века дође к свима 
овим узроцима и тај веома важан, што су Турци 
замутили сваку сигурност на источној страни, 
и ми видимо где знатан део западне властеле 
српске склања сав свој иметак у новцу и имању 
управо у Дубровник, који је вешт био да своју 
трговачку сигурност и пред Турчином заклони. 

На другој страни вредни град Дубровник, 
који је овако на широко похватао свезе своје 
по српским и бугарским земљама, те продавао 
по њима израђевине а куповао сировину, имао 
је сличне одношаје с осталим светом^Дубровачки 
су бродови пловили по свему онда познатом 
свету, а дубровачка је трговина имала свезе са 
свима трговима Италије и средиземног мора. 

Поред овог двоструког положаја који је имао 
важних последица^ о којима ћемо мало после 
говорити, знатан уплив на образованост и на- 



127 



чин мишљења далматинских градова имало Је 
још и ово. У њима је из рана било насељење по- 
мешапо са стихијом романском, заосталом иза 
римскога царства, које је истоме приморју као 
аманет оставило више трагова старе просвете 
него што је то било у планинским крајевима 
источно од исте обале. На ове трагове латин- 
скога племена и латинске просвете придошла је 
чиста словенска крв. Будући је изван градова 
слабо и било другог насељења осим словенског, 
то на скоро преоблада словенска стихија и у 
градовима. Клима и положај градова не могаше 
ни на што друго упућивати него на трговину, 
(јер на стрменим литицама, које се с босанско- 
херцеговачких планина и Велебита у море спу- 
штају, само се за невољу могла радити земља. 
А на трговину је упућивао ове крајеве и онај 
сплет саобраћајних путова о коме мало час го- 
ворисмо, и који је у оно време далматинским 
пристаништима одређивао знамениту улогу , да 
буду посредник међу источном и западном Је- 
вропом. 

: Еао резултат свију ових прилика ми видимо 
доиста, да се у далматинским градовима још врло 
рано развија трговина. Обилазећи поради трго- 
вине сва знатна места ондашњега света, као што 
напоменусмо, имали су свуда прилике упознати 
се с науком, животом и уређењима тамошњим. 
Тако ми изван осталих наших земаља налазимо 
у Далмацији општинску управу по градовима, 



128 



налазимо ;5аконитост п Јавну безбедност, које 
толико годе тргокачким установама, онда кад у 
суседству бејаху под владом необуздане властеле 
са свим друге прилике. Имајући политику да 
се увек савија око најснажнијега суседа и да 
себи ујамчи његову заштиту — чувао је, на нри- 
лику, Дубровник скоро хиљаду година своју сло- 
боду усред најбурнијих времена и усред свако- 
јаких ненријатеља, који су се каткад дизали до 
изванредне силе. Услед овако зређеног државног 
живота, јавне безбедности и трговачког рада, 
градови ови постадоше мало по мало веома бо- 
гати, јер је и њихова снага расла упоредо са 
снагом која се развијала у српској држави под 
Немањаћима. Кад српску државу покоришеТурци, 
Далмација је у први мах била сместиште бога- 
тим оставама властеле српске, и не може се 
одрећи, да дух народни није у њој ојачао и 
насељавањем емиграције српске, које се наро- 
чито догодило XVI века. А уз богатство и до- 
бро развијепу безбедност и јавно благостање 
познато је да устопице иде и образованост. 

/45. Да се образованост, за коју говорисмо 
свезе с талчјан- како се морзла јавити као носледица 

ском проснетом 

и књижевношку, горе поменутих прилика, доиста јави, 
провансалскапо- ^^ ^^^^^ помогошс свезб далматинских 

езиЈа, пад Цари- 

грпда. градова с Италијом. Свезе ове нису 

биде само трговачке. Знање талијанског језика, 
због трговине и због оно мало талијанске сти- 
хије у градовима, знање латинског језика као 



129 



дрквеног западне цркве којој су ови градови 
припадали — свезе с Римом као средиштем исте 
цркве — бејаху по себи готова стаза за уплив 
Италије. Ако још додамо , да су ови градови 
били с Италијом у пепосредном суседству, да 
су они били посредници талијанске трговине с 
пстоком , да су у Италији тражили и налазили 
угледе друштвенога и државног живота, као 
што се суверенство црквено и онако тамо нала- 
зило — онда је потпуно нацртана врста узрока, 
по којима су градови ови морали тежити, да се 
с Италијом у свему изједначе, и из којих ми 
свима појавима који се овамо јављају ваља да 
тражимо извора и угледа у Италији. И кад слици 
овога поређења на крај дођемо, ми видимо, што 
је још чудније, како упоредо с перијодама цве- 
тања или онадања књижевности у Италији до- 
лазе перијоде^ цветања или опадања књижевности 
у Далмацији. 

Два су узрока што су у Италији произвела 
покрет духова, који се показаним већ путовима 
прострво и на Далмацију. Први је узрок уплив 
арапске образованости и појезије из Шпаније, 
који се кроз Прованс и провапсалске трубадуре 
или непосредно кроз Сицилију јавио и у Ита- 
лији; други је узрок, што се истим тим упли- 
вом поколебала религијозна укоченост, појавила 
сумња и жеља за зпањем, и што су се, услед 
тога, почели на ново истраживати и учити стари 
јелински и латински класици. Кад 1453 године 

ПСТОР. КЉИЖЕВНОСТИ. 9 



130 



Цариград паде у турске руке, сви ондашњи 

учени људи , познаваоци старога јелинскога је- 

зика и књижевности, пређоше у Италију и да- 

доше још већи полет овоме правцу књижевног 

рада и мишљења. На крају XIII и у XIV веку 

Италија је већ имала зреле родове овога обнов- 

љеног умног рада у Данту, Петрарцц и Бокачу, 

а у XV и XVI веку ређају се поворке песника 

и хуманиста, од којих су први гајили веселу 

беседну уметност, попајвише на пољу љубавне 

песме, а други су ширили знање старих класич- 

них језика и књижевности, без којих се у оно 

доба није могло знати ништа при неразвитости 

нових књижевности. И једни и други ови про- 

поведници, и обичај народнога песништва и ху- 

манистичке школе', дођоше и у да.шатинске гра- 

дове. У градовима се школе уређиваху по начину 

талијанских , у Далмацију се за учитеље дово- 

ђаху учени Талијанци, а на скоро се и учени 

Далматинци јавише као радници на талијанским 

школама и књижевности. Кад се о пропасти Ца- 

риграда одатле разбегоше учени људи, њих дође 

и у Дубровник под заклон републици дубровач- 

кој. "^ Осим историје, из које ове чињенице ва- 

димо, сведоче нам ово све дела самих књижевника 



' Од талијапских хумаписта налазимо у ДубровпиЕу пои- 
мениде Иваиа Равенског и Филипа де Диверзис. 

^ Таки су : Јовав Ласкар , Димитрије Халкокондил , Ема- 
нуило Марул, Тодор Спапдуцин и Павао Тарханиот, 
које спомиње П. Ј. ШаФарик. 



131 



дубровачких, која и правцем и обликом очито 
упућују на своје изворе и угледе. 

• 46. Међу карактеристичне знаке овога по- 
крета долази и то, што је љубавна по- Употреба народ- 

нога језика, пр- 

језија, у хришнанском свету најпре ве појете и са- 

^ зревање дубро- 

основана трубадурима, певана на- вачке пое/ије. 
родним језиком, и што је она знатно прокр- 
чила пут народним језицима, да се јаве место ла- 
тинскога црквеног и светског. Овај карактерис- 
тични знак нарочито је дошао у прилог нама, јер 
нашепојете, као штосу се у свему другом угледали 
па своје италијанске узоре, тако су по примеру 
њихову прихватили свој народни језик. Овој 
нам околности ваља захвалити што су нам се у 
дел има далматинских песника сачували огледи 
нашега језика из друге половине ХУ века. У 
најновије време је В. Јагић' довољно осветлио, 
да су италијански следбеници Петрарке и онога 
правца песнпчког коме је он био представник, 
били узор нашим песницима, пошто с друге 
страпе трговином унапређено имовно стање и 
хумапистичке студије приправише поље за оваке 
послове. Као песници који су радили словенским 
језиком прво се знају и спомињу пет племића 
из Спљета, који су живели између 1450 — 1530. 
То су : Марко Марулић, Јероним Папа- 
лић, Јеро Мартинчић, Никола Матулић 
и Фр. Божичевић. Они су имали међу собом 
друштво, у ком су читали и крнтиковали своја 

' Тги1)а(1иг1 1 пајб1апј1 ћгуа^бк! 11пс1. Ка(1 IX. 

о* 



132 



дела. Писади су ситније љубавне и иобожне 
песме, посданице (понајвише као писма један 
другом, што је онда бидо јако у обичају међу 
песницима) и похваде. Најзнатнији је међу њима 
Марко Марудић (1450 — 1524), човек изучен 
на университету у Падови и знатан са своје 
оновремене науке. Од деда својих многа је пи- 
сао датински , и нека су превођена на све јев- 
ропске језике, стекавши знатан гдас. Српски 
писане песме његове већином су побожног садр- 
жаја. Скоро у исто доба јављају се у Дубровнику 
песници Шишко Менчетић Вдаховић (1457 
—1501) и Ђоре Држић (1460—1510), који 
у граду, по том окруженом даворикама појезије, 
први почињу песничко кодо. Менчетић је по 
ондашњем обичају оставио свој песнички збор- 
ник (канцијонеро) љубавних и нешто побожних 
песама, а Ђ. Држић осим тога и неки састав 
драматскога обдика. У Старом Граду на острву 
Хвару писао је песме Ханибад Луцић (1480 
— 1534). Он је био поштован и имућан човек, 
стекавши путовањем по свету искуства и обра- 
зованости. Писао је љубавне песме, посданице, и 
један драматски спис под насдовом Робиња. 
Не могући ради краткости помињати свију 
имепа, довољно је кад кажемо, да је већ у другој 
подовини XV века бидо којеиз Дубровника које из 
остадих места доста песника. За многе знамо 
само по имену, а од деда њихових ништа нам 
се сачувадо није; а од гдекојих се сачувадо 



133 



прилично. Прилика је држати , да су сви ови 
први песници били од властеле; знатно је што 
се на скоро међу песницима јављају и људи не- 
властеоскога колена. Таки је Мавро Ветра- 
нић Чавчић (1482|1576), који је такође осим 
зборника песама оставио и других дела и међу 
њима превод Евриаидове Хекубе с јелинског, што 
је знак, да су се стари јелински класици почели 
поштовати и на ориђиналу читати у Дубровнику. 
Исто тако се међу песницима невластеоскога 
колена помиње Никола Дмитрић (1493|1553) 
преводилац псалама и писац који се доста ба- 
вио побожним темама. Од племића Стјепана 
Гучетића (р. 1495) има добро позната Дер- 
вишијада, дело пуно сатиричкога хумора и 
једно од најлепших и најориђиналнијих дела 
дубровачке књижевности, које је оставило пра- 
вац подражавања и латило се самога живота. 
У томе је доказ, да се појезија тада била већ 
јако одомаћила у Дубровнику. Јер и Андрија 
Чубрановић (1500|око 1550), златарски син 
па и сам златар , писаше духом ориђиналније 
домаће живахности. Најславније му је дело Је- 
ђупка (Циганка). И лаким језиком и поменутом 
ориђиналношћу својом он је пленио многе, јер 
су му многи подражавааи. Као да се велико чу- 
вање странскога џравца, размера и духа свуда 
било поколебало, видимо у том поступном при- 
мицању к својему корену и П. Хекторовића 
(1487 1 1572) из Старог Града на Хвару. Он је 



184 



знатан по томе што Је најстарији од кога имамо 
забележене три народне песме. Противно оби- 
чају поносите властеле онога доба, која је обично 
много држала на своје рођење, он је, како се 
приповеда, врло радо заметао разговор с простим 
народом, и особито с рибарима. И доиста, по- 
најзнатније му је дело Рибање (лов рибе и ри- 
барски разговори). Он је преводио дело Овидијево 
Ђе гете^1о атопб и писао још пеке ситне ствари. 

И драма дубровачка, с којом је такође ова 
књижевност показала нешто свог рада потпуно 
ориђиналног^ прихвативши се народне садржине 
и стиха , започела се преводима талијанских 
средњевековних мистерија заједно с првим пе- 
сницима. У облику комике први ју је применио 
на домаће поље Никола Наљешковић (1510 
|1587) који је осим осталих песничких дела 
оставио седам малих комедија у стиховима узе- 
тих из дубровачкога живота. На истом пољу је 
радио и Марин Држић (1520|15бО) али с 
већом срећом него Наљешковић. Знатне су му 
комедије Новела од Станца (прича о Станцу) 
и ДундоМароје. Касније је драма под пе- 
ром X. Палмотића доспела до свога врха у ду- 
бровачкој књижевности. 

47. Радња свију ових песника, заједно с 
опшпрнија рад- онима којс ми ни спомињали писмо, 

ња, упознатост с . 

целом класнчном износи прсд нас потпуно развиЈање, 

књпжевношћу, _ • • • 

ран.ина и зла- У комс видимо како ЈС поЈезиЈа, никла у- 
тарић. сдзд имућности, образованости и поз- 



135 



нанства с Италијом и њеном књижевношћу, мадо 
по мадо не само одмицала од својих узора и 
кушала да из домаћег живота штогод створи, 
него ка<ко је и круг истих узора ширила, слу- 
жећи се свима изворима којима су се и учитељи 
служили , на име : талијанском, латинском и је- 
линском књижевношћу. Тако се књижевност ова 
у Дубровнику развијала нотпуно, упоредо са 
талијанском књижевношћу, имајући исте и зле 
и добре стране — и за то ми видимо синове 
Дубровника и Далмације где* у самој Италији 
врше научне службе. С друге стране радња до- 
садашњих песника била је приправила поље и за 
велики полет; језику је био дат довољан књижевни 
облик, стаза бејаше угажена, огледи на свима 
струкама учињени, и дотакнут и сам живот на- 
родни. Дз^бровник је био место, у ком су биле 
све прилике, да се и до цвета дође у правцу 
којим се тако лепо започело. И пре него што 
поменемо три најзнатнија песника читаве ове 
перијоде поменућемо двојицу који су својом уче- 
ношћу и својим грађанским знаменитим положа- 
/ јем могли појезији прибавити још већег пошто- 
вања него што га се дотле јављало , те који су 
тиме између свију осталих отворили врата слав- 
номе Гундулићу. Ова су двојица Динко Ра- 
њина (1536 1 1607) и Динко Златарић (1556 
I 1607). Д. Рањина је био седам пута иабиран 
за кнеза у републици , а Д. Златарић је као учен 
човек у Падови узлазио до највеће части, по- 



136 



ставпш ректором у тамошњој архигимназији, ио- 
вративпш се при крају живота у Дубровппк, где 
је п умрБО. Д. Рањина је нисао многе и раз- 
лнчне несме , међу којима има врло лепих , пре- 
водио је с грчког из Филемона и Мосха , а с 
латинског из Тибула, Пронерција и Марцијала. 
Д. Златарић је преводио СоФОклову Електру, 
Торквата Таса Аминту* и Пирама и Тизбу*'* 
и писао је многе песме. Он је у чистоти стила 
и језика ноказао најбоље правац, који се онако 
лепо види у делима Ив. Гундулића. 

Тако јеразвитак далматинско-дубровачке књи- 
жевности доспео и по многостручности и разно- 
ликости садржаја и по облини Форме до цвета, 
који се јави у делима три највећа песника чи- 
таве ове перијоде, у делима Ив. Гундулића, 
Ђона (Јунија) Палмотића и Игњата Ђорђића, о 
којима ћемо сад редом говорити. 

48. Бесамртни Иван Гундулић (1588 — 
цветдубровачве 1688) родио се у Дубровнику из врло 
ГнГлТ п1л. знамените властеоске породице. Науч- 
мотић, Ђорђић. ном стручном спремом био је правник 
и био је неко време у државној служби , бивши и 
кнезом дубровачке републике. Оставивши службу 
посвети се народној књижевности и изнајдре је 
преводио, преведавши Тор. Таса Јерусадим 
ослобођен и друге ствари. Него он не остаде 
само при преводима. Радио је доста око драмске 



I 



Љубимир, приповијест иастирска. 
Љубав и смрт Пирама и Тизбе. 



137 



књижевности у правцу класично-идиличке драме 
препуњене лирским реФлексијама, као што је 
онда у Италији владала, јер су нека главнија 
дела била позпата и у преводима пређашњих 
књижевника. Између драма спомињу му се Га- 
латеја, Дијана, Армида, Посветилиште 
љувено, Просерпина уграбљепа, Церера, 
Клеопатра, Аријадна, Адона, Дубравка, 
Кораљка од Шира (превод из Бонарела). Из- 
међу песама које је писао знатни су преводи 
псалама. Љубавник срамежљив, који такође 
овамо иде, превод је из Шана Прета — а међу 
осталим најлепша је и најокруглија међу Гун- 
дулићевим делима песма под насловом Сузе 
сина разметнога, ред лиричких прекрасних 
размишљања с цртањем појединих момената, по 
теми познате јеванђелске приче. Али главна 
снага дара, главна моћ вештине и појезије Гун- 
дулићеве показала се у његову епском спеву 
Осману, у коме се спев вије око догађаја који 
су у свези с војном што је 1621 године била 
међу Пољацима и турским царем Османом. У 
многим песмама тога спева јавља се као идеја 
борба хришћанства с Турцима, исти онај мо- 
менат којим се онда бавила и наша народна 
епопеја. У колико су се дакле пређашњи ду- 
бровачки песници само примицали народној теми 
и животу, и само у Формама примали нешто од 
духа њезина, Гундулића видимо где стаје савр- 
шено на једно гледиште с народном песмом и 



138 



у уметном се спеву као и народна песма свуда 
радује победи крста над полумесецем. Осман 
је и најориђиналније и по свачем најзначајније 
^ело целога овог перијода, опо је било, па је 
и данас пајвише чувено и познато. А како у 
њему тако и у осталом што је писао, Гундулић 
је између свију другара својих пређашњих и 
потоњих показао највише класичности у језику 
и у стиху, у лакости и у избору слика, и у склад- 
ности и милини појетскога говора. Него нам се 
сва његова дела не сачуваше , па ни сами његов 
зпатни спев не дође до нас цео. Из њега се не 
нађе четрнаесто и петнаесто певање. Не зна се 
данас поуздано јесу ли се та два певања из- 
губила, или их песник није објавио, или се 
нису ни затекла довршена по смрти његовој. 
Та су два певања попуњали: Петар Соркоче- 
вић прошлога века (1749 ј 1826) и Ив. Ма- 
журанић у наше време. За овога се последњег 
држи да је у том био боље среће. Осим оста- 
лога штета је што се изгубио Гундулићев пре- 
вод Тасова Ослобођена Јерусалима. 

За Гундулићем долази у наследство Ђон 
(Јуније) Палмотић, (рођен у Дубровнику 1606, 
а умрво 1657). По одсудној већини радње, на 
коју је дар његов највише нагибао, он је дра- 
матски песник. Имао је необичну лакост за пи- 
сање, и по речима његових бијограФа, као и иначе 
по духу његове радње, он је тако много урадио, 
да би се могао прозвати дубровачки Лопе де 



\'</ 



139 



Вега, који је мало пре њега и живео. Али он 
није имао онолико снаге као Гундулић , да своја 
дела приближи нрвим узорима, него се на ње- 
говим делима јаче осећа, како шеснаести век 
талијанске књижевности није био класичан. Због 
лакости која га је служила и по којој је чувен 
био као имнровизатор , није се привикао кри- 
тичном и озбиљнијем раду, него је својим пред- 
метима мало пажње поклањао/ За своје драме 
понајвише је узимао готову грађу из класичних 
писаца и прича, а по том из саме народне ис- 
торије. Тако је из Виргилија узео драму Улаз 
Енеје к оцу Анхизу, из Омира Акила. Осим 
тога помињу му се драме: Аталанта, Едип 
из СоФОкла, Јелена, Даница, Цаптислава, 
у којој се слави спомеп Епидавра или старог 
Дубровника, на којега развалинама стоји Цап- 
тат, Павлимир, где се слави постанак родног 
града Дубровника, и Армида. 

Као што је карактер целе радње Палмотићеве 
у свима је тим драмама, осим Павлимира и 
Цаптиславе, из старих песника узимане пред- 
мете обрађивао слободно, као што већ помену- 
смо. Још је Палмотић писао песму о И. Христу 



^ На ову страну његова талента имао је доста упдива он- 
дашњи високо развијеп друштвени живот у Дубровпику. 
Причају, како је он другу строфу песме казивао док се 
једна певала. У друштвима за представљање театарских 
комада Ђ. Палмотић је смисливши план и одредивши 
дружини роле могао свакоме појединце његову ролу у 
стиховима казивати. 



140 



и св. Катариии, Песму о слави словен- 
ских краљева далматинских, и Кристијаду, 
велики спев, у двадесет и четирп песме, које 
му је најглавније дело. И сама Кристијада 
није прави ориђинал Палмотићев, него је грађу 
за њу узео из латинскога дела Јеронима Виде^ 
који Ј8 у своје време био од најславнијих ла- 
тинских песника. 

Доста касно након ове двојице долази на 
ред Игњат Ђорђић (рођен у Дубровнику (1675 
I 1737). Био је калуђер бенедиктовац , а неко 
време је живео као књижевник у Италији. По 
лепоти језика и дубљини, измереиости и раз- 
ноликости песничке Форме ставља се он одмах 
до Гундулића, и ако је појезија била почела 
силно падати у његово време. Његов песнички 
стил, сласт језика којим је за чудо владао, и 
округлина и пријатност облика пупих духа пе- 
сама његових потпуно заслулгују ову част. Оста- 
вио је велики зборник разноврсних песама, не- 
свршену трагедију Јудиту, Марунка, шаљиву 
песму у којој се описују обичаји острва Мљета, 
Уздахе Мандаљене покорнице, лирички спев 
религијозној теми у осам певања, у коме се 
осећања и живот душевни лепо цртају, и превод 
Псалама. Штета је што је, полазећи у ка- 

' Како ваља сматрати то прерађивање Палмотићево , може 
се по томе видети, што је Видино дело (спевано 1535) 
у ш е с т , а Палмотићево у двадесетичетирипесме. 
Тај латински ориђинал [припада међу дела којима се по- 
чиње школа псевдо-класицизма. 



141 



луђере, попалио велики део појезије младих го- 
дина својих. У осталом читајући његове песме 
теже се опомињемо оних сувремепих мана, на- 
рочито развучености и једноликости садржине, 
од којих пије ни он утекао. Њим се завршује 
класичност и онака каква се у овој перијоди 
показивала, јер ако се и после доста писало, 
ниједан песник није дошао до гласа којим се 
славе његова два претходника и он. -^ : 

\149. Како дика и урес дубровачке књижев- 
ности и нису управо велика у цело и. вунић вучн- 
изведена дела, него и у њима и посе- ^'\^"^' ^анавв- 

' -^ лићи други Дад- 

бице поједини лирички изливи, то се матинци. 
у досадашњем побрајању никако није могао нс- 
црпсти ред заслужних имепа, само кад би вре- 
мена било бавити сеосвакоме онолико колико за- 
служује. Тако се веома примиче великим пеепи- 
цима Иван Бунић Вучићевић (| 1658) који 
је написао Мандаљену покорницу и љубавне 
и ситније песме. Особито му се хвале љубавне 
песме п лепота стихова. За поменуте песме држи 
се, да по свачем могу бити прва дела своје вр- 
сте у читавој дубровачкој књижевности и лепо- 
том и песничким полетом. А било је песника и 
осим Дубровника, између којих можемо споме- 
нути Ивана Канавелића, родом са Крчоле 
(|1700), који је написао велики спев Живот 
Ивана бискупа трогирског, у двадесет и 
четири песме, поред осталих ствари. Ђурађ 
Бараковић (1548 — 1628) Задранин спевао је 



142 



осим осталога Виду Словинку. Иван Ива- 
нишевић из Брача (1608 1 1665), писао је лепе 
песме под насловом Кита цвића разликога. 
Од Владислава Менчетића (| 1666) имамо 
Трубљу словинску, писану 1663, поред оста- 
лих ствари. Међу песницима јављају се и жене, 
тако налазимо имена Анице Бошковићеве 
(1714 I 1804) иЛукреције Богашиновићеве 
(I 1800), од којих имамо само побожне песме. 
( Да хоћемо , могли бисмо имена наређати још 
више и рада набројати довољно , али је време 
да пређемо на унутрашњу карактеристику , и 
споменућемо још само имена потоњих представ- 
ника: Ђ. Ферића, П. Соркочевића, Марина 
Златарића и ЈосиФа Хиђе, с којима већ 
увели песнички покрет излази на сусрет идејама 
новрга, времена. 

(50. Још напред споменусмо, како упоредо 
ирегдед свију пе- с перијодама цветања или опадања 

ријода ове поје- тт 

зије, главне ка- књижевности у ИталиЈи долазс пери- 
рактеристнке н.е- јоде цвстања или опадања књижевно- 

нога развиЈања и г-. — « »^ 

и рада. сти у Дубровнику и Далмацији. Ми 

смо видели, како уз време талијанских петрар- 
киста долазе у нас песници небројених песама 
љубавних, како је век Аријоста и Таса упоредно 
имао у Дубровнику век Гундулића и Палмотића, 
и како је увело доба талијанске књижевности, 
кад је она подражавала шпањолској и Француској, 
доводило млака дела и с наше стране Јадран- 
ског мора, која је и по средствима оновременог 



143 



саобраћаја иравилио била у свези и под упливом 
своје прекоморске сз^седе. Међу тим у Јевропи 
се преламао обрт духова, који је на јужно-ро- 
манску књижевност бацио немилу реакцију. По- 
крет рсФормације и распаљена борба око ње 
прецепи Јевропу по половини. Италија, из које 
су први гласници слободног мишљења изашли, 
трже натраг у шеснаестом а нарочито у седам- 
наестом веку, ударивши особито у литератури у 
католичке стопе Шпањолаца, који су се одли- 
ковали конФесијоналним Фапатизмом. Песника 
великога духа неста, и књижевност спаде или 
на имитовање или на хладно учено комбиновање, 
које пије ни мало боље од оно^^а првога. Тако 
тамо поред католичког тона завлада прави псев- 
до-класицизам , или хладна намештена појезија 
нарочито у ХУП и ХУШ веку , кад Француска 
постаде главни углед за појезију и књижевност. 
А све ове карактеристике могу се без сваке 
сумње пренети на Дубровник и Далмацију, само 
што су се ту талијанске перијоде ређале Једпа 
за другом, мало касније, потребујући времена да 
се рашире и преко мора пређу. 

Тако у лирици видимо, како се првашње 
кратке и прилично једре песме после растежу 
у гомиле строФа и циклусе песама. Главпа ми- 
сао и осећање губи се у обиљу упоређења, епи- 
тета, антитеза и метаФора, често непотребних, 
али често тако вешто састављених , да нам од- 
влаче сву пажњу с главне ствари, макар да су 



144 



споредности. У сиеву не виднмо ни у самога 
Гундулића класичне једрине и збијености , па ни 
плана целокупнога, пего се чињенице топе у 
лиричним реФлексијама, описима и накитима, 
који истина донекле забављају, али одпекле до- 
туже, и слабе енергију рада и карактерисања саме 
ствари. У драми се Дубровник може уврстити 
међу места која имају театар најстарији у сло- 
венском свету. Лли и за драму вреди она иста 
карактеристика , јер се и она кретала у укоче- 
ним Формама старе класичне драме, изгледајући 
често као низ лиричних песама и повијајући се 
по Јтледима талијанским. Све врсте појезије биле 
су већином за учене љз^де, биле су дело ума и 
науке. И као што је талијанска књижевпост 
имала своју покладну, карневалску књижевност, 
тако и ми видимо у Дубровнику и по Далмацији 
коленде, које се баве месним и народним темама. 
Како књпжевност није била раширена у народ, него 
је живела највише међу образованим грађанима, 
племићима и појединим круговима пријатеља, 
то је отуда долазиао, да су се о њој најчешће 
могли бавити племићи или попови. са чега по- 
следњег видимо у њој онолико побожности и 
онолико мноштво религијозних библијских тема. 
За тоје она, држећи сесвеуједном кругу људи, 
и остала далеко изван светских покрета, и за 
то и јест њезин упаив на народ врло мален, 
јер, бавећи се животом чисто личног осећања, 
није имала никаквих покретљивих идеја као са- 



145 



држину. Из тог узрока је мало њихових дела и 
штампано, него је највећи део и дан данас у 
рур^онису, или је тек у наше време штампан; а 
с тога су се опет нека дела знатних књил^ев- 
ника са свим изгубила. И у самом спољашњем 
облику ових иесама види се очито , да су оне 
рађене по талијанским моделима. Али се ту као и 
свуда види лагана струја онога што је домаће и 
народно. У осталом ојачању и самосталности до- 
маћих стихија и сам је век слабо годио, као што се 
уверавамо из осталих сувремених књижевности. 

Одвело бп нас дубоко у сухопарну , а због 
слабо објављених и познатих извора стараи нова из- 

дања, језик. са- 

и неиоуздапу бпблпЈОграФИЈу, да го- дашњеФилолош- 

ко-литерарно и- 
ВОрИМО ИЗДаЊПМа ПрВИМ, ДРУГИМ, зучаиање старих 

трећим итд. или старпм и новпм овнх кпх.""!^' 
далматппских дела. Остављајући са свим на стра- 
ну оно што је у старо време штампано, свратптп 
^ нам је поглед на сувремену лптерарну радњу на 
г^' овом пољуј Још прошлога века почели су самп 
дубровачкп књижевппцп мисдити на овај алек- 
сандријски посао, п у почетку овога века , пре 
нове књижевне радње у Хрватској, већ су били 
почели прештампаватп своје знатне старе песпи- 
ке, па се тај посао нпје ни прекпдао, и ако се 
у њ улагала само мала снага. У првп мах бе- 
јаху то истом проста прештампавања , али кад 
1836 уза српски књижевни покрет у Угарској и 
кнежеввни Србпји приону и покрет хрватскп са 
раширенпм идејама југословенским, којима се са 
^ политичких и предрасудних неприлика даде нес- 

претно име „илиризма" — онда се, нарочито у 
средпнп илирскога покрета, у Загребу, поклони 

ИСТОР. КЊИЖКБНОСТИ. -јА 



146 



11а1)0чита љубав н иажња старој иесничкој радњи 
Далматннаца и Дубровчана, и ночеше се њихова 
дела штампати новнјим начином и нравописом у 
Загребу. Између осталих који у тој ствари мање 
више помагаше, око тога су се нарочито труди- 
ли: А. Казначи!!, И. Кукуљевнћ, В. Бабукић, 
Симе Љубић, Медо Пуцић, Фран Курелац, н др. . 
Критичност је издавања онолико напредовала ј *^ 
коликојезбог све веће множине објављених дела 
могло бити све озбиљније и поузданије студије. 
Тако је југословенска академија под пасловом 
„81:ап р1бс1 ћгуа^бк!" отворила врсту публика- 
ција, која се може поставити пред сва остала 
издања као углед овога посла. 

Осим интереса културног и литерарно - исто- 
ријског који нам прибављају ови драгоцени спо- 
меници, имају они одвећ велику важност и као 
споменици језика, дајући за историју језика нај- 
драгоценије грађе, за то што је веома поуздана. 
Не можемо проћи мимо то без икаква примера. 
Тако је н. пр. код нас изгубио свој Формативни 
наставак седми падеж, осим нешто останака. 
У Дубровчана је он још у крепком животу и у 
једнини и у множини. У Гундулића н. пр. чи- 
тамо: Слику створи свом на свити (скђт-в); 
Ни на земљи ни на неби (мев!:); У дјелијех 
(д-Блт^је својих гледа, итд. — Глагољски при- | <^' 
лог садашњега времепа који је на ^и, сачувао 
се у Дубровчана и у старијој Формп без Ки, на 
е нпр. : У шљепилу свезан стоје (слов.: стои, 
сто1€). — Време садашње 1 л. једн. долази на у 
нпр: Коју болест, јао, ја чују (т. ј. осећам). — 
Долазе старинске речи које су се сад погубиле 
на прил.: И кон тога мнократ миста; Да га 
браниш, да га бљудеш од неправад к'јех на 



^^ р* 



147 



свити;/ Ах опака клета чести (срећа, онако 
као СЂ-удстн1€ у Руса према улст^, сћ-улст-нњ) и 
јоштер је дух у нами ; Свједочите. . . . нашу бо- 
лест усиону (кћс-снлћноу) с ове смрти неми- 
лосне; Ход'мо веће друге миде, чим на истоку 
сунце свити, .аијер шњежани пути (плвтн, по 
рускоме: плоти) биле у језеру бистру умити; 
Удри, удри, да под бати грди (грвдмн = гор- 
дни) сатир душу пусти. Тако налазимо добуде 
оддобити, вазам мјесто данашњега узев 
према староме кв:^^'^^? вазеће, упраша пре- 
ма кћП(>АШАтн ; пристраша; дошад према 
дошћдћ итд. Због тога што је књижевност [ова 
преко три века радила, налазимо у њој и про- 
мене, и у неколико и дијалектичке особине, на- 
рочито у први мах, док се језик није утврдио 
као после Гундулићеве класичне перијоде. У по- 
четку се налазе многе особине чакавскога ди- 
јалекта, (зач место за што; ки, ка, ке за: 
који, која, које ; ма, тва, сва за : моја, твоја своја, 
задржавање непретворенога л на крају слогова, 
кратки генитиви множине итд). Каснијесу се неке 
од тих особина погубиле. Исто тако наћи ће се 

доста талијанизма, и прозодија је кројена са 
свим по талијанској. свему томе највип1е ће се 
примера наћи при читању самих песника. 

51. У прегледању целокупне ове народне 

књижевпости , сваком може доћи на научпи рад ду- 

ум питање, да се не да појмити да су ^р*'«''^«^ ^ ^*^- 

»^ 7 •-. г^ о г^ ^ матинаца и зна- 

просвећени људи онога времена ба- ^^ј »>^1'ов 
вили се само о појезији, и да свакако треба да 
се нашло и рада на другом, на име на научном 
пољу. Па тако доиста и јест. Ми смо и сами 
напред навели, како се појезија на народном је- 

10* 



148 



зику јавила услед рапшрепог образовања. Лли 
се образовање то нпје показало само на том пољу, 
оно се јавило доиста, п то у пуној снази, и на 
пољу саме науке. Само што се паучна дела не 
писаху на народном језику, што се писаху по 
средњевековном обичају само ученим људима, и 
што се израђиваху латинским и талијанским је- 
зиком. Тако она нису могла на развитак умова 
у нашем народу имати ни оноликог уплива ко- 
лико појезија ових истих писаца. Али опако као 
и дела знатних средњевековних мислнлаца, која 
науци дадоше моћи да дође у ову данашњу 
развитост , и дела ових научника долазе у ред 
јевропскога научнога рада — и кад се на овом 
пољу наш удео савршено испита, не ћемо бити 
постидни за учешће у самом развићу јевропских 
наука и умнога развитка, које нам допада радњом 
ових днчннх синова народа нашег. ./1ак поглед 
уверава нас , да је број заступника наших на 
пољу јевропске и талијанске науке био исто 
онако велики као и на пољу народне појезије. 
И доиста, као што је у Италији у паралелним 
перијодама наука сила папреднија него литера- 
тура , то се псто може потврдити и за Далма- 
цију и Дубровник. И овамо је са падом појезије 
расла наука., Међу тим још од XV века нала- 
зимо читаву врсту научника по свима струкама 
наука као проФесоре и трудбенике иауке не само 
по талијанским него и по осталим јевропским 
упиверситетима. Да споменемо само знатнога 



149 



астронома и математичара Марина Геталдића 
(I 1627), који је на сву прилику пре Декарта 
применио алгебру на геометрију/ медика Ђурђа 
Баљивог (|1705.)^ јестаственика Руђера Јо- 
сипа Бошковића (1711 — 1787), који су се у 
тачним наукама попели на висину јевропске славе. 
А таких је било и у другим гранама.'* (Ново 
време, претргавши после револуције Француске 
старе свезе, и свративши, услед нових прилика, 
и науке на поље појединих народа, окренуло је 
у овај правац и радњу Дубровчана и Далмати- 
наца и свију осталих који су се пређе страним 
језиком служили.^ 

Од онога што је рађено на пољу народне 
историје и језика споменућемо овде ово пос- 
ледње. Ту је најстарији бискуп чанадски, Фауст 
Вранчић (1551 — 1606) који је године 1595 
издао речник латински, талијански, немачки, 
далматински и маџарски. Б. Кашић Далма- 
тинац с острва Пага, калуђер језуитског реда 
(ј 1650), издао је 1604 прву граматику на- 
шега језика у Риму, под насловом ЈпбШп!!- 
опшп Ип^пае 111уг1сае Ићп (1ио. Микаља, калу- 
ђер Францишканац, издаде речник Благојези- 
ка словинскога (Тћебаигпб Ип^иае Шупсае) 



* Ра1;оп А. А. Кезеагсћез оп 1ће Рапиђе апс! 1ће Ас1г1а{:ћ1с 

1^е1р21^ 1861 I. 232. 
2 Мдада Србадија I 223. 

^ Погледај С. Љубића 1)1г10папо ћ^о^гаПсо Де^]! иотја 
1Ни81;п с1е11а Ва1та21а. ^У1еп 1856. 



150 



истумачен латински и талијански , штампан у 
Анкони 1651. Језујита Арделијо дела Бела 
(1 1737) написа граматику и речник, штампан 
1728 год. у Млецима, истумачен латински и та- 
лијански. Граматику је писао и историк Фрањо 
Марија Апендини (1769 1 1837), која је иза- 
шла 1808, а речник је још писао Јосиф Вол- 
тиџи, Истријанац, истумачен немачки и тали- 
јански и штампан у Бечу 1803. По мишљењу 
П. Ј. ШаФарика врх свију њих стоји Јоаким 
Штули Дубровчанин, калуђер Францишканац, 
који је свој речник, тумачен латински и тали- 
јански, издао у три дела и у шест књига (у Бу- 
диму 1801 и у Дубровнику 1806 и 1810). Он 
је на тај посао употребио цео живот свој. , 

52. Паду посебне старе дубровачке и дал- 
Узроци пада ду- матинске књижевности многи су уз- 

бровачЕО-далма- ЈЈ^ ^^^ ^^ ^^^ ДОТИЦаЛИ, ГО- 

тивске Ењижев- -»^ ~ «-» — » 7 

ности. вејан.е вороћи другим питањима. Сви исто- 

новог нацијонал- 

но - практичног рици признају, да јс први удар страшни 
правца. земљотрес 1667, који је за стотине го- 

дине и управо у неповрат сатрво богатство и 
материјалну величину Дубровника. Остала Дал- 
мација била је стегнута под круту владу мле- 
тачку, која ни мало не пријаше развићу народ- 
ности. Поред тога ни трговина са српским 
земљама није могла градовима далматинским да- 
вати ону моћ, коју су оне пређе имали. Земље 
те беху се скоро раселиле, стари путови беху 
зарасли, народ се стегао на најмање потребе и 



151 



задивљао, а богатства његова махом растурена, 
разграбљена или по емиграцији развучена. Не- 
кадашњих многобројних насеобина дубровачких 
бејаше савршено нестало. Снажни конкуренти 
надметаху се с њима свуда. Много је сметње књи- 
жевности задало и то, што је васпитање западо 
било у руке Језујитима, који су му полет стегли 
и једностраним путем окренули. Кад к томе до- 
дамо још малаксалост књижевности у Италији, 
на коју су се они угледали, онда се види на чему 
смо. Поред тога дођоше покрети иза Француске 
револуције и ратови Наполеона I, који доспе да 
1808 године укине републику дубровачку. По- 
следицом тих догађаја сва Далмација с Мле- 
цима и с Дубровником дође под Аустрију, и за- 
тече се у једној држави са својим једнопле- 
ницима Хрватима и Србима. Са неудесних при- 
лика у прошлом веку књижевност је и онако 
била почела тежити Хрватској и Славонији. У 
самој Далмацији она је почела нагињати на шире, 
народно поље, остављајући класичку и учену по- 
језију. Још кад смо говорили о поповима гла- 
гољашима и о глагољској служби у северној Дал- 
мацији спомињали смо писце побожних књига 
писаних за народ. Изнајпре су доиста само то 
биле књиге намењене народу.) Али у ХУШ веку 
већ наилазимо на писца, који се обрати народу 
песмом, али друкчије него класични песници, 
проговоривши му и Формом и садржином спрам 
његова схватања. Тај је писац Андрија Еа- 



152 , '^^^'^ 

чић Миошић (1696 I 1760), калуђер Франциш- 
канац, који је био проФесор богословије и писао 
једно латинско дело о философији. Пословима 
ради вере пропутова он Босну и Херцеговину, 
део српскога народа који је врело песама и 
огњиште најлшвљега народног језика. Сигурно 
му је ово доста помогло, те је дошао на мисао, 
да мало пописујући народне песме , мало пева- 
јући сам оним начином о стварима које су на- 
рочито за народ, да народу у руке књигу, из које 
ће научити шта је најпрече за свест и за живот 
народни , а то је : историју и прошлост своју. То 
је дело Разговор угодни народа сло- 
винскога, у коме се опевају главнија дела из 
историје српских земаља. Песме су у том Разго- 
в р у по висини и начину народне, с врло ма- 
лим одступањем од чисто народне Форме; али 
су оне код народа нашле онај исти одзив који 
и народна појезија. Његова је књига прештам- 
павана небројено пута и латипским и ћирилов- 
ским словима. ' Још је писао Корабљицу, при- 
поветке из црквене историје, које су се такође 
много читале. Захвалност према овом књижев- 



^ Ћириловска издања: 1818 (прекројено), 1828 у комадима 
1849—50, 1869. У латиници има 14 издања. Врло је зна- 
менито што Вук Ст. Караџић прича у предговору к сво- 
јој Малој песмарици од 1814 на стр. 12, како је чи- 
тао Качића у неком издању латиницом у Београду пре 
1818, па се читајући њега осетио, за што је Л. Мушицки 
у Карловцима распитивао за песме народне, које му се 
у онај мах као поруга чинило. 



153 



нику, који управо стоји на вратима новог доба, 
у коме је народна просвета и срећа по- 
гдавити задатак књижевности, посведочена је 
тиме, што је 1860 године свечано прослављен 
стогодишњи спомен на дан смрти његове. 



Д Д А Т А К. 



I. СтАРА књижЕВност Ј Хрватској. 

58. Краљевина Хрватска није била тако 
срећна положајем својим као Далма- ,,, 

■*■ Ј о т 111нреи.в реФОр- 

ција , да би и њу онако пуно оба<;јали '''^чије као први 

узрок иочетку 

зраци обновљене просвете из Ита- народнекњижев- 

^ . ности у Хрват- 

ЛИЈС, Те Да би Се И у ЊОЈ уЗ Хума- екој. Да^а суд- 

низам јавила књижевност на народ- ^"^^* *^"'' 
ном језику. И ако огранци једнога народа, и 
ако у једној религији , ове две посестримске зе- 
мље растављене беху Велебитским горама, и кад 
1102 Хрватска дође у државну заједницу с Угар- 
ском — и државом. Од Срба беше Хрватска 
одцепљена и црквом; с Далмацијом су слабе 
биле саме трговачке свезе. Тако се ова краље- 
вина заједно са Славонијом развијаше упоредо 
с Маџарима, латипски језик бејаше тамо и цр- 
квени и књижевни , и све до XVI века, осим 
малих ствари из којих се види да се у неколико 
неговао народпи језик, пародна буквица гла- 
гољска, и у неколико и народна словенска служба 



154 



— не види се у краљевипи Хрватској никаквога 
трага од чисто књижевне радње народне. 

Али се у ХУ1 веку дотаче и Хрватске осо- 

бити и знаменити покрет у Чешкој и у Герма- 

нији. Кретање реФормације распрострло се из 

Немачке и у словенске земље, и ухвативши ко- 

рена најпре међу Словенцима пређе и у Хрвате. 

То је било преко Ивана Унгнада Словенца 

(1493 — 1564), којега стадоше гонити за то што 

је приврженик реФормације, и он се (1554) исели 

у Виртемберг, у Урах, старајући се онде о 

штампању југословенских књига ради 

раширења протестантизма. Тамо пристану 

с њим: Антун Далматин, Јуре Јуричић 

Далматинац, Србин Мато Поповић, Бошњак 

ИванМалешевић идр., тесе њиховим трудом 

а његовим трошком наштампају у Ураху, Вир- 

тембергу, Тибингену, Регенсбургу, Нирнбергу — 

буквари и многе побожне књиге ћириловским и 

глагољским словима, којима се ишло на то, да 

се реФормација рашири по целоме словенском 

југу. И преко свију незгода реФормација се заиста 

поче ширити и међу Хрватима, нашавши при- 

сталица међу најчувенијим великашима хрват- 

ским. Између тих је најзнатнији био гроФ Ђурађ 

Зрињски (I 1603), који је имао добра у Ме- 

ђумурју, где се од хрватских страна највише бејаше 

раширила нова вера. Он је набавио штампарију 

и подигао је на своме имању у Недељишћу 1570. 

Књижевнички посао извршиваше Михаило Бу- 



155 



чић, поп на Белици у Међумурју. Штампарија 
Зрињскога није остала дуго у Недељишћу, него 
се преместила у Вараждин. Нс можемо знати 
колико се тада за књижевност урадило на оба 
та места, по томе, што је одмах пошто се ре- 
Формап,ија почела ширити, почело узбијање од 
католичког свештенства и великаша, од којих је 
у корен утучена (око год. 1607). Али нема сумње 
да је штампано и других дела осим побожних, 
и да је побожних штампано више него што се 
сад зна, јер су католички Фанатици сатирали и 
спаљивали протестанатске књиге. Тако се зна 
дапас, да је у Недељишћу штампан 1574 хр- 
ватски превод угарскога законика од Ивана 
Пергошића, ау Вараждину друга нека његова 
дела на латинском- језику. Од А. Врамца по- 
миње се превод јеванђеља и Кроника 
кратка у словенскомјезику штампана 1578 
у Љубљани. Него и ако је била угушепа ре- 
Формација, један пут пробуђени покрет није 
могао са свим замрети , и ако су га немиле при- 
лике и политичке и друштвене, међу које наро- 
чито припада то што су Језујити узели у руке 
цело васпитање, гњавиле, цедећи му све здраве 
сокове. Тако у првој половини XVII века на- 
лазимо нешто рада, и видимо да су синови зна- 
тнијих кућа хрватске властеле походили страна 
научна места и у пеколико се још бавили књигом.' 

' томе мпого писа И. Кукуљевић у своме делу Кпј^геу- 
п1с1 и Нг\а1:аћ 12 рг^е ро1оуше XVII у1ека 8 оуе 81гапе 
Уе1е1)11а. /.л§ге\) 1869. 



156 



Али највише је рађепо на цобожном бого- 

словском пољу и нешто на појезији пародним 

језиком, јер публике није било пикакве, и што 

је по когод писао песме ради своје забаве — 

не значи много у књижевној историји. Знаме- 

нитији се писци једнако држе језика латинског. 

Такав је историк Раткај Ђурађ^ који је на 

народном језику издао Врлине Фердинанда 

II ц а р а р и м с к о г у Бечу 1 640. По чистоти 

језика хваљен је бискуп Петретић {'\ 1667) 

који је издао преведено Јеванђеље; а похвале 

је вредна и књижевна радња језујите Ђурђа 

Хабделића (1599 | 1678) родом из Туропоља. 

Овде би на реду било неколико дела у стихо- 

вима, али између њих ћемо споменз^ти најваж- 

није, дело бана хрватскога Петра Зрињскога 

(1621 1 1671), који је издао књигу СиренуЈа- 

дранског мора (1660 у Мл^ецима), у којој 

је најважнија песма Опсада Сигетау пет- 

наест раздела.^ Исто је тако важна и књижевна 

радња Павла Витезовића (ВШег , род. око 

1650 I 1713) који је такође певао песму о ју- 

наштву Николе Зрињскога сигетскога јунака, 

под насловом Одиљење сигетско. У том делу 

до душе нема појезије, али је потпиривало на- 

родност и осећање о језику своме, и то му се 



' Шсао Метопа ге^ит е1 1запогит ге^погит Ба1та1;1ае, 

Сгоа1;1ае е! 81ауоп1ае у Бечу 1652. 
* То је превод раширеи иеким додацима, а ориђинад је 

те песме сиевао на каџарском браг истога Петра но 

имену Н икола. 



157 



сматра као главна заслуга. Он је писао још не- 
какав календар, Разлике мудрости цвеће, и 
још гдешто. И ако се већ и нре њега штампало 
у Загребу, може му се убројати у заслуге, да 
је он штампарску радњу својом штампаријом 
оживео. У оваквом правцу, падајући све више 
к обичном и свакидашњем место да се подизала 
на што веће и важније, трајала је књижевност 
кроз цео XVII и скоро и XVIII век. Од научне 
радње на језику ваља нам нарочито споменути 
"Бурђа Хабделића, о коме помињасмо, а који 
је саставио хрватско-латински речник, штампан 
у Градцу 1670. Иван Белостенец (1595 | 
1675.) штампао је у Загребу 1740 свој латин- 
ско-хрватски, а Андрија Јамбрешић свој 
латинско - хрватско - немачко - маџарски речник у 
Загребу 1742 год. Обојица су били калуђери. 
Мање су вредности граматички пос^лови Сен 

Мартона (Вараждин 1783) Ф. Корнига (За- 
греб 1795) и С. Ђурковечког (Будим 1825 г.) 
Између људи овога доба био је и Јурај Кри- 
жанић, којц се изучио у Италији, па видећи 
за своју радњу мало поље у Хрватској отишао 
у Русију. Родио се негде у босанској Крајини 
(турској Хрватској) око Дубиде, Озља и Рибника, 
не зна се кад, али у почетку XVII века, а не 
зна се на ком је месту, ни кад је умрг>о. Год. 1645 
дошао је у Москву, после је 1660 године послан 
у заточење у Сибирију. Знатан је , што је он 
пошао у Русију надајући се да тамо протури 
своје планове које је о свесловенству и орга- 
низацији његовој кројио. Сва прнлвка да му у 



158 



Москви нн за то нису неровали, што је дошао 
из Италије и био римокатолнк. Његова државна 
и политична умовања, међу којима је и оно о 
свесловенству, развно је у делу „Руска држава 
у XVII веку", где су поред критике предлози за 
реФорме. Осим тогајеписао „Словенску грама- 
тику" (1666) у којој се око рускога као главног 
постављају упоредно остали словенскн језици и 
предлаже се грађење свесловенског језика. То 
су два главна дела његова, по којима га спомињу 
међу својим писцима исторпци руске књижев- 
ности, јер су та дела руски писана, а за по- 
следње га Бођански назива „оцем упоредне фи- 
лологије." Цела појава Крижанићева, који ни 
католиштво није губио пз вида, није још до- 
вољно објашњена, јер многих података нема; 
али је на сваки начпн био човек великих мисли 
и пространога частољубља — само што је све 
остало у клицама и у незрелом несавршенству 
са преранога века у ком су се идеје његове 
јавиле. Потписпвао се „Јурај Ерижанић Ср- 
бљанин". Кукуљевић држи, да је то чинио за 
то, да би за се задобио поверење које је име 
српско ради православља у Русији уживало. 

54. Али усред овога таворења и натезања 
књижевности како у Хрватској тако германнзацпја и 

по том маџари- 

и у другим нашим земљама , као што зација као нова 
ћемо касније видети, деси се на крају "«будаподчзан.у 

♦^ • ' X »/</ народне књижев- 

прошлога века догађај у политичкој »ос^" « је^ика. 
историји, којије особито потпомогао развитак 
књижевности у Хрватској и управо био узрок 
замецима праве књижевпости. Место језика ла- 
тинског , који се у Аустрији држао све до на 



159 



крај XVIII века као државни језик, аустријски 
Немци огдедаше да иотисну свој. Маџари се 
угледаше на њихов пример . па хтедоше у зе- 
мљама угарским да свој језик начине државним 
место латинскога , којим се дотле радило. Ту 
видеше угарски Словени, да им нема другог спа- 
сења него што боље чувати народни језик као 
најзнатније обележје народности , и услед тога 
међу њима оживе или живахније крочи донде 
спора и млака књижевност. Цео овај покрет у 
свези је на другој страни с целокупним покре- 
том ХУШ-ог века у Јевропи и након Француске 
револуције, иза које се народ и народност и 
природна права човечија свуда почеше достој- 
није ценити. Тако и у Хрватској видимо ми ону 
исту књижевност која се донде бавила скоро 
само црквеним и побожним стварима, где се 
почиње старати да народу набави штива и да 
му га омили. V почетку овога новог перијода 
спомена заслз^жују Тома Миклушић (1767-- 
1831) из Јастребарског , који је писао различите 
поучно-забавне књиге и веселе игре; Брезо- 
вачки (1754 — 1805)^ који је био у калуђерима 
Павлинима и радио разне веселе ствари и многе 
ситнице за календаре, по том Матија Јандрић 
(1776 11828), а особито Јаков Ловренчић 
(1780) из Загреба, који је писао веселе игре и 
приповетке. Како су у то време писци могли 
бити скоро само калуђери и попови, то је много 
помогло књижевности и то, што сујој били веома 



160 



наклоњени загребачки бискуни, као : Максими- 
лијан Врховац (1787 — 1827) који 1813 на- 
ређиваше да се куне рукониси, књижевне ста- 
рине, народне несме и нословице, и да се њему 
шаљу, и Александар Алаговић, који је од- 
мах за Врховцем уз бискунство наследио и ње- 
гову љубав књижевности. 

Све ово што смо довде говорили нисало се 
нровинцијалним кајкавским дијалектом хр- 
ватским, и намењено је било само народу кра- 
љевине Хрватске. Са тог тесног обима и ногледа 
који бејаше нред очима писцима из Хрватске, и 
који их свачим ограничаваше тако рећи само на 
родно место њихово, не могаше ту настати нити 
светлије књил^евности нити прилике за њу. Да 
би се тим нутем пошло, указивала се као нрва 
дужност оставити тесан кајкавски говор, на ме- 
сто њега нримити окширни говор читавога срп- 
ског нлемена. На ово су могле навести тамошње 
родољубе и друге прилике, као напредовање 
књижевног рада међу Србима, развијање словен- 
ске идеје међу Чесима, и јаснији погледи девет- 
наестога века, који иза реакције на ново беху 
оживели после 1830. Али са надмоћством ове 
мисли (1836), са ступањем Хрвата у коло своје 
остале браће по језику и крви, почиње се тамо 
ново доба, коме ћемо на другом месту го- 
ворити. ' 

* разлици између ових дијалеката и између српског је- 
зика, види Даиичићев чланак у Гласнику IX. 



161 



II. ПОЧЕТАК КЊИЖЕВНОСТИ У СЛАВОНИЈИ. 



55. Узроци којц су покренули књижевност 
у Хрватској може бити да би се, ма кад се започела 
и касније, одазвали и у Славонији, и »^ко се разви- 

о т *^ ^ о 7 ја,да славонска 

као што се и од старине памти да кн>нжввна радња 
је словенска служба и глагољица почела хва- 
тати корепа и у Славонији, — да ова земља не 
бејаше под Турцима. Али још од 1521 па све до 
1699 стајаше Славонија под турском управом, 
под којом нити се могаху развити стари по- 
чеци, нити проклијати нове клице. Него кад по- 
сле карловачког мира од 1699 године Турци 
очистише Славонију, крајња запуштеност народа 
у науци и вери потицаше родољубе, да се посла 
лате, те да накнаде што је пропуштено или изгу- 
бљено. И доиста налазимо већ у почетку XVIII 
века књижевника духовнога реда, који у то име 
писаху побожне књиге . Писци узимају облик 
песме као најлакши, да њиме раде на образо- 
вању и упућивању народа. Међу ове припада као 
најстарр1Ји — језуита Ант. Канижлић (1700 
|1777) из Пожеге, са својом Светом Рожа- 
лијом панормитанском дивицом(у Бечу 
1780 и у Пожези 1863), који је нешто писао и о 
раздељењу источне и западне цркве. Личанин В и д 
Д ошен писаоје поучан спис опороцима под име- 
ном Седмоглава аждаја^ и мањи Јека пла- 



I Издања: У Загребу 1768 и 1792, у Будиму 1808 ћири- 
лицом, па у Загребу 1865. Из тога се види погулар- 
ност његова. 

ИсТОР. КЊИЖЕВНОСТН. 11 



162 



нине. Него у лругој половини XVIII века јави 
се у Сдавонији дело и друге врсте, писано су- 
врсменим, по народ кориснијим смером. Ово дело 
јесте Сатир од Мат. Ант. Рељковића (1732 
ј 1798). Писацје као ОФицир у седмогодишњој 
аустријској војни допао прускога ропства, тамо 
се изучио и видео како људи и друкчије живе, 
те вазда разгреван мишљу о свом народу напи- 
сао је књигу Сатир, која Славонце кори, исмева 
и на боље упућује. Како је добро Рељковић иза- 
брао и према читалачкој публици удесио ствар 
у својој књизи, види се по томе, што се брзо 
разграбило 1500 комада — у оно време! На 
скоро је изашло и друго издање. Сатир је књига, 
која није остала у самој Славонији, него је одмах 
прештампана и ћириловским словима и разишла 
се по свему народу , у чему се управо и види 
значај Рељковића и чим он стаје упоредо с дал- 
матинским Качићем, јављајући се као рани пре- 
теча новијега правца. ' 

Исти М. А, Рељковић није се ограничио да 
само у песми каже недостатке свога народа, него 
се прихватио писања књижица за поуку. Од њега 
имамо : Езоповебасне; Некјесвашта, 
или сабрање паметних ричиикрипост- 
них дила људских; један „нимачко-илирички 



* Прво издање Сатира изашло је у Дрезди 1761, друго 
поправљено за живота пишчева 1779 у Осеку, треће 1822 
и четврто 1857 у истом месту. Ћирилицом изашло је 1793 
и 1807 године. 



163 



и илиричко - нимачки ричник" и граматику, 
и још нешто за школе и пољску привредус Брат 
његов ЈосиФ Стјепан Рељковић писао је 
Кућника за домаћине, у стиховима. Франциш- 
канац Ведикановић (1723 | 1803) преводио 
је неке побожне драме. Међу славонске писце 
овога времена ирипада и знаменити у латинској 
и научној књижевности иештански проФесор 
учени Матија Петар Катанчић (1750 | 
1825) који је на латинском језику писао знаме- 
нита дела о историји, етнограФији и језику. Он 
је под насловом Егис1:и8 аи1;итпа1е8 (Је- 
сење воће) издао збирку песама, међу којима 
има идила, песама писаних хексаметрима , и на- 
родне појезије. Од њега је остао и превод све- 
тога писма (Будим 1831). Забавно је, како он 
свој језик зове „славно-илирским изговора бо- 
санскога". 

На језику се радило и овде као и у Дал- 
мацији. Послови су ти вредни као први огледи 
и споменици практично-емпиричког рада. Осим 
М. А. Рељковића за кога помињасмо, има гра- 
матика Ф. А. Анђелића (у Бечу двапут: 1774 
и 1789), и Фратра М. Ланосовића, кога је 
цар ЈосиФ II позвао у Беч, као што вели један 
писац „ради потпоре илирске књижевности'^ 
Његова је граматика дочекала три издања. ' 

Да ређамо још оно неколико писаца што је 
између Славонаца остало неспоменуто, дали би- 

• Прво 1778, друго 1789 у Осеку, треће у Будиму 1795. 

11* 



164 



смо истина потпуну врсту имена — али слици 
не би придошла ниједна боја, док неји после 
1836 и у Славонији започео одјек илирскога 
покрета, који се из Загреба ширио по тројед- 
ној краљевини. 

III. Радња католика босанских пре овога века. 
56. Положај Босне у несрећномс расцепу 

Каво зе стајало с срПСКИХ ЗСМаЉа ВСћ СМО у ПрИСТупу 

књижевном рад- 

аом у Босни. обележили. У досадашњем прегледању 
књижевности нисмо је нигде спомињали, јер је 
сва њена књижевност до освојења турског при- 
падала у књижевност Срба источне цркве. Спо- 
мињали смо, како су особите географске и друш- 
твене прилике створиле у њојзи главни стан 
свуда прогањане Богомилске секте, која се та- 
кође служила ћириловском писменошћу, и књи- 
жевношћу својом свакојако припада на источну 
страну. Кад Босну притискоше Турци, насељење 
се њено измеша и с Херцеговцима и с осталим 
српским племенима с југа, која су се на све 
стране сељала, потиснута поплавом турском и тра- 
жећи себи заклона. Богомила мало по мало неста, 
што прионуше на сву прилику који уз источну који 
уз западну цркву а који уз мухамеданство, а од 
хришћана осташе на даље само присталице ис- 
точне и западне цркве. * Него што се тиче на- 



' Има до душе гласова, да Богомила ни до данас није са 
свим нестало. 



г 



165 



родног језика и писмености, то се двоје у Босни 
јоп! од старине веома бејаше утврдило у народ- 
ном смислу. Приврженици и источне и западне 
цркве служише се у Босни ћириловским словима, 
и тек у најновије време ови други се прихва- 
тише латинице. Бошњаци источне цркве чували 
су увек заједницу са Србима и своје народно 
име, а Бошњаци западне цркве у једну руку су 
пристајали за осталим сународницима нашим за- 
падне цркве, тежећи Риму, прикупљајући се око 
најближих католичких бискупских столица, слу- 
жећи се што се народног имена тиче или оп- 
штим називом сл овинскога и п л ирског, или 
најчешће, својим провинцијалним називом; али 
су често, између свију чешће се држали не само 
своје народне свезе, него и имена. Францишканци 
босански, који одавно имају у Босни своја се- 
дишта у три манастира, у Фојници, Сутјески и 
Крешеву, све су до овог века писали највећи 
део својих књижевних дела и својих црквених 
службених књига ћирилицом. У тешка вре- 
мена народне потиштености , кад не бејаше ни- 
какве књижевности, док се источно свештенство 
по старом обичају учило по манастирима и слу- 
жило преписима старих црквених књига, западно 
свештенство се учило по католичким школским 
заводима у Риму и другде. Међу њима се дакле 
налазило људи, који су се и своје браће на дому 
сећали, списујући побожне књижице за поуку 
простоме народу. И ту дакле као и иначе ви- 



1(30 



димо, где је књижевност налазећи се у рукама 
једне класе узимала ограничен правац, јер овде 
није било , као у Дубровнику, и других стихија, 
којима бн се књижевност како друкчије окренути 
могла — а много је на овај нравац унућивала 
и блиска опасност мухамеданства. 

Међу писцима из Босне, који се одликоваше 
на књил^евности, нрви јеМатијаДивковић „из 
Јелашак" у нахији Кладањској , од кога имамо 
штамнаних књига. Умрво је 1681 год. у мана- 
стиру Сутјесцп. Његов Наук крстјански по- 
знат је у више издања.* Године 1611 издао је 
побожну књигу Сто чудеса, исте године Бе- 
сиде сврху еванђеља недиљних, од којих 
такође имају три издања (1611, 1616, 1704) а 
на послетку Плач блажене дивице Марије 
(1631, 1698, 1723). — Неки Шћепан Мати- 
јевић помиње се по књизи Исповј едавнику, 
штампаној у Риму код пропаганде 1630. — 
Знатан је после М. Дивковића Павао Поси- 
ловић, родом из Гламоча, који је 1642 постао 
бискуп у Скрадину у Далмацији. Од њега је 
Насл ађење духовн о, штампано најпре у Мле- 
цима 1639 и 1682, и Цвијет од криности, 
преведен с талијанског, штампан први пут у 
Млецима 1647 и другда. За Посиловићем је 



' Прво је штампано 1565, а позната су издања млотачка 
одгодине 1611, 1616, 1668, 1683, 1698, 1707, 1723, 1738. 
Најочевиднији доказ, како се ова књига тражида и 
радо читала. 



167 



знатан иШћепанМаргитићЈајчанин ,,од 
Марковац" који је писао Исповијед крст- 
јанску^ и Фалу од светих (у Млецима 
1708 и 1778ј. 

Него поред ових писаца били су писци који 
су за Бошњаке писали латиницом, и ако они 
сами сведоче, да народ тих слова не зна, а да 
ћириловска која Дивковић зовепросто „српскима," 
свак разуме. Између њих су чувени Бандуло- 
вић, Главинић, Анчић и др. Из Рима се 
ћирилица босанских Фратара није радо гледа- 
ла нити одобравала, ни у пола онолико колико 
горњо-далматинска глагољица. То је било узрок, 
те је она међу свештенством са свим изобича- 
јена. — 

У новије време кад књижевност српскога 

народа, обновљена у начелу, пође пуним наде 

путем, Босна задржава свој стари значај. Како 

се у књижевности образоваше две половине, 

источна и западна, и Бошњаци књнжевници 

одоше који на једну који на другу страну, како 

је који припадао источној или западној цркви. 

БосансЕИ Фратри пишући ћирилицом , служнлп 

су се друкчијим обликом него што је судбинакирил.- 

био у обичају у Срба источне цркве. це међукатоли- 

тт • цима босанским. 

Иознато Је , како се у старим нашим 
споменицима , нарочито од половине XIV века 



' У Млецима 1701, па опет ту 1707 и на ново 1788, и тек 
онда 1799, али већ латинским словима, и у Спљету 1842 
латиницом. Опет доказ раширености и дуга живота исте 
књиге, која се из XVII с нашим веком руковала. 



168 



иа касније налази двоструко иисмо, брзописно 
и уставно. Оно прво се уаотребљавало у кан- 
цедаријама , и по том , као практичније и лакше 
за употребу, на сву прилику и у приватном жи- 
воту. Кад ово брзописно писмо упоредимо с 
босанском буквицом (као што су је они 
звали), видимо , да је босанска буквица оно ско- 
рописно писмо. Тако се писмо употребљавало и 
поред глагољпце у Далмацији у Пољицима. Што 
су Бошњаци католици изабрали баш ову а не 
уставну српску буквицу, која се у црквеним књи- 
гама употребљавала , долази од њихове рели- 
гијозне бојазни, са које су се и српског имена 
чували, бојећи се да их тога ради не би ко у 
религијозном смислу погрешно уврстио. 

Осим овога писање босанских Фратара одли- 
кује се од осталога српског још и тим, што је 
у њему брзо нестало историјскога правописа, 
па и оних слова из ћирилице , која се у осталих 
Срба њега ради држаху. У њиховим књигама 
нема I, оу, 'Б, м, б, -к, з, ^, V, а -в- долази 
само у броју. Правопис је уга^^ан према језику. 
Тако у најстаријега босанскога књижевника Фран- 
цишканца Матије Дивковића, правопис у глав- 
номе није далеко од Вукова, само што натеже 
знацима и системом. За што тако би у Бошњака 
католика , узрок је близу. Њих нису везивали 
споменици црквени, нити су имали науке цр- 
квенога језика, нити угледа на њ. Поред ћпри- 
ловских слова имали су за извор правопису једи- 
но жив народни говор, а тај их није могао никуд 
на другу страну одвести. У осталом језик је у 
оно мало Бошњака што су писали, лепши, жи- 
вљи и чистији него у свију осталих католичких 
писаца што писаше латиницом. Да споменемо 




169 



још како је и она ћиридица , којом су пропо- 
ведници реФормације штампали своје књиге за 
словенски југ, била удешена према босанској. 



ТРЕЋИ РАЗДЕО 

Новија књижевност. 

57. Први или стари раздео књижевности 
српске био је одјек општег средњеве- карактеристика 
ковног правца, искључне књижевно- 1оТТ^1127- 
сти црквене; други или средњи раздео ""*"" 
видели смо како је био одјек талијанске обнове 
наука и књижевности; трећи раздео, о коме 
сад идемо да говоримо , био је у свом почетку 
у неку руку одјек покрету јевропском, који се 
јавио после реФормације у ХУП и ХУШ веку, 
а у опште узимајући ушао је у коло народних 
књижевних покрета јевропских, који су се ја- 
вили услед Француских идеја ХУП1 века и низа 
књижевних и философских појава који им сле- 
доваше. — 

С тога се правац овога на супрот правцима 
првог и другог раздела показује као правац 
школа и народног образовања ширењем 
књижевности и пауке. 

Не може се временом и годином означити кад 
на ком крају нашег народа почиње овај раздео. 



170 



Много је то зависило од наших друштвених и 
политичних прилика — и несавршеност образо- 
ваности доносила је собом, да су се мисли и 
потребе новијега правца, којима се поглавито 
тежило да се уједначимо с осталим напреднијим 
и образованијим народима, на сваком месту друк- 
чије разумевале, потпуније или ненотпуније. 

Што се пак тиче масе народне, коју смо у 
пређашњим разделима видели како је поцепана 
и по религијозној и по провинцијалној суревњи- 
вости, у њој се, услед политичких догађаја у 
самом нашем народу и у Јевропи, који бише на 
крају прошлог и у почетку овога века, и услед 
идеја које су силом тих догађаја повејале међу 
народом, уноси тежња ка знатној промени, ка 
промени, која карактерише цео раздео као једна 
од најглавнијих чињеница његових. За овога раз- 
дела сазнаје се јединство народно, и оно 
је до сад знатно напредовало, спрам тегоба које 
су му спремљене средњевековним борбама и до- 
гађајима. У овом разделу видимо нашу браћу 
западне цркве (Србе и Хрвате), у којих је довде 
сва радња имала чисто провинцијални карактер, 
где се мало по мало уједињују око књижевне 
средине у Загребу. Срби и(Сточне цркве развијају 
још од старина сачувано народно јединство своје 
у разбориту свест. Обе те половине сазнају своје 
унутрашње народно јединство и почињу тежити 
њему, па би га доиста далеко више и оствариле. 



171 



да су томе друштвене и подитичне прилике ијоле 
повољније биле. 

Данас дакле дели се наша књижевност на 
источну и западну половину. Поникавши узро- 
ком једних истих потреба и побуда, те се по- 
ловине према томе развијају у једноме истом 
правцу, идући упоредно и добрим и рђавим 
странама својим, као што ће нас излагање уве- 
рити. Па је преко свега тога разлика и одво- 
јеност у овим чињеницама. Прва је разлика у 
неједнакости слова, јер се, поред језика довољно 
уједначеног, међу Србима на истоку пише ћи- 
рилицом, а међу Србима и Хрватима иа западу 
латиницом. Друга је разлика у одвојености пу- 
блике, чему су узрок наше незгодне политичне 
и саобраћајне прилике. Знаци бољих времена 
налазе се у томе, што се и једне и друге књиге 
почињу читати свуда, и што се налази писаца 
и с једне и с друге стране, који обојим сло- 
Бима пишу — те је прилика да ће најпосле ра- 
ширено образовање и развијенија свест , које 
обоје у нашем народу и тамо и овамо све боље 
напредује, и ово изравнати на који год начин. 

Из ових узрока ми ћемо прегледање новије 
књижевности поделити на два одсека и говорити 
у првоме књижевности Срба источне цркве, а 
у другоме књижевности Срба западне цркве 
и Хрвата. 



ОДСЕК ПРВИ. 

Књижевност Срба источне цркве. 

1723—1814. 

а. Први покретн. Приарава и буђење. Досигије, његови 
следбенгти и аротивници, школски и црквени аравац. 

\58. Покрет старинске српске књижевности 
пад срисЕе др- у првом раздслу оставили смо у тре- 

гавиеонаге.све- 

86 русијом. се- нутку, где сс борио да пронађеном 

оба у Аустрију 

и додир са за- новом вештином штампе потпомогне 
падном просве- држање наукс, цркве и народности, 
ликом. и да се опре љутој навали турској. 

Али које сиротиња, које што знатних и пред- 
њака људи све више нестајаше, које непрестано 
напредовање турске силе, и подивљаченост, која 
са силног ратовања и неуредног бурног живота 
долажаше — учинише те огледи и напрезања ова 
не имаше никаква успеха. У тај исти мах, кад 
су Срби по Млеткама и по мапастирима својим 
штампарије подизали, развијаше се турска сила 
у највећу снагу своју. За то ови огледи ' бише 



' Године 1526, овда кад је Божидар развијао свој погла- 
вити рад штампарски у Млецима, била је битка на Мо- 
хачу; год. 1529 Турци су први пут опсели Беч, и од то 
доба сила њихова не опада све до год. 1683, од којега 
добаона почињесталпо назадовати. Јер 1683 повраћен је 
у хришћанске руке Острогон и Будим, 1687 потучепи су 
Турци на Мохачу, 1688 узет је на јуриш Београд, 1689 
потучени су Турци на Нишу, 1691 на Сланкамену 1697 

■ на Сенти. 



173 



од веома слабе користи. Поред све веће несреће 
у коју падаху политички изгледи и политичко 
стање народа — није ни могло бити иначе. 

Међу тим у XVI и нарочито у XVII веку 
окретаху се свезе срнске све више на исток, на 
Русију^ чему је довољно разлога било. Видевши 
да је унутрашња народна моћ због неудесних 
прилика немоћна била да из своје средине про- 
светно-црквеном радњом подржи поколебано на- 
родно земљид1те, нагаи се стари обратише на 
Русију. У Русији самој збили су се за то време 
покрети, који су и без тога могли привући већу 
пажњу својих једноверника. Ми смо на свом 
месту поменули како су у XIV и XV веку и 
учени Срби као представници ондашње словен- 
ско - православне учености одлазили у Русију 
као учитељи. Удесне прилике у руској држави 
беху учиниле, да труди и ових и других тамош- 
њих знатних људи донесу плода^ и у XVI веку 
видимо да у Русији црквено-словенска ученост 
одузима несрећној Србији доскорашње првенство 
њено , предузимљући послове прве важности. 
Уплив кијевских и малоруских школа, додир 
руске књижевности с пољачком, преко које се 
Русије дотакла нова јевропска књижевпост, учи- 
нише, те се у Русијп кроз саму црквену књи- 
жевност створи тако звани „југозападни пра- 
вац," којим се доиста унело доста нових облика 
и идеја у руску књижевност, и којим се при- 
правило поље за знамените реФорме цара Петра. 



174 

Лако је помислити^ да се у XV и XVI веку мо- 
рала осећати међу православним Словенима по- 
треба за пречишћањем и дотеривањем црквених 
књига, довољно нетачних због дуговременог пре- 
писивања. Чему српски труди не могаху задо- 
вољити, то изврши, у смислу који су онде смат- 
рали за добар, московска црквена власт, јер се 
тамо рад око поправљања и.попуњања црквених 
књига поче још трудима Максима Грка, научника 
атонске школе, још у половини XVI 'века, па су 
га после малоруски богослови у половини XVII 
века наставили и до краја довели. 

С друге стране се нов окрет народном жи- 
воту спремао последицама политичких догађаја, 
који се догодише у другој поли ХЛ^П века. Као 
што је нада на самосталну радњу српску и на 
изгледе да ће се моћи повратити изгубљени на- 
родни и политични положај све већма заћутка- 
вала, што је већма расла и беснела сила тур- 
ска; тако се све ове мисли почеше на ново бу- 
дити, кад се турска величина при крају XVII 
века поче клонити своме паду. Одмах после Ко- 
сова Срби су принуђени били да средиште свога 
рада крећу са висова Старе Србије на север к 
Дунаву, где би се лакше могли наслањати на 
Угарску. На скоро по том почеле су и саме се- 
обе, које су опустиле јужна старинска седишта 
српска, и настављане су овда онда без прекида. 
Као што Угарска са својим савезницима и по том 
Аустрија беху Турцима на ударцу, тако су оне 



175 



не мадо четири века биле главни непријатељ 
турски, и уз то главни савезник и по невољи 
заштитник покореним Србима, нарочито после 
славних победа и срећних бојева који обасуше 
аустријско оружје од 1683 паунапредак. Тако 
у то доба и последњи деспот Ђурађ Бранковић, 
коме смо помињали како је писао познату ве- 
лику хронику српску, свеза своје планове о осло- 
бођењу српског народа, које је са осталим зна- 
менитим народним људима кројио, с плановима 
аустријским уништавању Турске, јер се сам у 
своју снагу против онда још врло силних Ту- 
рака није могао уздати. С тога се заметну ве- 
лики народни покрет, у највећем делу изазван 
и потакнут Аустријанцима, њиховим сплеткама 
и успесима. У очекивању тих догађаја нокретом 
се тим ишло на то, да се и маса народа и сре- 
диште српско под турском владом, патријар- 
шија из Пећи, пренесе на аустријску земљу. 
Године 1690 патријарах Арсеније Чарнојевић 
доиста пређе с многим народом, извршивши по- 
ловину плана, која је по Аустријанце угодна 
била; а прва половина, по којој је Бранковић 
као савезник и признат старешина српски тре- 
бало да војује у савезу с Аустријом за ослобо- 
ђење свога народа, сврши се заточењем деспота, 
из којега више жив ни изашао није. Нова сеоба 
би 1787 године под Арсенијем IV, и ако све то 
Србима би скоро једино на штету, а Аустријан- 
цима на велнку корист и помоћ у њиховим та- 



176 



дашњим ратним заплетима. Најпосде и иза кар- 
ловачког мира (1699), пошто се земља једва 
беше одморила, отвори се на ново рат с Тур- 
цима 1716, те 1718 годипе на пожаревачком 
миру сва Србија до Ниша потпадне под аустриј- 
ску власт, затекавши се у једној држави и у 
једним приликама са свима Србима што су се 
већ пре тога били преселилн у Угарску. 

59. Последице ових догађаја биле су по 
Упдивновихпри- српску књижевност и просвету основа 

лвка на књижев- 1 т-гт 

ност; подизањв новомб окрвту у развићу њену. Што 
школа; ново га- су сс послс 1718 године толика про- 

Јвње црквене *' »^ јг 

просвете; погре- странства српских земаља нашла под 

шке тада почи- 

њене. аустријском владом, и што се још 

пре тога толики народ и читаво тадашње инте- 
лектуално средиште стави под аустријску управу 
и власт — имало је знатна утицаја. Прво и прво 
тим су Срби непосредно дошли у додир са за- 
падно-јевропским државним редом, начином жи- 
вота и мишљења; друго су тиме сукобили се са 
западним школовањем, образовањем и књижев- 
ношћу; и треће, на послетку, вера која је не- 
престано била једини израз народног суштаство- 
вања српског, дође у судар и с католиштвом 
потпомаганим од владе, и с другим сектама^ које 
су се онда по Угарској налазиле. У колико је 
оно прво својом покретном силом радило на 
Србе, да нешто почну радити о својој просвети, 
у толико им је ово последње као прву бригу 
налагало, да искушењима туђинских напада и 



177 

наговора обавештеност на супрот ставе. Митро- 
трополит Исаија Ђаковић тражио је од цара 
аустријског још 1708, да се за Србе заведу школе 
и штампарија, а те исте тражбине налазимо у 
меморијалу Будимаца, који је исте године цару 
поднесен. А 1709 године доиста је одређен ау- 
стријски чиновник, да основне школе по српским 
местима заводи. Митрополит Мојсије Петровић 
стане се нарочито трудити о школама. Он сам 
заведе словенску школу у своме двору у 
Београду, и доведе учитеље из Русије. 
Године 1728 аустријска влада изда наредбу да 
се подижу српске школе по градовима, варо- 
шима и селима, а 1731 год. издао је таку исту 
одлуку и народни сабор који је држан у Београду. 
Други сабори исказивали су најочитије народну 
потребу школа и образовања, с јасном намером 
да се и Срби уједначе у знању са својом 
околином и с осталим напреднијим на- 
родима. Последник Мојсијев митрополит Ви- 
ћентије Петровић настави његов посао. Он 
подигне 1738-ће године велику школу у Кар- 
ловцима као и у Београдз^ позвавши свештен- 
ство и народ, да дају децу у школу. И ову 
су школу започели Руси из Кијева. Све- 
товне науке у тој школи предавале су се ла- 
тински. На прилику тих двеју бејаше се у то 
доба подигло више већих школа , на пр. у 
Осеку, Даљу, Сомбору итд. Али усред овог за- 
почетог развитка расадница нове просвете српске^ 

ИСТОР. КЊИЖЕВНОСТИ. 12 



178 



удари на ново рат међу Турском и Аустријом, 
1737 — 1739, у коме Аустрија изгуби и Београд 
и Србију. Несрећни ови политички догађаји и 
покрај њих и мутње аустријске владе око уни- 
јаћења* обуставише истина овај лепо почети раз- 
витак, али га не уморише. Између 1740 — 1750 
држала се уНовом Саду и „духовна колегија". 
Запуштена карловачка школа, другарица нека- 
дашње београдске, оживи на ново под митропо- 
литом Павлом Ненадовићем, и год. 1761 постане 
јој управитељ познати српски књижевник архи- 
мандрит Јован Рајић. 

(Једап пут започети покрет, који су још први 
досељеници у Угарској започели — није ни по- 
сле престао, и скоро нема српскога народног 
сабора из прошлог века, на коме се није покре- 
тало школско питање. Нарочито је од послетка 
било народно п*отраживање на сабору од год. 
1774, после кога је аустријска влада издала на- 
рочита правила за подизање српских школа, те 
су се оне после тога доиста и почеле за стално 
подизати и установљавати, спремивши и себе и 
читаоце и раднике за први јачи покрет у књи- 
жевности)« У осталом радници овога времена осим 
главне тежње, која је тада целом Јевропом кре- 
тала, нису били ни са чим осталим на чисто. И 
правац, и језик и књижевност школска остављена 
је на милост случајној савесности или несавес- 



1 У ово доба (1740) пада знаменито исељење 150000 Срба 
у Русију. 



179 



ности било црквеног, било световног поглавар- 
ства, било школских настојника. Дотадашња вла- 
да црквене књижевности и црквено-словенског 
језика окренула је и ове нове почетке старим 
правцем учености , осниване на црквеном језику 
и темељима угађаним опет спрам потреба цркве- 
них, без обзира на народни живот. У писменим 
споменицима нашим из XVII века и из XVIII, 
док не завлада правац ове нове учености, виде- 
смо старински књижевни српско-словенски језик 
полаганим мењањем већ скоро изједначен с на- 
родним језиком, видесмо стари словенски исто- 
ријски правопис доведен до природне Фонетичне 
простоте. И једно и друго беше на тачци да 
постане општа својина свакоме, и да се учини 
темељем развића народној књижевности новога 
времена. Али се у свему томе омашило."^ Узете 
су за угледе руске штампане књиге, па и руски 
црквени словенски језик — јер су, по незнању 
онога времена, држали да је то стари словенски, 
а није им падало на памет, да је тај језик на- 
роду и стран и неразумљив.Ј Па и у угледу на 
Русе и у усвајању нових јевропских просветних 
напредака нису могли стати на висину свога вре- 
мена, него су у свачему остајали цео век назад, 
усвајајући на прилику од Руса њихов средње- 
вековни књижевни језик онда баш, кад су га 
они сами остављали, подижући свој народни је- 
зик. Тога ради у самим погрешним основама 
положена је клица борбе, и српски просветни 

12* 



180 



развитак у самом почетку своме спремао се на 
потресе, који су се, као што ћемо видети , и 
догодили, чим су боље снаге приспеле, које су 
умеле ствари у суштину погледати. 

Кад је београдскц митрополит завео у Бео- 

Белешке о по- ГраДУ СЛОВеНСКу ШКОЛу, ДОВвО јв ИЗ 
борницииа око тк • -лг /~л 

првихшкол.срп- Руси.!^ учитеља Максима Сува- 
ских. рова. Овај донесе са собом 400 бук- 

вара и 100 „Славенских граматика" одМ. Смот- 
рицкога. У карловачкој школп (1733-ће основа- 
ној) био је ректор Еманунло Козачински, 
мађистар Јован Минадки, обојица Руси из 
Кијева. „Славенску граматику" предавао је Ни - 
колај Николајевић свештеник и Ђорђе Жи- 
војинов ђакон, а учите./Бу мале школе било 
је име Петар Рајков. За сведочанство како 
су школе патиле од самовоље црквеннх поглавара 
ево једног примера. Исти Арсеније Јовановић 
Шакабента, патријарах који је 1737 предводио 
другу сеобу српску, укине у Карловцима латин- 
ску и остави само малу словенску школу. Онај 
исти Емануило Козачинскп, којега 1733 видесмо 
где почиње школу у Карловцима, био је први 
управитељ „Духовне колегије," школе коју је у 
Новом Саду подигао бачки владика Висаријон 
Павловић, а која је траја.аа 1740 — 1750. Ту су 
се ^чили не само приправници за свештенички 
чин, него и сами млади свештеници, као што је 
био обичај и у пређашњим школама. Та „ду- 
ховна колегија" као да је трајала и после 1750, 
јер око 1765 радио је или у њој или њен посао 
Јован Рајић. Око тога времена почели су се 
слати у Беч учени Срби, да уче учитељске на- 
уке, и после су постављани за школске надзор- 



I 



181 

нике. Као први између таких помиње се 1776 
Тодор Јанковић Миријевски (родом из села Ми- 
ријева у Србији), који је радио на педагошкој 
књижевности. За њим се у тој служби помињу 
Аврам Мразовић, Адексије Везидић и Стеван 
Вујановски. Овај последњи заслужан је што је 
доста радио за чување и обрану народнога је- 
зика око 1790 — 91, кад се ишло на то, да се 
место српскога свуд заведе маџарски језик. За 
њим је дошао на то место Урош Несторовић. 
Године 1813 завела се у Сент-Андреји препа- 
рандија, која се у 1817 преместила у Сомбор, 
где се и сад налази^). 
60. /Пошто смо прегледали развиће поли- 
тичких догађаја, који су довели рад правац и јевик 
на просвети, и пошто смо у раавићу "р^'"'' кн.,жев- 

•^ ' чЈ м. ^ дцх дедз^ посдв 

школа и правцу њихову показали каква сеобе од 1б9о. 

Прва штампана 

се приправа књижевности чинила и дела српска про- 

којим идејама пут крчио — вратићемо "'^^^'^''^^^ 

се да разгледамо, каква су се књижевна дела 

јављала од почетка н^шпл10ха-века. с^^<.^4-^^^?€-г>1ј 

Мало напред, (чл. 58) споменули смо како 
се у руској књижевности, која нам је у про- 
шлом веку учитеље дала и узор била, још у 
XVI а нарочито у XVII веку осетио уплив пољ- 
ске књижевности, и како се у Кијеву развио 



^ 



*^ За податке ваља ми захвалити чланку Н. Ђ. Вукићевића 
*Сриске школе у ХУШ-ом веку« штампаном у »Првом из- 
вештак) о лвном учителвско-приправничком заводу српском 
у Сомбору с концем школске 186'^з- Сомбор 1863«. Само 
се његови подаци не подударају свуд у годинама са по- 
дацима чланка »Српски народии конгреси« у Срб. Дето- 
топису од 104 књ. па даље. 



182 



„југозападни правац," споменули смо, како у то 
доба књижевност стаје на опрез од католиштва 
и уније зарад умноженога додира са западним 
суседима. Оваки исти посдедци јављају се међу 
нашим књижевницима одмах после сеобе, нарав- 
но услед истих узрока^ У збирци рукописа 
Српског ученог друштва у Београду имају не- 
колики рукописи из тог доба. Од Кипријана 
Рачанина, једнога од досељеника који су до- 
пратили Чарнојевића, има Граматик (Буквар) 
писан 1717 год. на сву прилику у Сент-Ан- 
дреји, у коме је још чист српско-словенски језик 
и у коме се после букварских ствари, на сва 
слова ређају поуке начином којпм се Доситије 
послужио у својој Буквици.^ Тај је буквар си- 
гурно нисан за школе које су завођене после 1709 
годпне. Овога Кипријана ђак (као што се сам 
именује) био је Гаврило СтеФановић или 
Венцловић,' један од првих ученика нове по- 
стојбине. Од њега има више дела (1725 —1745) 
у рукопису, која иду понајвише у догматику, 
полемику и црквено беседништво ради поуке 
народа и обране од искушења иноверне околине. 
Био је човек добро позпат са словенском књи- 
жевношћу, а живео је, као што сведоче записи 
његових књига, у Коморану, Ђуру и Сент-Ан- 



' А. Гадахов спомиње и у Руса тако писане букваре мало 

раније. 
2 У једноме запису сам се лотписује: Гаврило Вевцдовић 

сир4чБ СтеФаповБ синб. 




183 



дреји. Од полемичких ствари налази се доста 
против латинске цркве;<{у беседама преписивао 
је доста Јована Дамаскина, Златоуста, Григо- 
рија Назијанза, Григорија архијепископа солуп- 
ског. У његовом зборнику има један превод с 
пољског, из историје папа, а међу беседама знатно 
је што се палазе беседе Лазара Барановића 
архијепископа черниговског, који је у другој 
половини ХУП-ог века бранио источну цркву 
од католика и унијата са другим руским бого- 
словима^, Осим тога има од истога Гаврила још 
једна књига беседа год. 1745, преведена из 
руске књБге штампане у Москви 1697-ме године. 
Поред тога што ове књиге сведоче свезе срп- 
ских богослова с руском богословском књижев- 
ношћу, врло је важно што је овај Гаврило своје 
грдне зборнике беседа ^ писао правим народним 
језиком, без икаке лримесе руског изговора и 
правописа још 1745 год. На једној од тих књига 
стоји записано, како је преведепа „на србскн 
жзнкБ ради разнмеша простнм члов^ком,'' а на 
другој : „на простш и »разамителное знаше срвб- 
ское за сел1лне и просте лк)де.'^ То је рађено у 
исти мах, кад се нова руско-словенска наука 
у велике почињала ширити кроз школску на- 
ставу. Али дела овога писца не имаше никаква 
уплива, јер не бише наштампана. Оскудица штам- 
парије у самој народној средини врло је сме- 



* Једае хвата преко 740 листа на4-ни. 






184 

тала цео ток свију народних послова.^ — И ако 
су Срби одмах по досељењу тражили штампа- 
рију, све до 1771 не беше ни једне штампарије 
за ћирилицу у целој Аустрији. Кад је године 
1755 карловачки митрополит Павао Ненадовић 
прештампавао граматику Руса Мелетија Смо- 
трицкога, штампао ју је у Влашкој у Римнику. 
Овој оскудици у штампарији доскочи Грк Ди- 
митрије Теодосијев из Јанине, који је живео у 
Млецима, и који онде подигне штампарију 1758, 
набавивши штампаре и троја слова: ћириловска 
црквена , грађанска руска и глагољска , све из 
Русије, ^ као што вели Соларић, који је у тој 
штампарији неко време коректор био. Ту се у 
први мах на ново почело штампати за српске 
читаоце, школе и цркву. У Бечу су, са оску- 
дице покретних слова, две три књиге резане на 
тучу. Српски народни сабор, који је држан 1769 у 
Карловцима, одлучи поред школског питања, да 
сеуБечуодржавном трошку установи 
српска штампарија. '^ И ова штампарија 
доиста проради 177Хлрдине. До мало времена 



* Не мислимо да ће бити истина, да су и глагољска слова 
из Русије добављена. Њих је и онде било, јер је мле- 
тачка влада 'своје наредбе за Далмацију глагољицом 
штампавала. Ћириловским црквеним' сведочи рез да су 
руска, а грађанска су тада прво донета и употребљена 
на нашим крајевима. 

2 Влада се склонила да ову гатампарију заведе поглавито 
што је видела колики се повац за књиге износи у Млетке 
и Русију и како јој поданици тиме имају веће свезе па- 
рочито с Русијом. 



185 



пређе она у приватне руке^, из којих 1796 дође 
у руке университетској штампарији у Будиму. 
Тако је будимска штампарија имала после за 
Угарску све до 1830 монопол, који је знатно 
утицао на развиће српске књижевности, будући 
се дотле нигде у средини народа штампарије 
подићи не могаху:^ 

Првине српског рада преко штампе у XVIII 
веку заслужују тек да се као првине спомену. 
ТојеСтематограФија X. ЖеФаровића „или- 
рическо-расјанскаго обш.егг зограФа/' затимопет 
од њега „Поученје свлтителское кђ новопостав- 
ленному 1ерен)," оно прво 1741, а ово друго 
174^ у Бечу на меди резано. Трудом истога 
штампао је Павао Ненадовић потоњи карло- 
вачки митрополит „ПривилегГи славном« народ« 
илирико-рассјанскомв^' као приправу за сабор 
који је те године држан. По том је прошло не- 
колико година залуд, и тек 1755 видимо где 
митрополит карловачки Павао Ненадовић (који 
је 1743, кад је с латинског преводио за штампу 
привилегије српскога народа, био патријаршиј- 
ски писар) издаје у штампарији Римничкој у 
Влашкој Мелет. Смотрицкога „Славенскун) 
граматику" \ У предговору к томе издању стоји: 



* Курцбека најпре (1771) а по том (1792) СтеФаеа Нова- 
ковића по цену од 25000 Фор. ако је веровати. Али је 
он не могаше одржати, него је 1796 прода будимском 
университету. 

2 Издање је ово учињено по издању од 1619 год. Медс- 
тије Смотрицки је био архијепископ у Подоцку, и неко- 



.»'^ 9 ? 



■'^•1^%- '-^е^- 



186 



да се прештампавање чнни за то, што се учење 
граматике^ готово запустило, јер је и граматика, 
којих је пређе изобила' било, 'нестало.ЈИздање 
је ове граматике врло знатно по развиће језика 
нашег. Црквене су власти знале оно, што нама 
на радост сви споменици из XVII и почетка 
XVIII века сведоче, да се језик старе цркве и 
књижевности, словенски, заборавио. У општој 
тежњи за поправкама и просветом, која се у 
свему народу одмах за пресељењем јавила, сви 
су осетили да је ту недостатак, па су учинили 
две погрсшке. Једна је погрешка, што већ нису 
знали како је стари словенски језик имао свој 
српски и руски изговор, него су словенски језик 
рускога изговора по рђавим граматикама првих 
недотупавних малоруских граматичара увели ме- 
сто свога старинског српско-словенског , који је 



лико Је пута прелазио из униЈатства у православну цр- 
кву, алп га је у унпјатству смрт затекла. Припадајући 
међу словенске граматике, његово дело не вредп пишта, 
и скројено је по свима правилима грчке граматике, без- 
икакве самосталности. 

Још се у предговору к томе издању спомиње, да се та 
граматика п за то прештампава, што се српски мла- 
дићи уче којекуданастрани, па би моглипре 
водитииписати књигс, алинемају граматике,, 
т. ј. не знају којега им се језикаикојега пра- 
вила ваља држати. Очекивали су дакле књижевност 
и надали јој се, али су сви осећали да врло смета што 
нема утврђепог књижевног језика ! ! 

Овде се мисле оне које је М. Суваров донео, а то су 
опет Смотрицкога или Зизанијеве. 




187 



мало после проглашен са свим за погрешан/ 
Друга је погрешка, што бар у делима за народ 
писаним, нису усвојили већ обичајем и поступ- 
ним развитком у употребу уведени народни је- 
зик. Ту су се, као што се очито види , за љубав 
голе традиције и консерватизма , силом отимали 
већ развијеноме обичају и тежњи времена, не 
разумевши, дајенародни језик једини 
пут просвети, коју су они сви хтели. 
/Очевидан доказ, како је у умовима ондашњих 
првака српских била чудновата смеша сувреме- 
них идеја и средњевековнога Формализма и огра- 
ничености. Између два отворена и у то време 
још употребљавана пута, у оба случаја је иза- 
бран рђавији и противан правилноме развијању ! ! 

Међу тим граматике се уведоше у школе, 
којих је у то време било већ доста, и погрешан 
правац поче се ширити. ^ За то се већ поуздано 
примицала будућа борба, без које смо могли 
бити, а која се, као што ћемо видети, касније 
морала јавит]у '*-Ц^!Г- 

61. Али започета радња није оставила поља 

^ Те прве граматике постале ду опет у југозападној пре- 
лазној школи допетровске руске књижевности, која се 
развила под упливом идеја са запада и из Пољске, и за 
коју и ми споменусмо да је имала утицаја на нашу он- 
дашњу књижевност. Оне су писане без икаква научпог 
метода и темеља, просто по угледима грчке граматике' 
према ондашњем већ искварепом стању словенског језика . 

2 Библ. Срп. уч. др. има Смотрицкога граматику на којој 
има запис како је из ње учено код учитеља у Руми 1755 г. 



188 



прва кн.ижеЈна школскв књижввности, него Јб поред 
дела намен.ена остзлих стоука живо радилЕ на њему, 

школама и свеш- "^ * *^ ' 

тенству српском. а књигв сс штампаше у Млецима, 
Бечу и Будиму. Из дела која видимо да су на- 
мењена школама и из програма шквлских, који 
су нам се из прошлога века сачували, видимо 
да се ишло на троје у овом правцу радње књи- 
жевне, који је могао имати, па је и имао нај- 
већи уплив. То је троје: учење православне 
вере, учев[)е црквено - словепске писмености и 
језика, и учење немачког језика и рачунице.' У 
старијим разредима морало се гдегде и латин- 
ски учити. Уплив руске књижевности, непрестано 
којом десетином година закашњен, као да је 
једнако растао, јер немајући сами довољно 
своје снаге непрестано су страховали од свију 
осталих, а руска су дела, не бојећи се ничега, 
могли прештампавати само их мало изменивши. 
Тако у Млецима прештампаваше (1764) дело 
кијевског митрополита Петра Могиле „Пра- 
вославпое испов-ћдаше в-ћрн соборннл и апостол- 
СК1Л церквн" штампано први пут 1645. А тек 
1774 би наштампан Катихизис одобрен кар- 
ловачким духовним сабором за народ источне 
цркве у Аустрији, који се после под именом 
писца Јов. Рајића прештампавао за наше школе 
у Аустрији, до 1850 г. Библијске историје 



' У једноме програму школе сриске из последње десе- 
тине прошастога века ломињу се и коплименти као 
предмет. 



189 



имамо три (1792, 1798, 1797) од којих је једна 
Вујановског, а једна Ј. Рајићева; па је ова по- 
следња била онаке среће као и катихизис. Го- 
дине 1784 прештампано је у Бечу руско дело 
„Православное ученје или сокраценнал христ1лн- 
скал богословјл", а одмах у почетку штампано је 
више догматичних и литургичких богословских 
списа уз књиге светога писма у Млецима, Бечу 
и Будиму. При овој богословској радњи пошто- 
вања достојан спомен заслужује Јован Рајић, 
знаменити историк српски. И ако је био привр- 
женик старога црквенога и књижевног језика, 
умео је он и матерњи ценити. Без сумње је ње- 
гова мисао била, да се мимо све остале црквене 
књиге проповеда у црквама народним језиком, 
онако исто, како је пре њега јеромонах Га- 
врило у почетку ХУШ века огледао. Још у двема 
беседама његовим, преведеним с руског 1764 и 
штампаним исте године у Млецима, језик је до- 
ста народни, а много више у великом зборнику 
Собран1е разнБТХЂ нед^лнвЈХЂ поучен1и вђ 
трехЂ частехТ) по особг состолцее штам- 
паном у Бечу 1793 год., који је опет покупљен 
из разних руских писаца. Та је књига знатна, 
што је у њој Рајић, хотећи писати за народ, 
руско - словенске речи скоро свуда на србз^љски 
начин посрбљавао, што је знак да се ни тада 
још, после ТОЛ0КОГ труда и времена, није био 
загубио старински српски изговор словенскога 
језика. Осим Јов. Рајића има од Вић. Ракића 



190 



Л^ствица имушал илтнадеслтЂ степенеИ 
С1еестБ плтнадеслтг словђ о молитвн, 
посту и милостини (1805) и за њом Пропо- 
в^ди по всл нед^ли и н^к1л праздникн го- 
СП0ДСК1Д, штампане у Млецима 1809, а преве- 
дене с талијанског. У тимједакле делима једи- 
но, а сигурно једино ради опасности од других 
попустила и црквена странка народноме језику, 
иначе свуда чувајући стари књижевни језик , а 
заједно с њим и сувремене му традиције. Овде 
можемо споменути да је године 1800 -те мало 
пре поменути Вић. Ракић превео с грчког та- 
лијанско дело Пог (11 У1г1и (Цв-ћтг доброд^ћ- 
тели), којеје у преводу Посиловићеву за Бош- 
њаке имало од 1647 (кад је први пут издато) 
више издања, па и латиницом, а од кога има 
један ћириловски превод од 1520 у библ. југо- 
слов. академије. Исто тако се ни при послу око 
утврђпвања новога црквено-словенског језика није 
остало при самој граматаци Смотрицкога, којом 
је отворена ова врста школске књижевности. На 
прво место за том граматиком долази Зах. ОрФе- 
лина Буквар штампан у Млецима 1776, нарочито 
за то написан, да учврсти увођење руско-словенског 
језика'. У г. 1792 и 1793 изашле су две књиге о 
том предмету под именом Руководство кђ сла- 

' То је онај Буквар, о коме говори Вук СтеФ Караџић у 
својој књизи »Писма Платону АтанацковиЈ.у. Беч 1845« 
стр. 54. Одатле видимо, како су одавно већ уведене руске 
књиге поповн читали по ерпскоме, изговарајући во имл 
— ва име ; плот — плт; л^пота — лепота; ш; — шт, као 



191 



венскому правочтенш и правописанио од 
којих је последња (од 1793) од Ст. Вујановског, 
познатога врсног радника школског. Год. 1794 
издао је Авр. Мразовић своје Руковод- 
ство КЂ славенст'^и граматиц^^, које је по- 
сле тога имало још два издања (друго 1800 а треће 
1821). Год. 1797 има од истога Руков д ств 
кт* славенскому правочтенЈГО и право- 
писан1Ј0, од кога такође имају два три изда- 
ња. Исти писац писао је чак 1821 год. дело 
РуководствокЂславенскомукраснор^ћчЈК). 
Његови иослови немају никакве вредности, и ја- 
вили <*.у се, да узбијају тел^ње за увођењем на- 
родног језика у књижевности, које су иза Доси- 
тијевог протеста и предлога живо почеле напре- 
довати, као што ћемо видети. Више ради потребе 
раширења писмености него ли ради службе цр- 
квено-словенском језику издана су сва дела од 
А. Везилића* и А. Стојковића^ којима су хтели 

што је од старине било, итд. У томе се буквару стаје 
на то, учи се како трсба у словенском дђ изговарати као 
ђ, читати дакле : господб — госпођ, а тв као ћ. читати 
дакле не радост (радостБ) него радосћ. За ш; вели како 
је погрешно изговарати га шт , већ ваља шч . Ето како 
се без правца и праве науке силом ударало на оно, што 
данас видимо да је као старије, боље и народније ва- 
љало из све снаге чувати. 

' Краткое сочиненхе о приватнмхБ и публичннхЋ д^лахЂ 
1785,« 2-го издање 1792 год. 

■^ Сербск1и секретарт. или руководство како сочинлвати раз- 
личнМша писма итд. Будим 1802, и у другом издаљу у 
Београду 1862!! 



192 



дати Формуларе у руке, да би се слабо писмени 
лакше могли служити својим недовољним знањем. 

Осим ових дела има и других неколико за 
школску потребу, која су нам у овом почетном 
перијоду развића важнија од других, што пока- 
зују правац којим се почео кретати наш нови 
умни покрет. Правац је тај већ у неколико обе- 
лежен речима којима смо казали шта се учило 
у српским школама прошлога века, а томе су прав- 
цу и служиле све ове књиге. Тако је још 1767 
наштампана В. Дошеновића Новал серб- 
скал аритметика, 1777 Ст. Вујановскога 
Руководствте ко аритметики, 1798 А. Мра- 
зовића Руководство кђ науц^ћ числител- 
нои и 1809 Јов. Ат. Дошеновића Числе- 
ница или наука рачуна. Трудом једнога од 
надзорника школских Тод. Јов. Јанковића 
изашла је 1776 Ручнал кпБига потребнал 
маг^стромЂ 1 лл ур^ческихЂ неун^тскихт. 
малнхЂ школг, која је често издавана, поред 
читанке која се звала Руководство кђ чест- 
ности и правости, и налази се у издањима 
упоредним, на немачком и српском језику. Као 
додатак к тој књизи изашло је 1805 дело Дол- 
жности поданиковТ) кђ нихову монарху, 
писано, као што се разуме, у аустријском смислу. 

Није напуштана ни наука страних језика. 
Још године 1766 штампан је у Млецима један 
Л.атинск1и букварТ), а 1767 прешта^^мпан је 
по некаком руском издању једва дирнут камо ли 



193 

преведен Латински речник. За немачки је је- 
зик најстарија граматика Ст. Вујановскога, штам- 
пана 1772 у Бечу а израђена по Готшеду. За 
тим има, осим још неких малих ствари, 1780 
Н^мецк1и и сербск1и словарв од Тод. Авра- 
мовића, врло рђавим, скоро са свим руским је- 
зиком истумачен. Од год. 1794 има од Вић. 
Лустине Граматика итал1анска, а од год 
1795 од Г. Петровића превод СалеровеВен- 
герске грамматике; од 1808 Р^чникђ гре- 
ческ.о-славлнск1и од Захарије Папа-Георгија, 
а од 1810 од Вић. Ракића Бес^довникЂ 
1ллур1ческо-1тал1анск1и. — Чудновато је а 
значајно, да ништа није рађено за земљопис, 
јер се у библијограФији спомињу истина 1774 
неке карте од 3. ОрФелина, али је први зе- 
мљопис с атласом издао тек П. Соларић 1804 
год.' Па и тај, већ по пространству свом, није 
био за школе, нити тај предмет налазимо у школ- 
ским програмима. 

62. У томе се довољно види ледени нравац 
којим је службено кретан умни разви- „равац „ређе пре- 
так српски кроз школску наставу. ■''^вл^и«^ школских 

„ - Ј Ј дела. Појав Досати- 

Осећамо се као у старој Византији, ја обрадовића. он 

т^ први износи пред- 

у кругу самих реторичких наука. Ви- логекоји сународ- 
димо да јеглавно, да се у наточ ономе '''' "'"^^'^^ ^"''"- 
што је природни развитак језика довео био, у 
наточ и примеру саме Русије, на коју су се ис- 

* П. Соларић. Ново гражданско землеописап1е перво на 
езику сербском Вепец1л. I. 474, II. 246 стр. 
Истор. кљижввности. 10 



194 



тина угледали али су и од ње изостајали, одржи 
средњевековпи појам црквенога п учепог језика 
у књижевностп, и да се главна важност да цр- 
квеној науци, држећи да је у томе народност. 
У таком је смислу извршен општп покрет на- 
родних духова за просветом у прошлом веку, и 
с тога се реФорма морала јавити с друге стране, 
да одговори потреби, да се успротиви оваком 
мишљењу, и да путем споријег обавештења из- 
војује опо, што они који бејаху позвани не уме- 
доше без препирке увести. Овај посао извршио 
је Доситије Обрадовић, првп народни књи- 
жевник и ФилосоФ, који је новијој нашој књи- 
жевности темеље ударио. 

\|Доситију Обрадовићу крштено је име Дими- 
трије, а Доситије му је наденуто кад се пока- 
луђерио. Родио се у Банату у Чакову 1739 г. 
Закалуђерившп се врло млад 1753 у Хопову, 
занесе се са свим у религијозни жпвот са свима 
средњевековним предрасудама , хотевши да се 
посвети; али на скоро наиђу ња њ друге мисли. 
Он се остави и светињиштва и калуђерског жи- 
вота, и са свом снагом оживи у њему мисао и 
воља за науком. Оставивши манастир без онро- 
штаја, крене се на пут преко Хрватске и Дал- 
мације. Бавећи се свуда, где мање где више, 
зарађивао је новаца учитељством и давањем лек- 
ција, и тако мало по мало прође сву Јевропу, 
упознавши се потпуно са тадашњим стањем нау- 
ке и просвете. Најпосле се стани у Србији за Ка- 



195 



рађорђева времена, ту постане саветником и пр- 
вим „попечитељем" просвете, отвори својом бе- 
седом прву велику школу у Београду, и сконча 
се 1811 год. Сахрањен је код велике београд- 
ске цркве. 

Књижевни свој рад почео је Доситије учите- 
љујући у Далмацији у Плавпу и Скрадину год. 
1770. Преводио је на српски Златоустове беседе 
и говорио их народу у цркви. Те су беседе ње- 
гове ишле и преписивале се од руке до руке као кад 
се што једва дочека. Тујенаписао ПервенацЂ 
или ижицу; Христоит110 или благ1и обичаМ и 
в^нацЂ одЂ алФавита, и Буквицу, по азбуци 
уређене моралне изреке. Те првине његове све 
су моралнога и поучнога садржаја, и намењене 
су поуци ученика и народа. Али од тих првина 
ниједна није наштампана за живота Доситијева. 
Прави почетак његове радње у књижевности пада 
у годину 1783, кад наштампа Животб и при- 
клк)чен1а Димитрта Обрадовича нареченога 
у калуђерству Досх-в-еа: нбимв истимб списатБ и 
издатБ" наставивши га касније под насловом 
Домаћа писма. Шта је писао и издао може 
се видети у додатку овога чла^ка. 

У том првом делу које је штампом на свет 
издао у веку потпуне снаге и зрелости, пошто 
је толико путовао и учио, нацртао је Доситије 
не само свој живот него и стање нашега народа 
и прилике које су изазвале књижевност и правац 
оновремене просвете, са чега и јесу те две књиге 

18* 



196 



од највеће важности. У осталим делима враћао 
се он сваком приликом на те теме, од свачега 
помишљајући на свој народ и његов карактер, 
положај и судбину. Прошавши сам редом све 
главне сталеже народа и највећи део крајева 
српских; претуривши у своме умноме развитку 
све перијоде кроз које је мишљење народа нашег 
у својој историји пролазило, од религијозне за- 
несености до сувремених нових пдеја; и осе- 
тивши сам на себи све зле стране начина вас- 
питања, мишљења и живота који је до њега 
владао — он је био потпуно у стању, да изрече 
веран суд и да покаже истинити правац, па то 
је и учинио/ Знајући добро потребе свога на- 
рода, он није своју критику састављао у високе 
научне системе, него се служио практичним 
правцем, изложивши највећи део својега уве- 
рења и своје философскс критике нашега народ- 
ног стања што у две књиге свога животописа, 
што одломцима у тумачењу басана, што у дру- 
гим таким делима. / Старао се, да све изложи 
начипом и стилом који ће свакоме и бити лак 
п постати мио. Тако је својим идејама обезбе- 
дио признање и победу. 

У своме пословању он је најпре ударио на 
зле стране црквенога правца, на Формализам 
хришћански, који је гајен нарочито калуђер- 
ством, подржавањем празноверице, старовољства 
и туђења од науке. (Као немачки реФорматори 
тражи и он место Формалнога и историјског хри- 



197 



шћанства хришћанство првобитно и етично, го- 
ворећи тој ствари на више места у својим 
списима и с разних гдедишта, желећи једино по- 
правку и истину. Прекидајући у овоме с цркве- 
ним тадашњим правцем, прекинуо је и с цркве- 
Бим Јсзиком коЈи сс на њему оснивао — - Јср јс 
у смислу опште тежње и науке XVIII века тра- 
жио науку и обавештење за народ а не за по- 
једине;/и љубећи и познајући свој српски род 
вазда Ј'е желео да њему буде приступачна она 
просвета којом су други народи срећни, па је 
увиђао, да се то може постићи само народним 
језиком. Како је то његово уверење дубоко било, 
види се из његових речи: „Језик има своју цену 
од ползе коју узрокује, а који може више пол- 
зовати него општи целога народа језик?... Страна 
света, у којој се српски језик употребљава није 
мања од земље Француске или Енглеске; мале раз- 
лике у изговору налазе се свуда." И одатле и са 
многих других места у његовим списима види 
се, како је Доситије увидео и појмио јединство 
народа нашег, јер свагда говори против цепања 
због религијозних разлика и износи идеју како 
религија није народност. Разуме се по себи, да 
је човек оваких мисли свуда одавао цепу фи- 
лосоФији и науци, свуда препорз^чпвао , да су 
науке, школе и потпомагање књижевности нај- 
веће задужбине на свету , и свуда желео, да се 
рашири врлина и да нестане незнања, и да к 
а,обрим странама нашега народног карактера 



198 



придође још II просвета, узвикујући у разнежепом 
одушевљењу, да тада не би било бољег народа 
од нашега. За то је и устајао против свију пре- 
града, које би сметале ширењу и развитку на- 
учном, и старао се да поучава људе основима 
разумнијега живљења, које обезбеђује срећу и 
вечито напредовање, 

63. Ето то је у главним цртама садржина 
значај доснти- Доситијеве науке растурене у разним 

јев. Поотивници 

н.вговЈ н борба одломцпма по разним списима њего- 
протпв њега. вим \ У дслима њсговим, писаним у 
доста дугом времену под разним упливима школ- 
ским и књижевним, налази се истина појединих 
црта које у неколико одступају; али то не квари 
главну целокупност науке његове. Кад пак ње- 
гов рад доведемо у свезу с књижевнпм разви- 
ћем нашега народа, излази нам двоје на видик. 
Прво, да је наш развитак прошлога века, који је 
јога одмах с почетка потегао к општем току та- 
дашње јевропске књижевности^ с њим први пут 
изашао на висину сувремене јевропске науке и 
образованости^. Друго, да он погађа и потпуно 
исказује и у теорији и примени оно што је била 
нејасна и неразговетна тежња а доказана и прека 



^ Целокупни рад издожен је у М. Кујупџића расправи »Фи- 

лосоФија у Срба. I Доситије Обрадовић« у Гласнику ХХШ 
и у оделитој књижици. 

2 Кујунџић (ФплосоФија у Срба. I.) пише (стр. 12) да До- 
ситије у моралној философији стоји над Кантом. Од 
француских ФплосоФа XVIII в. пореди га исти писац 
(85 стр.) са Волтеррм и Русо - ом, и ако се од обојице у 
своме правцу разликује. 



г 



199 



потреба пашега народа у прошлом веку, које ни- 
једпо, преко све воОве и огледа, пису умеди по- 
годити они који су народним стварпма руковади 
па саборима и у управи народних школа. Али 
ово последње, као и врло многе тачке љегове 
науке које је он први изговорио у средини свога 
народа, изазваше борбу, која живо усколеба пра- 
пац просветнога рада и унесе више живота у 
српску књижевност. Тако се међу противницима 
Доситијевим прво огласи свештенство и кадуђе- 
ри, који су у то време имали у својим рукама 
највећи део народних послова — а из разлога, 
што је он износио на среду злоупотребе и нез- 
нање њихово и тражио од њих, да свој посао 
врше са свим у друкчијем смислу, него што је 
дотле било уобичајено. Осим дз^ховничке страпке 
која се срдила на Доситија, срђаху се с њом 
заједно и многи други, којпма је драг био један 
пут утврђени стари поредак/ она страпка друш- 
тва, која се у свако доба налази протпвна нова- 
чењу п пепознатим мислима и обичајима. Тако 
је у тај круг њиховог отпора Доситијевим иде- 
јама дошао и отпор његовом предлогу за увођење 
народнога језика као књижевпог, који је међу 
народом и прнјатељима истинске просвете пашао 
силан одзив, као сваки једва дочекапп предлог. То 
је изазвало борбу, која се брзо свршила на корист 
предлога Доситијева, и отворпла пут још напред- 
нијим предлозима, као што је Вз^ков. Отпор овај 
долазио је у први мах дотле, да су књиге До- 



200 



ситијеис спаљиване п да су постале тако ретке, 
да су их људи за скупе новце набављали, пла- 
ћајући за њих цене које се после нп за једну 
књигу нису плаћале. Него је Доситије увек 
имао и прпјатеља, тако да је још за живота 
уважаван скоро свуда као први српски кљижев- 
ник', а по мислима својим остао је непрестано 
у многоме напред од нараштаја који су и после 
њега на радњу иступили. Има доста мисли ње- 
гових , које у нашем народу ни дан данашњи 

нису постале свршена дела, и у којима је он упо- 

редо са данашњим нараштајем. 

Како је народ на скоро замиловао Доситијева 
нздан.а дела до- Двла видећв св по овим белвшкама.' 
ситијевих. ј^цј да живота му издан је из Ба- 
сана један избор год. 1800, за који се мисли 
да се око њега трудио Л. Мушпцки. Новосад- 
ски књижар Д. Каулиција издао је год. 1806 по 
други пут Доситијеве Сов^те здраваго ра- 
3 у м а , а год. 1808 Собран1е разншхЂнра- 
воучптелннхЂ веп^еи. Кад пак неста њего- 
вих непријатеља, и поче се на све стране друкчије 
мислити Доситију, почеше се прикупљати и ру- 
кописи, па и сама приватна писма његова; у брзо 
поста драгоцено све што је од Доситија. Тако је 
Ђ. Магарашевић 1829 год. скупио и издао у Буди- 
му приватна П п с м а , три песме и пет беседа које 
је Доситије говорио у Далмацији. Исту је ту 

' Већ 1809 обележио је П. Соларић радњу Доситијеву овим 
речима : Време г. Д. Обрадовића остати ће безспорно у 
љетописи питомства рода српскога, оно разсвјете ума 
нашега дооа, кад су и Србљи о свачем слободно мисли- 
ти, и тако богодану словесност своју употребљавати по- 
чели. (Сверх воспитан1л к челов4колБ0б1к) 29 стр). 



201 



збирку још умножио Глиша Возаровић, кад је 
прештампавао Доситијева дела. Још пре тога 
1818 год. издао је П. Содарнћ у Будиму Доси- 
тијева Мезимца, који је иза његове смрти у 
рукопису остао. Севастијан Илић изда год. 1830 
у Карловцу Первенац и Ижицу, аЈ. Мило- 
вук 1826 у Пешти Хрпстоитхго, сир^ћчв 
благ1и обичаи и в^нацт* одђ алФавита. 
Новосадски књижар К. Каулицпја пздао је у 
Бечу 1830 год. Буквице на сохранеп1к) 
бнвше до данасЂ кодђ г. Георг. Кир1а- 
ковића купца новосад. То су све Досити- 
јева првенчад, коју је писао учитељујући по 
Далмацпјп. Те књпжпце је министарство про- 
свете у Србији више пута прештампавало за 
поклоие добрим ученицима у основнпм школама. 
Целокупна Доситијева дела изашла су први пут 
у Србији трошком Глпше Возаровића књижара 
и књиговесца београдског 1833—45. Дапило Ме- 
даковић издао је треће издање око 1851 године. 
Тако је после И. Фукс новосадскп књпжар за- 
почпњас; штампати четврто пздање које није 
довршено. Акс. Мпјатовић започео је 1870 год. 
у Београду издавати с рђаво поправљеним је- 
зиком пето пздање, које је такође недовршено. 
Али ниједно то издање није критично, и ако је 
понајбоље прво београдско. Што се тпче пра- 

вописа Доситије је у првим књигама тако прост, 
да ни речи свуда не одваја, пише доста налик 
на србуље, свуда мећући ђ, не употребљујући 
нигде ни Ђ ни ш. 

64. Али ФилосоФСки правац западно-јевроп- 

ске књижевности није се показао сво- "авао соларић 

и одјек српских 

Јим упливом на умни живот нашега писаца западно- 

Дт тевропском ФИ- 

оситиЈа. Тако лосоФисању. 



202 



је у тој струци знатан П а в а о С о л а р и ћ* по 
научпим делима својим. Као што његова дела 
сведоче, он је беа сваке сумље припадао међу 
пајученије људе својега времена у пашем пароду, 
и знања су његова била опширпа. Али он пије 
имао ополико практичпога дара, да самостално 
ради као што је имао Доситије, пего се више 
држао превођења — и није имао ни онолико сме- 
лости, да на недостатке околине своје удари 
као Доситије. За то је у њему више представ- 
љен тиши ФилосоФски дух него ли живо проте- 
стовање прошастога века, и с њим већ нагиње 
слободна и практична ФилосоФска радња Досп- 
тијева ка ученој кабинетској философији. Скоро 
у истим тим цртама одступа од Доситија и осо- 
бени стил његов, у коме превлађује нека септи- 
ментална задубљеност. Кад се погледа на ње- 
гов кратак век и па ондашње књижевне прилике, 
он је урадио много, јер ваља зпати, да сва ње- 
гова дела ни наштампана нису^. Осим Земљо- 
писа, првога на српском језику, израђенога с 
големим трудом, и историјских дела, он је нај- 
више радио на философпји, често се с највећим 
поштовањем и поносом пазивљући учеником До- 
ситијевим. Еао прави хз^маниста, он се нарочито 



^ Родио се 1781 у Великој Писаници у Хрватској. а}мрБО 

у Млецима 1821 годипе. 
^ Осим онога што се спомиње у мојој Српској библијогра- 

Фији, има појезије у С. Летопису. Библијотека Српског 

ученог друштва има више нештампаних рукописа П. Сола- 

рићевих. 



203 



бавио питањем о човеку. Тако у Улогу* ума 
чедов^ческог (1808) рад је био да покаже 
као што сам вели, какав човек мора бити 
ако је рад бити човек; у књизи Сверх 
воспитан1л к челов^колгоб^к) (1809): како 
може оно бити штојерад. У оној пр- 
вој је превод дела Е. Еартхаузенова , а у овој 
другој превео је с немачког дело Вилома (У11- 
1аите), које је код ученог друштва у Падови 
при стечају добило прву награду. \ У научнија 
дела иде му и дело немачког ФилосоФа Ј. Г. 
Цимермана самости^ (1809), које је у 
прошлом веку на многе језике превођепо. Исте 
године изашао је и ЧестерФилдов Мудролк- 
бац ИПД1ИСКИ, упоре/1но са Француским тек- 
стом, који је збирка изрека о разним одноша- 
јима друштвеним. Златнал книжица содер- 
жацалдолжнсости челов^ка граждан- 
ска и хр1ст1анска и правила учтивости 
писана по Соави* сродна је по предмету с До- 
ситијевим првинама које је у Далмацијп писао, 
и има још више другарица у тадашњој књижев- 
ности нашој. Кад још нису ни познати били ти 
Доситијеви списи, на крају прошлог и у почетк}^ 
садашњег века, био је међу нашим писцима об- 
ладао обичај преводити књиге о друштвеним 



* Удог Содарићу значи: књига закона, соЛех. 
2 ТЈЉег ^1е Ејпзатће!!;. Еиг1гћ 1755. 
^ Соаве је талијански проФесор који је предавао у Ми- 
лану и Павији. Родио се 1743, 1 1816. 



204 



дужностима и о прпстојности међу људима, одакле 
је лако било прећи на само питање школско и 
педагогијско у опшпрнијем смислу, коме такође 
налазимо посвећепих књига, а о коме се, ван 
тога, без мала у сваком предговору говори *; 

У таком је правцу потрајао и ширио се прак- 
тични правац философског образовања, желећи 
да угоди жудњи за просветом. Али ми имамо 
да забележимо још два дела, писана упоре- 
до с Доситијевим радом. То су две расправице 
пештанскога адвоката Јов. Мушкатировића 
праздници (1786) и постови (1794), /у 
којима и једну и другу установу православне 
цркве претреса предрацијоналном критиком. Него 
су ови гласи, гласи непосредне критике на- 



* Овамо иде још из 1775 Роленово дело Путв кђ посто- 
лнн^и слав^, па онда Д. Николајевића Дарвара Бла- 
гонрав1е или книжица ко украшен1К) нравсовх шношескихЂ 
з^ло полезна. 1786. — С. Текелије Основав1л за обуче- 
ше сербске д^це. 1798. — ^р.' ОбрадовпћаУчтивоблагб- 
образное уложеи1е либо начинЂ за чинити се лвобити и 
почитовати. С Француског 1800. — Јоак. Хаинр. Кампе 
НравоКчителаа кпижица за дечицу, и после још два пут 
превођена. 1805. — Јов. Рукослава превод дела Плутарха 
Хиронеискаго о воспитан1и д4теи. 1808 — Истога о дол- 
жности супружества у преводу Георгија Захаријевића. 
1808 — Г. Ковачевића Прол^тхе или л^тораслв че- 
лов^ческаго в^ка. 1809. — Ј. Лазаревића Собран1е мо- 
ралннхт. веш,еи, изреке знатних људи 1809 — М. Игњато- 
вића Первое наставленге кт. благонрав1к), 1813. — П. Ру- 
њанина ТеоФронв или искуснни сов^тникђ за гоност без- 
искусну од Ј. X. Кампеја 1813. — Н. Шимића Начин 
пристоино шалити се , у збирци анегдота понајвише о 
славним људима 1814. -- 



205 



роднога стања, мало по мало слаоили, једно 
ваљда због реакције која је на скоро у свој 
Јевропи настала, а друго, и што наша публика 
није могла бити много приправна за те ствари, 
те се место борбе са стране писаца више бри- 
нуло око обавештавања школом и књигама или 
око угађања уобичајеном кусу публике, око 
којега су се бринули назадни писци, ваздашње 
слуге онога што се затекло. Међу тим чисто 
ФилосоФСка радња креће се којекако на поље 
теорије, и ми налазимо од Ј. Лазаревића Мо- 
ралну философ1к) (1808), од Н. Шимића 
Л-Огику сербскаго лзвтка (1808), од Геор- 
гија од Бечкереки ФилосоФическу науку 
(1809), осим још неких дела, која нису ни на- 
штампана. Али ови прерани покушаји, прости 
одјеци књижевнога правца који је из околине 
на нас утицао', нису могли да се развију, и за- 
ћуткују са свим за дуго времена, док је међу 
тим практична радња имала највише посла, као 
што је и била од највеће потребе. За то се и 
одјек сувременог правца, о комепомињасмо, спрам 
слабе материјалне моћи књижевне не јавља у 
снази и у огромној радњи, него у слабим сен- 
кама или махом у применама и купљењу онога 
што је лакше и плиће, те што је, ма и назад- 
није било, могло поднети за недозрели разви- 
так наш. 

Тако ми налазимо у само ово доба, за које 
ћемо после видети како је лоше стајало са за- 



206 



бавом, где има чисто практпчппх дела из при- 
родпих наука, која су књижевпости могла по- 
дићи практичну цену пред народом. Овамо при- 
падаФизика Ат. Стојковића (1801 — 1803) у 
три књиге; Павла Хаџића превод једпога Ка- 
тихизиса здравља (1802); Бечкерекијев превод 
ХуФеланда продужењу живота човечјег, 
и још нека дела о кућењу и пољској привреди. 
65. 'Због тога ваљда што се књижевпост на- 
први почеци шега народа све од старина у озбиљ- 

књнжевне поје- 

оије српске. ном кругу кретала, и што Је право- 
славна црква нарочито у своје цветно доба мало 
ценила и саму народну појезију, на се мало осе- 
ћања за забаву налазило; због тога, даље, што 
се обнављање и прекрајање наше књижевне радње 
деси у прошастом веку, којему је био главни 
правац ФилосоФија — ми у радњи на забави, 
у читавом овом нрвом одсеку наше књижевности, 
не налазимо ни онолико ни онаквпх дела, каква 
су ова из озбиљних грана књижевности, о ко- 
јима сад баш говор прекидосмо. Све што је 
рађено, пада врло ниско на мерилу критике. 
Али не можемо ни овога раздела муком мимо- 
ићи, што је потреба да и у њему видимо, ко- 
јим је утицајем пробуђен, на кога се угледао, 
је ли намерао и којим правцем ударити, да бисмо 
спрам тога могли боље оценити нотоњи развитак. 
Сви су писци до сада већ оназили као ка- 
рактерну црту у нашој забави, што се она у 
развитку новије књижевности врло касно јавља. 



I, 

л I 



207 



7 прошлом веку, који се може хвалити једпим 
ФилосоФСким писцем као што је Доситије, у за- 
бави готово немамо кога да забедежимо. Ћ у 
ономе што имамо, не видимо никакву правид- 
ност развитка, него просте одјеке разних гла-(Г^з^с^^' 
сова, који су један с једне, други с друге стране 
у нашу књижевност ударали. Прва књига сти- 
хова јесте у нас Алексија Везилића Краткое 
написанје о спокоинои жизни штампано 
1788', који, према смислу осталих „нравоучител- 
них" књига којима је први перијод наше новпје 
књпжевности обасут, пева о разпим врлинама и 
пороцима, па се у песми „0 чародјејству" спу- 
шта у описивање празповерлца и таштине.1 Има 
у њега на крају и једна песма, у којој припева 
српске јунаке и знатпе људе. Скоро поред сваке 
песме наводи речи ФилосоФа или светога писма, 
као у потврду онога што је певао. Из тога се 
већ види колико ту има појезије. У осталом је 
још најсрећнији — историк Јов. Рајић са сво- 
јим спевом Бои змал са орлови (1791), у 
ком се пева последњи рат с Турском, и који је 
и после прештампаван (1840). Међу тим су сти- 
хове припадом писали сви, па п сам Доситије и 
П. Соларић^ сматрајући то као обичан посао 
учености. Од Г. Терлајпћа има песма Заба- 
влен1е единаго Л'ћтнаго утра или у- 



• Имала је год. 1814 и друго издање. 
^ Није сам штампао ништа, него су му стихови штампани 
у С. Летопису од 1830, 1833 и 1834. 



20б 



дивлен1е естественим!* красотамг, пи- 
сана руско-словенски, с речником и ,,Ув'к1дан1ем'Б 
представлашцим!) СерблемЂ прпчинопобуждешл 
КЂ присвоешн) себ^ славлнскаго лзика своего" 
већим него песма. Њему очевидно пије било до 
песме него до „славлнског" језика, и то 1793 
године ! ! За свезу са Славонцима , суседима на 
западу, сведочи нам то што је Рељковићев Са- 
тир, и ако по ондашњем поквареном српском 
језику , прештампан ћирилицом у два издања 
1793 и 1807, а Дошенова Аждаја седмоглава 
1803. Према овој двојици или А. Качићу, слу- 
жећи више народној потреби него угледима који 
се не разумеју, Гаврило Ковачевић, земун- 
ски књиговезац, спева 1804 устанак српски под Ка- 
рађорђем, која му се песма и после прештампа- 
вала и радо читала. Још му је боље среће песма 
косовском боју\ Исти је писао романтички 
спев Аделаиду алп1иску пастирку, неке 
легенде о Св. Сави, Данилу, Јерониму итд. и 
први је ћирилицом, истина прекројена и непот- 
пуна, прештампао Качића, 1818године. Другар 
је овоме дрзти Земунац Вићентије Ракић (рођ. 
1792 I у Београду 1824), најпре поп, а по том 
калуђер, који је поред проповеди и богословских 
дела писао легендарне приче у стиховима, ве- 
ома популарне, које у неким издањима премашају 



1 Стихи поведен1и и нам4рен1и сербскаго великаго кнлзл 
Лазара проти†турскаго ополчен1л итд. Седмо издање 
ове песме штампано је 185б-те године. 



209 



у другу подовину нашега века. )Така је Жер- 
тва Аврамова и собес'ћдован1л гр^шника 
СЂ богоматер11о\. преведена с грчког; песма о 
жизни Алекс1а челов^ка бож1а^; Чудеса 
богородичина (саме легендарне приче у прози), 
која су дочекала 1837 друго издање у Београду, 
итд] Од новосадскога попа Конст. Маринко- 
вића има 1808 Плачг Рахили или изб1е- 
нје младенце†наповел^н1е Ирода царл 
Худеискаго^ у истоме духу. Али ниједан од 
отих писаца, па ни сами Ј. Рајић, нису имали 
правога појма о појезији. Што су се њихове 
песме читале, узрок је простота њихова, уче- 
ношћу тек споља обојадисана, ради које су 
пристајале за народ, жељан књиге а неприправ- 
љен за њу. За то ми овде и спомињемо та дела, 
јер она сведоче шта се најбоље примало у оно 
време, за што је дакле парод најприправнији 
био. Од учене појезије има осим Везилића још 
нешто, међу тим и две три песме измамљене 
устанком српским; ади у њима нема ни оне 
простоте, као у Ракића и Ковачевића, те по 
томе не вреде ништа. Него видећи популарност 
Ракића и Ковачевића, не можемо да у њиховим 
списима не смотримо стари, једва модернисан 
дух средњевековне забавне књижевности. Уга- 



^ Прво издање 1799, за тим: 1811, 1838, 1835, 1863; а 1869 
датиницом. 

2 Издапа 1798, 1828, 1845. 

3 Друго издање у Београду 1857. 

Истор. књиж^^кпости. 14 



210 



ђајући дакле укусу од старине гајеноме, они су 
нашли читалаца. Саму праву појезију скоро нико 
не додирну у прошлом веку : мало се што о њој 
знало и из страних књижевности; мало се за 
њу и марило, а и на народне се песме још нико 
не бејаше обазрео. Очевидно је, да се појезија 
мало ценила, и да писци нису били довољно по- 
знати ни са страном појезијом нити са првим 
основима стихотворства, као што незграпни сти- 
хови њини сведоче. Први је који је био познат 
са странском сувремеиом појезијом Јован Ат. 
Дошоновић Личанин, који се учио у Падови. 
У његовој књизи Л^рическа п^н1л штампа- 
ној у Бз^диму 1809 преводио је он Анакреонтике 
од Талијанца Јакова Виторели 1^по једну 
песму од Кастија и М. Ломоносова, са 
својим песмама.^ Њему је позната била странска 
појетска књижевност, стихови су му лаки и ме- 
лодични^ у колико му је језик чист, а за чудо 
је како се из предговора, у ком говори о поје- 
зији и појетској књижевности, не види да су му 
познати били и наши дубровачки песници. Ње- 
гову радњу прекинула је смрт. С њш ваља упо- 
редити још несрећнијег му другара Л.уку Ми- 
дованова, родом из Босне из Осата, који се 
учио у Винковцима, Сегедину и Пешти и који је 
написао још 1810 године: Опит наставлења 
к србској сличноречности и слогомерју 
или просодији, с пробама песама, међу којима 
има највише превођених из Биргера. ј Његово 



211 



дело није ни толико срећно бидо да се наштампа 
онда кад је написано, него га је наштампао 
Вук Караџић 1833.) ^Дуци је била позната не- 
мачка, нарочито романтичка књижевност, а од 
наших хрватски и словенски писци, али ни њему 
није била позната књижевност дубровачка. И он 
у прозодији и избору стаје на поље, којим би 
се при првом даљем кораку сукобио са природ- 
ним земљиштем своје народне песме. Али Л.уку 
задржа цензура због промењеног правопи- 
са, те не наштампа своју књигу; а сиротиња, 
те не разви свога* дара. Умрво је 1828 год. 

Мимо ова два добра огледа наша је књи- 
жевна појезија ударила на други пут , као што 
ћемо даље на свом месту видети. А и ова дво- 
јица, осећајући незграпност тадашњих стихова, 
мислили су да је мана у незнању појетике и 
прозодије, те се и трудише око нравила њених. 
И њих је на добар пут више дар њихов водио\ 

66. Ни забава у прози писана није ни мало 
даље крочила. АврамМразовић пре- ,, 

■^ -^ -^ ■•• Ирвн почеци за- 

вео је с немачког дело Францускиње бавне књижевно- 

. I тт сти у прози н 

МариЈе де Јзомон Иоучителнни драматске књн- 

л. 2 жевности. 

магазинЂ за ДЂцу , дело тада од 
најбољих из лаке забавне књижевности намењене 
васпитању, само да је језик Мразовићев удес- 
нији био. Григорија Терлаића (1766 ј 1811) 
радња припада такође овамо. Нешто песама 
штампано му је после смрти у Срб. Л.етопису, 

* Рођена у Руану 1711 •}■ 1780 год. 
2 Прво издање 1790 а друго 1806—17. 

14 



212 



а год. 1801 нзда у Будиму свога Нуму или 
Процв'ћтан)1ц1и Римђ с руског од Хераскова, 
у коме је управо панегирик руској царици Ека- 
терини II/ Друго му је новела преведена с не- 
мачког, не могох наћи од кога, под насловом 
1деа, или мужескал и женскан доброд-ћ- 
телБ, штампана 1793, писана као и Нума ру- 
ско-словенски, а бавећи се опет лицима из кла- 
сичног света. Из тога се већ види како је он 
мислио и колико је развит био, кад му је и по- 
сле Доситија падало на памет, да Србима при- 
поветке преводи руско-словенским језиком. Пи- 
сац Физике Ат. Стојковић (1773), којије више 
у Русији радио, писао је такође два романа 
КандорЂ или откровен1е египетских!) та- 
инЂ (1800) и Арист1да и Натал1го (1801), у 
којима је помешана идилика, романтика, сувре- 
мена тадашња „нравоучителност" и којекаква фи- 
лосоФСка умовања. И писац прве логике Н. Ши- 
мић писао је једну „нравоучителну пов^стб" 
под именом Турчин Абдалах и Серб1и Сер- 
бослава (1807), која у својој идилици и ро- 
мантици показује толико незнање свега, да на- 
рочито од писца логике чисто за неверицу из- 
гледа. Од Ј. Рајића има Цв^тникђ вђ дв^ст^ 
идвадеслтБичетнреизбранннхЂисторЈлхЂ 
(1802)^ у ком су саме моралне приче, и који би 



* У Русији је штампан 1768 године. 

'^ Приче те преведене су из великога с латинског и јелин- 
ског скулљенога немачког зборника Асегга рћ11о1о§1са 
од 1687, прештампана у Штетину 1754 год. 



213 



по избору добар бко, да и Ј. Рајић није ударио 
у погрешку Терлаићеву, те оваку књигу писао 
словенски. Карловачки проФесор Јован Жив- 
ковић издао је избор из Хердерових источних 
приповедака под насловом Палмово листв1е 
(1808). У бољи избор можемо рачунати Робип- 
зоне у три дела 1799, 1809 и 1810 \ ^који 
се јављају у ово време као одјек немачких ро- 
бинзонијада прошлога века. У томе смо побро- 
јали скоро све штојегодна том пољу урађено. 
Поред умне сиротиње и незнања, што на 
нас веје из те струке, биће за чудо, како се 
писало и преводило и из струке драмске књи- 
жевности. А у томе је почетак најпре учињен^ 
Врста монолога и дијалога, које је 1798 издао 
Јован Рајић под насловом Трагед1е о Урошу 
плтомЂиопаденЈи сербскаго царств1л 
излази нам као почетак. Дело то писао је Ем. 
Козачински, један од оних Руса, за које смо 
споменули како су 1723 год. доведени да за- 
почну школе, и оно је у Ј. Рајићеву детињству 
представљано 1733 у Карловцима. За тим га је 
Ј. Рајић прерадио и издао. И оно је писано 
руско - словенским језиком као сва главна дела 
Рајићева. У ствари не вреди ништа, јер пока- '\ 
зује да су писцп мислили, да дијалог чини сва } 
својства драме. Како треба народу показати гата 
је театар, бољеје погодио Ем. Јанковић, рођ. 
у Н. Саду (1758 1 1792), који је још 1787 год. 

' Од Ник. Лазаревића, Јоак. Вујића и неименованог. 



214 



превео с талијанског Голдонијеву комедију Тр- 
говце, говорећи у предговору како поглавито 
за то преводи ту комедију, да би супародници 
његови познали на какву је корист театар, про- 
тив кога се свашта говори и виче. Његово дело 
Благодарни синђ. Сеоска весела игра 
у едномЂ д^иств1к) прва је оригинална ко- 
медија српска. Ту је узета тема из живота срп- 
ског народа у Угарскојри ако и не може издр- 
жати критике, опет вреди спомена као први оглед. 
Исте године штампао је Е. Јанковић још је- 
дан превод од Франца Кс. Старка под на- 
словом Зао отацЂ и невалло синђ, где се 
у предговору хвали, како му је први превод 
Голдонијевих Трговаца у свима круговима 
добро примљен. Највећа је његова заслуга, што 
му је језик скоро најчистији од свију писаца 
прошлога века, и да није умрБо млад, како је 
намеравао отворити штампарију и књижарницу 
у Н. Саду, изгледи су, да би он забавом ширио 
читаоце у свом народу, у чему је кадар био, 
већ по овоме судећи, у свему погодити бољи 
пут него Видаковић. И он дакле, на злу срећу 
наше књижевности, подели једнаку судбпну са 
Л-уком Миловановим и Ј. Дошеновићем. 

Од драма има још неколико превода, али 
их са незнатности њихове не ћемо ни помињати. 

67. Поред рада толико разнолика, и ако не 
радња на исто- довољно зрвла и обилата, којим се у 
рији. Јов. рајић. проЈддо^ вску започео српски књи- 



215 



жевни живот, чудо би било, да није ништа ура- 
ђено и за народну историју — па је доиста и 
ово поље рађено начином достојним важности 
његове. Као првине библијографске сномињу се 
у овој струци владике црногорскога Вас. Пе- 
тровића Исторја Чернои Гор^ Вђ Мос- 
кв^ 1754, гдеје само нрост нреглед, и П. Ју- 
линчево Краткое введенхе ђђ истор11опро- 
изхожденјл слав. сербскаго народа (1765), 
доведено до Ђурђа Бранковића последњега дес- 
пота. Писац тога дела П. Јулинац био је офи- 
цир у руској служби, и дуго се времена бавио 
у Бечу код рускога посланства. И у њега је 
голо побрајање на 189 малих страна, рађено 
по ДиФрену, Дукљ'анину и Ђ. Бранковићу. Дела 
та имала су задатак, да намире прву и преку 
потребу познавања историје, које се дотле на- 
миривало преписивањем старих хроника. Али се 
на скоро нашао узвишенији писац историје, који 
је својим грдним трудом пробио лед дотадашњег 
незнања и постао оцем наше историје. Знаменити 
овај човек јесте Ј. Рајић,, о коме смо ми већ го- 
ворили, јер је, као један од најтрудољубивијих 
књижевника наших, и у другим струкама при- 
вредио. Али је сав његов живот поглавито све- 
зан с историјом, и, хотећи да покажемо поста- 
нак његове историје, ваља нам говорити о ње- 
говом животу. > Родивши се у Карловцима 1726 
године, он је био ученик нрвих учитеља који 
дођоше из Русије, и после пропасти београдске 



216 



школе наставише свој рад у Карловцима. На- 
ставивши по том своје школовање у Коморану 
и Шопрону крене се он године 1753 у Кијево, 
пешачећи више од 50 миља. У Кијеву проведе 
три године а у Москви једну, учећи богословске 
науке. За тим се врати у домовину, али га ту 
не приме као што се надао, чега ради се опет 
врати у Русију. У том је наумио да пише срп- 
ску историју, и отпутује из Русије у Цариград 
и у Свету Гору да тражи грађе. Године 1758 
врати се у Карловце, одакле се селио у Тами- 
швар и Нови Сад, предајући богословију, докле 
не постане архимандрит у ман. Ковиљу године 
1772, на ком је месту и умрБО 1801 године. 
Петнаест пута су га нудили владичанством, али 
га се никад није хтео примити. 

Дивни сноменик негова огромнога труда, дело 
Истор1л славлнских!) народовЂ, наипаче 
БолгарЂ, ХорватовТ) и Сербо†довршио је 
он у Новом саду 1768 године, а изашло је у 
два издања, најпре у Бечу 1794 — 1795, а по- 
сле у Будиму 1823 године, у четпри велике 
књиге. У томе свом делу употребио је Ј. Рајић 
све изворе до којих је могао доћи, и први одвојио 
од старинскога хроничарског писања историје. 
-Историја његова није заостала иза угледа које је 
он пред собом могао имати у то време; начин 
казивања му је миран и непренагљен. Ма ко- 
лико се могло забавити да му, недостаје критике, 
да му гледиште историјско није високо итд. 



217 



опет има узрока који све ово правдају. На све 
стране му је ваљало ступати по голом недар- 
нутом или рђаво обрађеном пољу а без икаквих 
помоћних средстава ; с грдним трудом је морао 
прикупљати чињенице. Па је и преко свега тога 
труда опет остајао без познања најглавнијих и 
аутентичних извора, који су истом далеко након 
смрти његове објављени или познати. Довољна 
је сведоџба огромности посла његова, што се 
после њега у нашем народу нико не нађе да 
ориђиналним истраживањем обухвати у целокуп- 
ности оно ноље које је он обрадио, те је за 
дуго био једини извор , из кога су многи црпли 
све знање о српској историји. Велика је штета 
по самог Ј. Рајића, што је био сувише заљуб- 
љен у црквени језик, те је и ово дело написао 
њиме. Да то није учинио , његова би књига њему 
самом начинила већи споменик, и народу још 
корисније послужила. 

У историји српске књижевпости припада Ј. 
Рајићевом делу знатно место, што је њиме из- 
несена на свет јасна потврда дела народних; 
што је тако њоме постављен стварни основ срп- 
ском родољубљу и српској тежњи за просветом, 
која се у прошлом веку почела развијати, зна- 
јући само као кроз маглу о својој историјској 
основи. То је био велики корак. Даље је њоме 
обележен круг и пут историјскоме раду о народ- 
ности нашој , и пробуђена воља , да се почне 
тежи индуктпвни пут за осветљење старинскога 



218 



народнога живота писањем појединих моногра- 
Фија и издавањем грађе. У другом разделу но- 
вога доба видећемо , како је тај посао доиста 
и следовао, а већ се и у овоме почео гдеко- 
јим мањим прилозима Павла Соларића. 

68. Пошто смо изређали и прегледали по- 
главни преглед чстке скоро па свакој струци књижев- 

праваца п радн.е ^ -. 

кн.и»евпе про- ности у ово прво врсме , време буђења 
шлог вева. ^ почињања , доба је да учинимо кра- 
так преглед свију праваца, у којима су нове 
ФОрме или нове идеје увођене, и на чему је 
где остало. 

Тако смо видели, да су писци још од по- 
ловине прошлога века поред старинских ћпри- 
ловских слова почели употребљавати грађанска 
руска, да се и правопис веома колеба. Та не- 
сталност и неуређеност види се и у делима јед- 
нога истог писца; и поред огледа и овако и онако, и 
поредруско-словенскихрђавих граматика писаних 
више за црквени него за народни језик , не на- 
лазимо нигде ништа, да би се ово питање уре- 
дило , осим појединих гласа. 

У језику је старинскоме средњевековном на- 
челу ученога и црквеног језика било супрот ста- 
вљено ново начело језика народнога. Борба је, 
потпомогнута општим духом века, брзо претегла 
на страну народног језика; али су и ту биле 
тегобе, поред којих је ствар стајала несвршена. 
Прва је тегоба, што се још налазило људи који 
су бранили словенски језик и служили се њиме; 



219 



друга је, што су неки, не хотећи ни тамо ни 
овамо иди незнајући словенски, као што га управо 
нико пије ни могао знати као што треба, изу- 
мели смесу словенскога и народног, која је по- 
зната нод именом „славеносербског;" а трећа, 
што ни српски није имао никакве граматике, и 
што се њиме свак служио онако како је знао. 

У садржини књижевности видели смо врло 
мало имена, која одговарају потпуно времену и 
и позиву његовом. У свакој струци се изостајало, 
или се при малом броју дела и књига избор 
чинио рђав, недовољан и назадан. Тако у за- 
бави видимо и најгори избор и најрђавији језик 
и забацивање најприродније основе у народној 
поЈезији. Главна је борба била, да се почне 
књижевност с нравцем као у сувремених народа; 
али су ту главнога вођа Доситија остали слабо 
разумели и често невешто потпомагали. 

У народном погледу једва клице видимо. 
Књижевпост се радила и читала у српским ва- 
рошима по Аустрији, као што се у њима и за- 
почела, и још није била обухватила целокупно 
земљиште своје. И писци виде народни патријо- 
тизам само у тесним границама државе у којој 
су живели. Није се водило никаквог рачуна од 
пређашњег ни књижевног ни историјског народ- 
ног рада; провипцијалне и религијозне поцепа- 
ности стајале су као грдна преграда. 

Све једно на друго узимљући, цело време 
се у својој напреднијој радњи сасредсређава 



220 

око свог главног писца Дослтија — и поред 
обележених главних поља п пр.ипца радље, оста- 
вило је временима у напред, да даље развију, 
разраде и утврде за тада тек исказане и обе- 
лежене потребе. , 



1814 — 1848. 



б. Народни језик задобија своја ирава у књижевности. 

Вук Стеф. КараџиЛ. Развијање с^тске књижев- 

ностн на самосталнијем теме.^у и ширење 

њено у сав иарод. 

69. У последњем чланку поменусмо како 
!1отреба да се ј^ борбом јсзику само у опште за- 

определи и од- 

редчнародније- добивена превага народноме језику, 
с",тнј^у"н1чеГу ^-^и је ствар ушла у наш век и не- 
у књцжевност у- утврђена и неодлучена. Доситије је 
изрекао и бранио начело да треба писати па- 
родним свакоме разумљивим језиком, а пије ни 
улазио у питања како треба писати тај језик 
и која су му правила. За то и језик њего- 
вих дела често показује уплов црквено-словен- 
скога, који му је из детињства и из манастира 
познат био. Као философ који се о другом које- 
чему бавио, он се у језику држао општега до- 
брог начела, извршујући га како је могао и 
знао. Али књижевност нпје могла на томе 
остати. Ваљало је имати нешто одређено, јер 
је иначе у свима заплетенијим питањима, као 
што су: одношај народнога према књпжевном 



221 



или старом црквеном, одношаЈ провинциЈализма 
према књил^евном, одношај гласовног писања 
према историчкоме итд. при неодређеној гра- 
ници сваки писац сам себи међу постављао, са 
чега се спрам знања^ или светлијег и мрачни- 
јег, слободнијег или ограниченијег погледа, јавила 
најпосле и код онако мало дисаца и за кратко 
време, забуна и збрка, а заједно с њоме запевка 
за граматиком и речником. 

И доиста се у нашој књижевности јавио чо- 
век, кога је ова потреба изискивала и који је и 
умео и могао да на та питања одговори. Тај чо- 
век би Вук СтеФ. Караџић. 

Вук СтеФ. Караџић родио се у Србији у 
Јадру, у селу Тршићу (26 Окт. 1787) ж„вотвукаКа- 
Уз аустријске ратове око 17Н7 год. ''■'^^^"^^ 
породица му се доселила у Јадар из Херцего- 
вине из Дробњака, одакле му се води и презиме 
Караџић. Изучи књигу, како се онда могло, од 
свога једног рођака, и у ман. Троноши, а уз ус- 
танак српски од год. 1804 био је ппсар код 
Т1.урчије који је побунио Јадар. Кад Т1урчија 
погине, и Турци опет покоре Јадар, отиде он у 
Карловце на науке, где је, тешко се бијући са 
сиротињом, учио између осталога и немачки је- 
шк. После се опет вратио у Србију и био је у 
служби као писар код српских војвода. Кад се 
у Београду 1808 отворила велика школа, он 
остави службу и стане у школу, али не доврши, 
јер занемогне и падне у болест, од које је после 



222 



до смрти остао хром у једну ногу, служећи се 
штаком. После је опет био у српској служби 
као судија, а у последње време Карађорђеве 
владе управитељ у Брзој Паланци. Кад је Ср- 
бија 1813 год. страдала, Вук оде у Беч, где 
се позна с Давидовићем и Фрушићем, који су 
онда почели издавати „Српске новине", а после 
с ученим Словенцем Копитаром, првим словен- 
ским Филологом и археологом онога времена. То 
познапство пробуди у Вуку вољу за књижевном 
радњом на познању српскога језика, које је, као 
што рекосмо, у оно време било најживља по- 
треба. Природни здрав разум и дар Вуков за 
оваке ствари, нарочито ничим непоремећено сна- 
жно осећање за законе и својства свога језика, 
утврди се на добром путу здравим научним линг- 
вистичним начелима Копитаревим \ 

Главна задаћа Вукове радње показала се од- 
мах с почетка у два правца, хотећи: прво, да 
позна језик, друго, да покупи народне умотво- 
рине. Кад је почео мислити о томе које је до- 
бар и прави српски језик спрам онога јадног и по- 
мешаног књижевног говора, којим су се опда књиге 
писале и издавале, брзо је дошао на мисао , да 
задаћа Вукове да сс тај јсзик ни у чбму тако као у 

радњв и дела 

н.егова. оглсдалу нс види, и ногде тако чврст 



' Опширнија биограФијаВуковаод И. И. Срезневскоганалази 
се у Даницп 1865 иу Годишњаку за 1871. ВажпајеЈаги- 
ћева расправа Уик 81;. Кагас1216 1 пје^оуе 2а81и§е и ћ18{. 
8г1). 1 ћгу. кпј12еуп. 2а§гећ 1865. Од Стев. Павловића 
има чланак у Срб. Летопису за 1864 И др. М. Розен 
написао је књижицу: Вук СтеФ. Караџић. Београд 1864. 



223 



не показуЈе као у народним песмама, умотвори- 
нама, у којима је сам народ употребио језик на 
оно исто , на што је требао књижевницима 
у књил^евности. Нашавши одзива и одобравања 
код свију високо научених књижевника свога 
времена, Вук се даде на тај посао с гвозденом 
вољом и сталношћу; и само то уверење, да има 
за свој правац читав народ, заступљен у својим 
песмама и приповеткама, држаше га чврсто на 
супрот лажно-научном нападању српских књи- 
жевника, које га готово до смрти није оставило. 
Видећи на што је довело незнање и нечување 
правила у српском књижевном језику, Вук је 
свакоме говорио, да се народни језик, који треба 
да постане књижевни, не може оставити на ми- 
лост свачијем бољем или горем знању и незна- 
њу, него да се и њему морају наћи, познати 
и чувати правила, која се ни одакле тако тврдо 
сазнати не могу као из народних умотворина. 
Своју књижевну радњу отпочео је В^^к књи- 
жицом Мала простонародна славено- 
србска песнарица, која је у Бечу 1814 год. 
изашла, наштампана као први незрео оглед, 
старим правописом, од које је 1815 и друга 
књига изашла. Године 1814 издао је и друго 
врло почетничко дело Српску писменицу. Та 
је граматика данас важна само по томе, што су 
у њој у првом заметку исказане мисли о право- 
пису и језику. За тим је Вук издао Српске на- 
родне пјесме потпуније и далеко лепше уре- 



224 



ђене у Лајпцигу 1823, 1824 и 1833 у три књиге. 
Кад се и ово издање разграбило и слава се на- 
родних песама по свету разишла, изда Вук ново, 
сјајно, лепо уређено и попуњено издање „Срп- 
ских народних пјесама" у збирци, која се увек 
помиње за углед у књижевности народних пе- 
сама. Од тога издања има већ шест књига из- 
даних између 1841 и 1866, четири за живота, 
а две после смрти Вукове. Од осталих народних 
умотворина Народне пословице изађоше 
први пут на Цетињу 1836, а други пут у Бечу 
1849 у попуњеном и поправљеном издању. На- 
родне приповетке изашле су у Бечу 1853, и у 
попуњеном издању по смрти Вуковој у Бечу 1870. 
Од дела за познање народнога језика, која 
су се поглавито оснивала на умотворинама које 
напред побројасмо , после „Писменице" од 1814 
долази најпре Српски рјечник од 1818, пред 
којим се палази прерађена Српска писменица. У 
томе послу помагао је Вуку Копитар преводећи 
речи на латински и немачки. Речник је овај 
прво и најзнатније дело Вуково за језик. Он је 
не само постао основа чистога и непоквареног 
српског језика, него је и самом Вуку много 
ваљао, јер је тек радећи овај речник сазнао 
силу и снагу српскога језика. Граматика штам- 
пана пред овим речником била је све до Дани- 
чићеве граматике (1850) највернија граматика 
народнога језика у српској књижевности ^ Го- 

* Ту је граматику превео на немачки славни ,Т. Грим. 



225 



дине 1852 изашло је друго издање Рјечника 
удвојено веће. Од остадих посдова изашао је у 
Вукову забавнику „Даници" за 1826 знатап чла- 
нак Најглавније разлике између славен- 
ског и српског језика, у „Дапици" за 1827 
Буквар, а за 1828 члапак о постајању речи 
с р п с к г а ј е 3 п к а. Врло је знатан за карактери- 
€тику здравога правца Вукове радње његов Бук- 
вар у Даници 1827 год. и критике (под псев- 
допимима) па Видаковића и још неке књиге у 
бечким Давидовићевим Новинама српским за 
год. 1817 и препирке његове од 1821 па истом 
месту, а тако исто и чланак Додатак к санкт- 
петербургским сравпитељним рјечпицима 
€вију језика и нарјечија, у коме су први 
тачпи гласови о бугарском народпом језику пред 
научни свет изнесени. 

Из ових дела Вукових већ су се јасно дале 
распозпати све његове главпе идеје. Ваљало му 
је одредити: шта је то српски народни језик; 
како он стоји према старом словенском и колико 
€е с њим мешати може; како га ваља писати, 

Већ нам је позпато, како је Вук одговорио 
на прво питање. Као јаснија одредба истоме 
народном српском језику, онакоме какав се го- 
вори и какав се види из народних умотворипа, 
долази одговор Вуков на друго питање, по коме 
се на стари словенски језик треба обзирати само 
онда кад је у научном изучавању и граматичком 
поређењу потреба, да се старијим облицима но- 

Истор. књижквности. 15 



226 



вији потврде или протумаче. У одговору на треће 
питање ваљало му је изрећи најтежу промепу, 
сударити се и са привпдном старином и ау- 
торитетом и са предрасудама народа који се 
једва почео колебати у својим традицијама. А 
то је било управо најважније питање, по томе, 
што се без њега није могло ни прво двоје као 
што треба показати. Имајући јои! са села из 
Србије више осећања за природност и њезине 
законе него за педантерију основану на мана- 
стирским традицијама и мутном знању средњега 
века, којом се код Срба, Бугара и Руса мало 
по мало из Т1ириловог чисто гласовног словен- 
ског писма' створило историјско негласовно пи- 
сање — Вук је уочио сву нелогичност и незгоду 
овога последњег.''' Како никаква утврђена пра- 
вописа ни дотле било није, како су већ и други 



1 Као сваки првобитеи и правоиис Ћирилов као први сло- 
венски правопис оснивао се иа гласовном начелу, 
имајући, смалом песавршенош11у,оиолико слова 
колико гласова. 

2 Ако речемо да је правопис и буквица што хаљина језику, 
овда је очевидно каква је незгода настала, кад се почео 
писати српски језик словенским правописом. Међу 
оба та језика била је знатна разлика баш у гласовима, 
који се највише тичу буквице и правописа. Тако изађе 
по неколико слова за једне гласове (у самогласнима ко- 
јих је у Срба мање било но у Словена), или слова без 
гласова (јер неких словенских гласова Срби пису никако 
имади т. ј. 1» и б), али и гласова без слова т. ј.: ј, љ, 
њ, ћ., ђ, -- од чега наста готова забупа. Нстајетабеда 
била с латинскнм словима за све јевропске језике. Кад 
су се после све те незгоде стесниле у ред и систем и 
свгт се на њих за невољу навикао — надееуто им је име 
историјског правописа. 



Ј 



227 



одступати почели, као Сава Мркаљ у своме 
Салу дебелог јера (1810), Дошеновић, П. 
Соларић и С. Текелија изоставивиши х — Вуку 
је стајао отвореп пут , да ове^^ашљиве и не- 
потпупе огледе до краја изведе , и на питаље 
како треба писати српски језик, стави у чист од- 
говор начело гласовнога писања као јединп ло- 
гичан излазак из тадашње забуне. Да ово изврши 
ваљало му је из дотадашње буквице избацити 
-све што је сувишно , а додати што недостаје, г? 

које и учини, уведавши шест слова : ђ, 1», љ, ^Ј^т^'-- ^ 
њ, џ, ј, — првих пет из књижевних старина, 
а ј из латинице. Пошто је тако из збрканог.А^>^- 
правописа, у ком су разни историјски упливи, "./ V* 
знање или незнање, и погледи многих свачим , . ^ 
одвојених времена помешани били, стао на при- ^. Л- 
родно и просто начело гласовнога писма, Вук 
је мало по мало крочио и још један корак даље 
против тако зване „коренитости", удесивши, да 
се правописом поштују и сви гласовни закони 
језика, па да се и претварање увек пише. Тим 
је створио српској књижевности правоп1ЈС, којим 
€е она, према најновијем стању науке о језику, 
може поносити као иајнаучнијим, најпростијим и 
најприроднијим. С друге странс дат је народу 
у руке начин писања, којим лакше него и један 
у Јевропи може присвојити вештину читања и 
писања, кључ и пут свакој просвети. 

70. Истом пошто је главни део ових по- 
слова на свету био, па је требало да се на основу 

15* 



228 



Борба протни н>их школском наставом постави те- 
вука и сметн.в ^^^ ј^^|^ ^ ^^^ година заман жеље- 

чињено његовој 

ц^^уц" ној просвети и књилгевности српској, 

подиже се против Вука читава бура књижев- 
ничке опозиције, љуто нротивне свима ноправ- 
кама и предлозима његовим. Помешало се у узроке 
овога отпора много ствари. Прво и нрво због 
рђаве школске наставе и традиција, у људима 
је тадашњег времена слабо било развијено осе- 
ћање књижевне природности , него се од књи- 
жевности очекивало увек нешто особито и као 
из другог света ; друго , пређашња опозиција 
Доситију, затекавши се овде пред реФормом да- 
леко коренитијом и озбиљнијом, инашавшисемеђу 
две ватре, подметну себи Доситија као основ, 
и устаде жешће против Вука, придобивши тим 
за се највећу гомплу људи, који су се већ на- 
учили били писати час „славенски" час српски. 
према Доситијевим последницима; треће, поди- 
гоше се и с овима удружише попови у име старих 
својих црквених традпција и „нравославља" (то 
се тицало латинске јоте), држећи да ће се оним 
народ са свим отпадити од своје црквеЧ На 



* Није без значаја да напоменемо и ово. У Угарској се 
у то време држало племпћство, и племићско одгајење је 
додирало и наше варошанске ппсце и читаоце , којима 
често пије био све једно разум »господе« и »пука«, или 
простог парода. Кад су изашле и своја места заузеле 
млађе силе, одгајене са свим у другом духу — онда је 
то претегло и пошло у корист Буку и његову природноме 
погледу. 



229 



четврто место још би се могде метнути личне 
или нолитичне беспослице гдекојих , који су се 
после машали ма које од горе наведених стра- 
нака. Али се борба ова колебала, не узимајући 
на се озбиљна облика, него се повлачећи више 
у приватним круговима. Видело се, да је има^ 
и да је већина противна Вуку, по томе што је 
он имао врло мало присталица. Ретко се која 
књига, осим његових, јављала штампана новим 
правописом. Али његова ствар није ни у назатку 
стајала. У то време беше постало манија изми- 
шљати нове правописе. И Симо Милутиновић је 
имао свој особити правопис, у главноме на- 
лик на Вуков; и сваки је писац понешто пред- 
лагао. Ствар пак није могла сазреватЈЈ прво због 
оних узрока које наведосмо, а који су људе јако 
везивали, а друго због слабог књижевног живо- 
та, који се непрестано с муком из године у го- 
дину протезао. Кад се ј Србији стање ствари 
толико уреди, да се потврдише народна права 
и да се подиже штампарија, те књижевност 
стече право природно огњиште, ваљало би да је 
то пошло на корист Вуковој ствари. Али управа 
просветних послова у Србији бејаше у рукама 
Срба из Аустрије, васпитаних по старом начину, 
одсудних противника Вукових*. Место помоћи 
не доби Вукова ствар у рођеној постојбини 
његовој ни трпљења, него 1832 г. (19 Дек.) 

* Међу њима треба споменути Јакова Живановића, који 
је у то доба био главни секретар кнеза Милоша. 



230 



изађе забрана, да се књиге Вуковим ира- 
вописом гатампане пе смеју ни прено- 
сити у Србију. Међу те књиге припададе су 
и пародне песме. Забрана је та пооштрена у 
Србији 29 Марта 1850 и 14 Априла 1852 год., 
макар да је „Друштво српске словесности" 1848, 
па на ново 1849 год. тражило, да се она скинс. 
Истом при промењеним политичким приликама 
године 1859, на предлог тадашње народне скуп- 
штине, после неког колебања, изађе 1860-те 23. 
Јануара закон, којим се забрана правописа укида 
за све осим службених новина и списа , па и 
књига за основне школе, докле се и тај половни 
закон 12 Марта 1868 год. не укиде са свим. 
Нема суЂЈње, да су ове забране, нарочито спрам 
ондашњег начина мишљења народног, више него 
ишта спречиле развитак правописне ствари и 
зауставиле јој расправу барем за тридесет год., 
огорчивши обе партије, које су се скоро петна- 
ест година довољно хладнокрвно једна спрам 
друге понашале. Тешко је чисто представити 
себи ону смешну и Фанатичку огорченост, која 
је по том завладала против Вуковог правописа 
међу већином српског писменијег света, и која 
је у школи улевана; па се то све још увећало 
књижевном полемиком, која се, потпомогнута по- 
дитичким партизанством, развила 1838 — 1846 
међу Вуком и Јованом Хаџићем. Та је полемика 
овога последњега нарочито на глас изнела, јер 

' Повигае о овим менама у »Србији« од 1868 год. бр. 27. 



231 

се он ставио као израз свима супротностима које 
су се против Вука дигде, из узрока које смо ми 
мало час побројали. 
^ Јован Хаџић, у књижевности прозван 
Милош Светић, који је и иначе светчћ пзлази 
радио на књижевности, као што ћемо коГо?„орТпро- 

на свом месту видети, родио се^ Ј^ Г" ^^^'^' -/ ј^^ 

Сомбору 1799 а умрко ј,87(Гу "Новом Саду. Ш- ^' 
чеојесвоју књижевну радњу појезијом, пишући 
ориђиналне ствари и преводећи класике; уређи- р 
вао је неко време Сркски Л.етопис\ Године ^ 
Г837 дозвала га је српска влада у Србију, те 
је израђивао законе и „устројства" земаљска, \ 
пробавивши око тога девет година. Бавећи се > 
тим послом у Београду уређивао је „Голубицу'' 
(1839 — 184:4). Осим појезије издавао је и 1864 ! 
часопис Огледало србско, од којега је 
изашло 10 свезака^. Поред тога је писао веће 
и мање чланке из историје и Филологије, желећи 
у овој последњој бити ауторитет, и ако није имао 
ни метода ни потребне за ту струку научне спре- 
ме. Кад се сва његова радња у целини прегледа, 
једва да се може рећи, да се подигао изнад по- 
вршја обичних књижевних радника. Са свим су 
друге природе узроци што му донесоше глас у 



* Уредио је свега 7 књига, а то за годину 1830 (4 књиге) 
и за годину 1831 (3 књигс). 

'•* Добра карактеристика Огледала и историјског рада Све- 
тпћева налази се у Ђ. Даничићевој рецензији Свети- 
ћеву огледалу. Београд 1865. 



232 



књижевности који ниЈе ни до његове смрти тра- 
јао. Мало богатство, мало срећап положај у 
друштву, кад је на прилику баш аа време борбе 
с Вуком боравио у Србији као прва научна глава, 
у добром пријатељству с владином партијом; 
мало време, у ком је начин мишљења међу љу- 
дима такав био, да је све то много вредило 
— учинигае, те су њега неко време сматрали као 
првога књижевника, чему много принесе што се 
ставио као противник Вуковим мислима. У борби 
својој употребио је све разлоге којима се слу- 
жила Вуку противна странка, бранећи се по 
примеру дотадашњих писаца и обичаја, светом 
старином, Формализмом заједниде са Словенима 
а нарочито с Русима, па често и самим личним 
.стварима, по којима је његов докторат права ва- 
љало да у свачему изван права више вреди него 
снага народног здрава разума, који се својим 
чистим трудом у једном послу стручно образо- 
вао, итд. Борбу ову прекинула је год. 1847-ме 
Даничићева књига Ратзасрпски језики 
пр а в п и с , у којој је дубока научност железном 
логиком својом прекинула распру на Вукову 
страну и дала јој пов окрет. Не може се пре- 
видети да је и др. Ј. Суботић, имајући управо 
у то време у рукама ондашњи једини књижевпи 
орган Срп. Л.етопис (1842 — 1847), као вешт по- 
ередник приправљао пут за новије идеје својим 
чланцима у Летопису. Одмах по том настагае и 
политички покрети од 1848 и 1849, који имаше 



233 



знатна уплива на српски живот. У књижевности 
почеше прирастати све нове и нове снаге, одга- 
јене у друкчијем духу и без личних обзира до- 
тадашњих кориФеја — и ствар се поче приви- 
јати оној одлуци која је полагано, неколико 
времена након тога и следовала. 

Ево у хронологијском реду Вукове распре са 
Светпћем. 1. Ситнице езБ1кословне од Ј. Хад- 
жића Светића (год. 1828 на по се и у Срб. Л.е- 
топису књ. 45 стр. 88). 2. Вуков одговор на 
ситнице језикословне. Беч 1839. 3. М. Светићев 
УтукЂ пли одговорг па одговорт> на ситнице 
езшкословне. Београд 1889. 4. Вуков одговор на 
Утук г. Милоша Светића Беч 1848. 5. УтукЂ II 
или одговорт* на Вуко†одговорЂ Београд 1844. 
в. Вука Караџића Ппсма владпци Платону Ата- 
нацковићу. Беч 1845. 7. УтукЂ III езнкословнии 
езшку и правоппсу србскомЂ Н. Сад 1846. По- 
сле тога дошла је Дапичићева књига Рат за 
српски језик и правоппс. Будпм 1847. 

Између свију навода којима се служила Све- 
тићева партија, највише јој је отварала пута 
међу читаоцпма вика на јоту, свезана са сред- 
њевековним борбама с католиштвом. Вук је у 
почетку био и сам узео г, али се после морао 
тога оставити , јер слова , као и све друго, имају 
свој значај и своју историју, које им се не може 
газптп. Чувајући се да мења словима значај 
прппознат пм од старине, а добро знајући, да 
се у данашње време нова слова не граде, он 
се послужп словом пз латинске буквице у којеГа 
беше потребни глас. Упети слово из латпнпце 
у ћирилпцу нити је било ново ни особито, пошто 
се уобичајила руска грађанска ћирилица, коју је 



234 



велнки Петар сву дотерао према латинској бу- 
квнцн. Противннци су вазда корили Вука да он 
радп за римску пропаганду, да увођењем јоте 
„забацује све старо п словепско'* — али смо се 
ми до данас могли довољно уверити , како је то 
све без основа. У осталом беше велика погрешка 
п незнање узимати латинска словаза нешто особе- 
но римокатоличко, јербо су она постала и уо- 
бичајила се не само пре римокатолиштва него 
и пре хришћанства, и јербо се дан данашњн 
служи њима толики неримокатоличкп свет. По 
том умовању п Грци су и Римљапи учинили са- 
мртни грех , кад су примивши хришћанство за- 
држали слова која су постала у старинској не- 
хришћанској вери. На овом месту да не забора- 
вимо ни то , како слова нису достојање народа 
него читавога човештва, јер најновија истражи- 
вања показују, да су готово сва, у данашњој 
својој разлицп, једна од других постала и пз 
једнога се пзвора развила'. Као што је поуздано 
да су латинска слова постала од грчких , онако 
је данас за ћприловска довољно доказано, да 
су према грчким начињена. Препирка о томе 
била је дакле без основа. 
71. У пређашњим чланцима (65, 66, 68), ви- 
. дели смо, у каквим се правцима запо- 

На чему јестаЈа- ' ^' •*■ 

ла забавнакњн- чела наша забавна књижевност и у 

жевност у другој 

десетнни овога каквом јо жалосном стању ушла у 

овај век. Смерни почеци Ј. Дошено- 

вића и Милованова , од којих само први у своје 



* Зна се како част изналаска слова прииада Јегипћанима и 
Финикијанцима. Од њих су их примили и дотерали Грци. 
За исту ј оту, коју наши хоћаху да начипе симболом ла- 
тинизма, доказује се да је у Грчку дошла из Финикије, 
и том имену (»јота«) не зна се значења у грчком језику. 



23б 



време угледа света , изгубише се. Они осташе 
да посведоче, како се опште расположење по- 
чело по мало обраћати и на забавну страну књи- 
жевности осим богословије и ФилосоФије. У при~ 
лог овога расположења издаде и Вук прве огледе 
свога купљења народних песама, те показа, да и 
наш народ има песама као и други народи. Али 
су почетници наше уметне појезије држали да 
је ово све ниско снази п учености њиховој ; с 
особитом милошћу погледали су на ова чеда 
природнога правца. И доиста и други почетници 
радије пођоше за хучном славом глава окруже- 
них ауторитетом и високоученошћу , него за 
свуда познатим мирисом домаћега горског цвећа. 
Нема сумње да је Л.у киј ан Му ш ицки први 
који је у књижевности нашој као појета мутицкиа пра- 

вац његове по- 

стекао ауторитетаи славе. Он се родио језије. 
у Темерину у Бачкој 1777, учио се у Пешти на 
свеучилишту, год. 1802 закалуђерио се, а умрво 
је као владика у Карловцу у Хрватској г. 1837. 
У то време је у Пешти био проФесор Шедијус^ 
познати бранилац класичне естетичности. Наш 
Мушицки се сигурно лод његовим упливом упу- 
тио на правац, под којим је остао до смрти. Већ 
године 1798 почео је он штампати своје оде и 
еклоге; касније, кад и Д. Давидовић поче из- 
давати своје Новине у Бечу, он је појезијом 
стао у врсту будилаца народних, поздрављајући 
час поједине људе, час прикликујући у својим 
песмама сувременим тежњама и идејама. Пева- 



236 



јући ,,пме, веру и језик," он тенленцијозношћу 
своје појезије заинтересује ондаи1њу читалачку 
публику српску. Био је учен човек, познавао 
је добро класичну књижевност, и где језгрови- 
тошћу, где магловитошћу идеја својих занео је 
сувремени нараштај, одгајен махом у школама, 
у којима је класичност била главна ствар, слабо 
познат с општим током јевропске просвете и 
књижевности, који је мислио да ће се српска 
књижевност онда усрећити кад имадне нешто на- 
лик на Хорација и Клопштока'. Поред ових сла- 
бих страна добре су стране појезије Л. Муши- 
цкога, што је она, помињући пепрестано „име, 
веру и језик" и пристајући својом високопарно- 
шћу за ондашњи укус који је свуда тражио не- 
што високоучено, загонетно и страшно, распа- 
љивала у омладини љубав и одушевљење према 
народу и књижевности, у чему су његове заслуге 
знамените. Што се тиче језика, већи део је пе- 
сама његових писан руско-словенски'^; и оно што 
је српски рађено, веома је помешано са црквеним 
језиком. Тако се за њ може рећи, да је сав свој 
дар сломио „високоученост" и у појезији иу 
језику^. 

' Чудновато је како се Л. Мушицки у својим идејама јако 
иодудара са Клопштоком. 

2 У том је знатно споменути како је оп мислио да су срп- 
ски и »славенски« језик два пут »к једној цељи.« 

^ Ово је врло чудновато — али истина. Иначе је био при- 
јатељ Вуков и потпомагао његов посао. Од њега је крој 
нашега слова ђ. Биће да ова трагичност долази од ње- 
гова положаја калуђерског, а по том владичапског. Отуд 
су и његове хпмне царевима аустријским. 



237 



Већ у другој десетини овога века Л. Мушиц- 
ки се био веома прогласио, и колико су млади 
књижевници онда у стиховима пискарали, сваки 
је њега за з^глед сматрао. То је и после дуго 
трајало, и Л. Мушицки се управо може сматрати 
као „родоначелник" наших ода колико их је год 
било. Као најглавнијега између ових угледалаца 
можемо поменути Јована Хаџића, у књижевности 
прозванога Милоша Светића, који је свој 
књижевни рад почео одом написаном у одзив 
једној оди Л. Мушицкога. Он је 1827 године 
издао у двоструком српском преводу (хексаме- 
тром и народним десетерцем) Хорацијево дело 
„0 стихотворству" (Бе аг1е роеИса), мислећи 
да тиме постане српски Боало \ Али ни у њему 
већ не видимо класичара као што је Л. Мушиц- 
ки; у њега се налази песама певаних народним 
размером. Знак како је дух народне појезије 
одмах после првих збирака Вукових показао 
силу своју, и макар и по мало, почео обустављати 
уплив класицизма. 

Него се овоме налази и већих потврда, а 
то је у Сими Милутиновићу Сарајлији. 
Ако је у Л. Мушицком нашао своју изјаву лажни 
класицизам и латинска образованост и школо- 
вање аустријских школа према томе правцу, у 
Сими Милутиновићу јавио се на позорницу 



* вредности његове појезије гледај Даничићеву лекцију: 
Милош Светић поета Београд 1865. Скупљена своја оес- 
ничка дела издао је у две књиге 1855 и 1858. 



238 



појезије први пут живот нашега народа с ју/кне 
стране Саве и Дунава, онај исти који је душа 
нашој епској народној појезији. 

Сима Милутиновић, који се често пот- 

појезија Симе писивао и Чубро Чојковић, ро- 

миаутиноиића. ^^^ ^^ у Сарајсву у Босни 1791. 

Учио се у Београду у великој школи за Кара- 
ђорђева времена^ у Карловцима и у Сегедину. 
Бавећи се у Црној Гори био је учитељ потоњем 
песнику и владиди П. П. Његошу. Умрво је у 
Београду 1848, проживевши живот пун догађаја,^ 
као ретко који књижевник наш. Науке су кла- 
сичним и високоученим својим правцем у неко- 
дико помутиле Симину књижевну радњу, те он^ 
којп је имао највише дара и грађе да постане 
наш народни појета, мало с тога, мало ваљда 
са општег незрелог стања једва започете књи- 
жевности наше, не достиже своје мете у потпу- 
ној висини. Чисто видимо како се певајући јас- 
ним народним гласом, на једаред опомиње але- 
горисања и митологије, па као да се поправиу 
стане поредити српске јунаке са грчким божан- 
ствима, којима су његови читаоци једва што 
и знали *. Али ма како ми схватили њега , он 
вазда остаје међу Србима источне цркве као 
први појета који је народним начином певао 
дела свога народа. Знаменито његово дело Сер- 



* То се види по лирици његовој простијој па и лепшој 
која је из посмртног му рукописа у С. Летоиису 1863 и 
1864 штампана. 



239 



бианка (у Л.ајпцигу 1826), у којој спевава 

дела ратовања српског за ослобођење, учини- 

ло је потрес веома јак, јер се оно јавља без 

икаква претходника. Едектричка струја Срби- 

јанке била је таман на супрот класицизму 

Л, Муигицкога^ а у прилог струји коју су на- 

родне песме будити почеле. Као што је језик Л, 

Мушицкога цела крајпост, наслањајући се на 

црквени и на латински језик и стил , тако је 

Симин често постао замршен због но вих, каткад 

силом скованих речи. Него је Симин језик норед 

све мутноће барем збијен и снажан; свуда се 

види , како се полет његових мисли није дао 

сложити у речи и на једнако удесити са спо- 

љашним лаким и угодним обликом. Осим Ср- 

бијанке писао је по часописима много лир- 

ских и епских песама. Издао је књиге Зорицу 

(1827) Тројесестарство (1837), Тројебрат- 

ство (1844) драму Дику црногорску (1835) 

трагедију Милоша Обилића (1837). Писао је 

драму Карађорђа, која није издана, и друге 
пригодне ствари. 

72. Али ни један ни други удар не одре- 
дише правца нашој уметној и књи- Различнти пулн- 

ви одређују пра- 

жевноЈ поЈезиЈи, коЈа се између свиЈу вац српској ио- 

-^^- „ ^ л . -хт јетској вњигев- 

своЈих друга тако касно Јавила. У ностн. 
другој и трећој десетини нашега века, срнски 
Јмни живот није више онако као у прошлом веку 

1 Међу одама Мугаицкога намењеним писцима и важним 
личностима као одјек његова интересовања, заман смо 
тражили спомена о С. Милутиновићу. 



240 



потицан само с једне стране, него на њ имаху 
упднва различити узроци и покрети. Год. 1813 
основане су Српске Новипе у Бечу, год. ^б^^ТлЈ) 
Матица Српска у Пешти; од 1815 за стално се 
већ основао и све се више крепио државни жи- 
вот у Србији, а покрет школовања, потакнут спи- 
сима и кретањем прошлог века, већ је доносио род 
свој. Не само из угарских вароши и из аустриј- 
ских школа, него и с других страна почеше се 
јављати књижевни Срби, а то нарочито олакшаше 
средине као што су Новине, Матица Српска и 
државни живот у Србији, које растурене силе 
један пут прикупљати почеше. С тим заједно ме- 
њали су се и идејали. Докле Л.. Мушицки сма- 
траше као узоре Хорација и Клопштока, његови 
ученици знали су и за Виланда, Шилера и Гета, 
више људи донесе и познанство с већим бројем 
страних идеја, праваца, струка и књижевникау 
и књижевној историји посао постаје све замрше- 
нији. Често у првим песмотворним огледима по- 
јете који је на скоро стихове напустио, видимо 
први наплив каквога новог правца са стране 
— од овог доба наша књижевна историја по- 
стаје, с малим изузетцима, одјек разних звука 
чувених или научених на страни, или збор дела 
произведених таким звуцима — и не зна се, је 
ли теже те звуке наћи, или њихову чистоту и смесу 
измерити, или ухватити висину у којој су наши 
писци оне идеје схватили и разумели. Докле су 
се једни још сладили узорима класицизма, које 



241 



су проповедали Л. Мушицки и М. Светић; докле 
су други читали писце класичне перијоде немачке 
(јер су друге књижевности слабо и познате биле); 
докле је на треће навејавао већ правац немач- 
кога романтизма: дотле су четврти или подле- 
зали свима тим упливима заједно, примајући их 
често чак из треће и четврте руке, или се, спрам 
смесе наученога овде онде, држали барем раз- 
мера народне појезије као најлакшега и Србину 
најприроднијега. А како је због нејаке књижев- 
ности, због оскудице књижевних средстава и свезе 
сајевроискимкњижевним срединама, свакоме књи- 
жевност била више узгредан посао. то се може 
рећи, да су се сви они правци и упливи површно 
разумевали и није их нико у њиховој правој 
битности познавао. 

Али је при свој оскудној књижевности, при 
свима потребама које је остали живот изискивао, 
појезија била постала главна манија, и то је, почи- 
њући у другој, трајало скоро до седмедесетине на- 
шега века. Узрока томе има више. Једно је, што је 
у васпитању свак био напојен идејама о чудесности 
песмотворства, јер су се појезија и реторика смат- 
рале главним гранама образовања школског; друго 
је, што је и књижевност дуго време само на тој 
грани имала нешто дела; треће су ваљда и уплив 
сувременог романтизма и једва пробуђена љубав 
к народним песмама имали у овоме колико то- 
лико свога дела. 

Преко свега тога мало се људи издиже изнад 

Нстор. књижквности. ]^^ 



242 



Ј. суботи}. н Ј. са свим обичнога ђачког савршепства. 
ст. поповик. дЈ^^ ј^ 2^ забавној прози и драми 

рађено , видећемо после , а у песмама иза Му- 
шицког и Милутиповића могу се из прилично 
велике гомиле поменути Ј. С т. П о п о в и ћ и Ј. 
С у б т ић. Обојица се јављају као неки еклекти- 
ци међу старијим и новијим, међу класицизмом 
и романтизмом; општи значај ' оне чудновате 
перијоде, с којом су се развијали. Јов. Стерић 
Поповић, коме ћемо код драме говорити, 
родио се 1806 год. у Вршцз', а учио се осим 
роднога места још и у Тамишвару и Пешти, 
умрБО је 1856 у Вршцу. Штампао је избор сво- 
јих лиричких песама, које су као обично по 
разним часописима изла^иле, у књизи Даворје 
(Н. Сад 1854). Та је књига врло значајна. Она 
је п најбољи представник читаве мало час ка- 
рактерисане перијоде, и без сумње понајсавр- 
шенији производ њен. Тон је тих песама псти- 
нит и дубок, проникнут ФилосоФСКом сумњом и 
појетском тугом. Јован Суботић је рођен у 
Добринцима у Срему 1817, и још је у животу. 
Развијајући до данас богату и родну радљивост 
на свима пољима књижевности, радио је и у 
појезији на свима врстама њеним, ако не с ду- 
бљином, оно с импровизаторском лакошћу. Ње- 
гова је лирика много и много лакша од Ј. Ст. 
Поповића. Његов рад се почео од 1887 год. у 



' Исти се зпачај впди чисто п на мешовитом језику те пе- 
ријоде. 



'243 



повременим списима и листовима. Скупљене лир- 
ске и епске песме којих је последњих доста 
певао, изашле су у скупљеним делима његовим 
1858, 1859 и 1860 (I. II. III.) 

73. У чланку 66 побројали смо чудновате 
почетке књижевне забаве српске. Покрај таких 
почетака није ни у напредак много каставак забав- 

не књижевности 

очекивати; али ми ипак видимо на у прозн. Романи 
овом пољу рада, који ако и није од- ^^Ј^Т^Тег 
говорио сувременој висини иностраних романа. 
књижевности те струке и критичким изискивањима, 
оно је код народа практично извршио свој по- 
зив, то јест нашао себи а прибавио и осталој 
књижевности читалаца. Што је наша забавна 
белетристика тако поцепана по заслузи и цени 
својој , треба кривити и хвалити оца њена Ми- 
л в а н а В и д а к о в и ћ а. Овај веома заслз^жни 
а некритични писац родио се око 1780 у Не- 
меникућама у Србији под Космајем; још као 
дете, уз аустријски последњи рат с Турском, пре- 
шао је у Аустрију, ту се учио у Новом Саду, 
Тамишвару, Сегедину и Кежмарку, а умрво је 
184^^ у Пешти. Његови романи имају две стране. 
Добра им је страна, што су у чз^десима и нео- 
бичним догађајима причали о прошлости срп- 
ској, помињући најмилија имена и времена срп- 
ске историје; што су народу жељноме читања 
а невештоме књижевности, који је имао још 
пуно наклоности к средњевековној мистичности 
и чудесима, дао таке књижевне хране у обила- 

16 



244 



тој количини у обилатим и живим бојама. Лоша 
им је страна, што немају никаква реалног основа, 
што су без сваке студије гола немерена припо- 
ведања , без разбора не само за своју основу у 
животу и историји него и за међусобни уну- 
трашњи уметнички склоп. Али ако они и јесу 
голе Фантазије, те се по висини свога књижевног 
израда могу упоредити само с првим ритерским 
и чудноватим ромапнма Француске и Немачке', 
који се сматрају за најнижи ступањ те књижев- 
ности — они су народу нашем са неразвитог 
књижевног укуса његовог тако омилели, да 
су више од по века они прве књиге, које су 
читаоцима нашим поступаоница у књижевност. 
Писао је доста не само прозом него и стихо- 
вима, којом се страном наслонио на свога прет- 
ходника по омиљености у простом народу, на име 
на Вићептија Ракића. Дела су му у стиховима Ис - 
тор1а прекрасномЂ 1осиФу°, Млади 
Тов1л(1825) ПутЂ у брусалим (1838). Ро- 
мани у прози, којима је отворио нову стазу по« 
пуларности и чптаву школу јесу: Усамл^ннМ 
Н)ноша (1810, 1888, 1852); Велимир-Б и Бо- 



' Оскудица довољво потиуних бијограФија наших књиже- 
вника, смета нам да многе појаве објаснимо како бисмо 
жедели. Али да је нашим романописцима служила за углед 
стара немачка ритерска романтика сведочи сам Ј. Ст. 
Поповић. Свој роман Милан Топлица или Бој иа 
Косову (1828 и 1864.) израдио је он по неком немачком 
роману Маврима у Шпанији. Даница 1865 стр. 119. 

2 1805, 1810, 1844 и латиницом 1868. 



245 

силБка (1811, 1844, 1854) Лгобомир-в уЕли- ^^ '^^/с ^тур^^-^ 

с\јжу'] Касс1а царица (1827, 1846, 1869); ^'^^-^Ј^Х^Ј^ 
СхлоанЂ и Милена (1829, 1852); Л.1обезна^^^^ ^^ ^,^^ 
сцена у веседомт* двору Иве Загорице^Ј^/'«^^'^^^/^/^'^^^'^; 
(1833, 1864); Сел1м1. и Мер^ма (I. део 1839,^^^;;^^^ 
недовршено). Између имитатора његових, од ко-^^^^^б^ч^ "^^ 
јих су неки такође били срећни да су им се-^*^^ ^ ''^ 
дела и нрештампавала, да поменемо имена 1и-'; .., -^, 
мотија Илића, Јевст. Михаиловића, Жив- рмггс/^ скул^, 
ка Тодоровића, Вас. Јовановића итд. ?нн, 1<*.см.*«^А«^ 

У преводној књижевности прво су почели бољи ^^ 

ветри. Ако и налазимо у њој један роман од су- ^'^^цаЈ^^^-^гш- 
временога немачког Видаковића Г. К. Краме- 
ра^, опет је на скоро превођено из Фенелона 
(Телемах 1814), Виланда (Абдерити 1803, А- 
гатон 1820), Геснера, Волтера (Задиг 1828), 
Чока (Златотворно село 1843), Гета (Вертер 
1844), Лесажа (Жил Блаз), Моријера (Хаџиба- 
ба), којима се мање и више, и ако ретко с тенден- 
цијом, приступало ближе к правом роману. Бољи 
избор могао се наћи и у разним часописима и 
забавницима, почињући од Д. Давидовића па на 
даље; али на то поље нико није ступао с ори- 
ђиналима. Богобој Атанацковић (| 1858) 
од првих је који је с доста среће чинио огледе 
да роман и новелу српску стави на поље су- 
времено. Нанисавши више новела но часописима 
оставио је Дарак српкињи (две свеске но- 



^ Прво издање 1814—1823 у три књиге , друго 1857—1858 
2 Возарска д^ћвица у преводу СтеФ. Марковића 1830 год . 



246 



вела 1845 и 1846.) п роман Два идола(1 
1851, II. 1852), него се на тој струдц мало ра- 
доло. ИЈован Суботић поклонио је један 
део своје неуморне радљивости и овом пољу. 
Његових ориђиналних приповедака налазимо у 
Срб. Летопису већ од 1839, а још више после 
1850. С умножењем п повећањем српских часо- 
писа ојачала је веома преводна књижевност ове 
струке, чему касније. Наравно је да поред 
овако слабе ориђиналне књижевности није оче- 
кивати сатиричких дела. Тирол и Ј. Ст. По- 
п в и ћ издали су два три шаљива календара 
(18(50, 1832, 183о), а последњи је под насловом 
милобрука писао више добрих ситнијих са- 
тиричких саставака по часописима. 

74. У другој поли 66 чланка видели смо, 
попетак л раз^ како сс аматорски театар отпочео код 

вијањв драмскв . -1 г7о^) 

кљижевности и нас Још 1766, Д'Л не помињемо ду- 
театра у срба. ^ровачку драму, и како је на скоро 
после ирве књиге Доситијеве један писац бранио 
театар од старих предрасуда народних. Спрам 
живе нарави нашега народа ваљало нам се на- 
дати, да ни ова семена не ће остати неразви- 
јена; и доиста у перијоду о коме говоримо, одмах 
иза живљег покрета који је створио Матицу срп- 
ску, налазимо драматске почетке. 

Историја драматске књижевности веома је 
у свези са историјом позорпшта; те ћемо и ми, 
без података о овом последњем, доста појава ми- 
нути без потпуна објашњења. Знајући поуздано 



247 



да је већ у Крагујевцу 1834 године било те- 
атарских представа и да је Јоаким Вујић, 
(рођ. у Баји 1772, умрво у Београду после 18^0) 
књижевник налик на Видаковића, са својим ђа- 
цима давао аматорске позоришне представе по 
српским местима, можемо мислити да се аматор- 
ски театор по српским местима у Угарској мо- 
рао почети врло рано. Од истога Јоакима Вујића 
има почињући од 1805 више позоришних комада 
превођених с разних језика. На крају треће де- 
сетине овога века, као што горе поменусмо, на- 
лазимо на овој струци и ориђиналних огледа 
који као првине нису на одмет. Тако је Лазар 
Лазаревић (рођ. у Карловцима 1805) год. 
1829 издао драму Владимира и Косару и 
комедију Пријатеље, у којима је и језиком 
и садржином претекао првине Јов. Ст. Поповића. 
Али запуштеност, у коју је Лазаревића бацило 
зло стање књижевности наше. не допусти да 
што буде од ових пуних наде почетака. У исто 
доба падају и почеци драматске радње Јов. 
Ст. Поповића, који је 1827 год. још као 
слушалац философског Факултета у Пешти, на- 
писао трагедију Светислава иМилеву, од 
које је одмах и друго издање изашло. Године 
1828 изађе трагедија Милош Обилић, 1830 
трагедија НаодЂ СимеонЂ или Несрећно 
супружество по народној песми (2-го изд. 
1840) и прва шаљива игра .1ажа и Пара- 
л а ж а. Најчувенија му комедија Т в р д и ц а која 



248 



изађе у три издања (1837, 1838, 1867), за њом 
је следовала Зла жена (1838), Покондирена 
тиква (1838), Владислав (1843), а од 1848 
прикупио је сам у четири књиге (I 1848. II 
1849, III и IV 1854) своја новија позоришна 
дела, међу којима су Смрт СтеФана Дечан- 
ског, Хајдуци, и Лахан, из бугарске историје. 
Али сва његова радња још није штампом на 
свет изашла.^ Види се дакле како је Ј. Ст. По- 
повић био врло плодан писац, и како је драма 
била његово најмилије па и најсрећније ноље. 
Међу тим и он је пред судом књижевне кри- 
тике у истим драмама његовим мало срећнпји 
од М. Видаковића. Његова је главна заслуга, 
што је својим драматским радом стао на поље 
народне песме, традиције, историје и живота, 
тако згодно, да му дела нису премашала још 
потпуно неразвијено стање народног укуса и 
мишљења о тој уметности, него су слике његове 
сви добро разумевали; и задовољавајући се и 
радујући се њима познао је народ тај облик 
књижевности и раширио га свуда. Тим је он 
постао отац народнога театра и народне драме 
међу Србима. По самој унутрашњој вредности 
прва су дела његова врло слаба, а потоња много 
боља, али опет не велике вредности; али кад 
се номисли, да све до смрти његове правога те- 
атра на нашим странама није било, не треба се 



' Списак нештампаних дела његових објављен је у »Вили« 
1868 стр. 424. 



249 



томе ни чудити. Ради иредстављања његових 
драма дуго времена су се склапале дружипе, 
и из тих почетака постала су мало по мало сва 
три садашња наша стална театра, и хрватски у 
Загребу (1840) и новосадски (1860) и београд- 
ски (1863 и за стално 1868), којима је будућ- 
ност драматске књил^евности на сваки начин обез- 
брижена, ако се само бољих сила и прилика јави. 
Рад Ј. Ст. Поповића у књижевности није с 
великом срећом настављен. И ако позније него 
он, тако рећи у наше дане, наставиле су га силе 
које по идејама и радњи својој припадају у ње- 
гово време. Макардајеоблик његових последника 
у неколико пунији и у гдекојим цртама разви- 
јенији него његов, опет се драма није помакла 
из круга идеја и погледа у којима се његове 
драме крећу, нити је крочила до комедије и до 
цртања самог шареног народног живота, у чему 
готово никаквих огледа нема. Од ових послед- 
ника споменути нам је Ђ. Малетића, М. Бана 
и дра Ј. Суботића. Ђ. Малетић (рођ. у Ја- 
сенови у Банату 1816) писао је најпре у драм- 
ском облику као дијалогисан драматски табло, 
СпоменикЂ Л.ук1лну МушицкомЂ (18"5) 
Апотеозу великомЂ Карађорђу (1850) Срб- 
ске ајдуке (1861) Смрт цара Мијаила (1866) 
али се у њпма свима види више појетска учепост 
него дар, више склапање него створ животом 
задахнут. Исти тај суд с малим променама може 
се применити инаЈ. Суботића, с тим изу- 



250 



зетком што је он гдекојим тонлијим сцепама, 
лаком дикцијом и плодиошћу својом заменио Ј. 
Ст. Поповића бар у историјској драми. Ни ње- 
гове драме, које све стоје на историјском те- 
мељу (Херцег Владислав, Немања, Звопимир, 
Прехвала, Бодип), нису све штампане; а писао 
их је од 1860 год. у напред. Матија Бан (рођ. 
1816 у Дубровнику) није такође ништа бољи. 
Он има и језик и стил много храпавији од оне 
двојице, а гдекојим су цртама, као живљим ди- 
јалозима, његове драме претежније од њихових. 
У осталом су његови карактери често врло чуд- 
новато склопљени; од историјских драма он радо 
прави полемички спис против народног мишљења, 
као у цару Лазаруу карактеру Вука Бранкови- 
ћа'. Понајбољемуједело Мејрима или Бошња- 
ци (1851), у којој се представља насиље турско у 
Босни и један устанак босански, те је с тога 
добро примљено. Цара Л.азара штампао је ла- 
тиницом (и Виђгоушки 1867), а из трагедије 
Урош V и мати му Јелена штампао је само 
комаде (у Виђгоушки 1868). Остало му је не- 
штампано. 

Свима скоро нашим драмама недостатак је је- 
дан исти. У њима су слике људи или карактера 
што су у радњу уплетени, ледене и неизрађене, 
драматски склоп без округлине, сам састав уси- 
љен и без оне лакости и животне пуноће, која нам 



^ Обј^ашњавао је издају Вука Бранковића политичким пар- 
тајством. 



г 



251 



вешт драматски производ чини верпом сликом 
онога што се у њему представља. Узрок је томе 
међу многим другим и то , што у народу ни 
позоришта није било, него су наше драме са- 
стављане понајвише но угледима нознатим из 
читања, и што ни стање књижевности и књи- 
жевнига, ни околина самога живота нису давале 
прилике оним студијама које су потребне за дра- 
матски рад. Немоћ, као последица ових прилика, 
види се добро по оскудном броју и писаца и 
дела. 

Поред овога и других са свим незнатних 
огледа превођено је доста. У нрви мах је пре- 
вођен Коцебу, а доцпије и Шилер (Вилхелмо 
Тел 1847, Фијеско 1850); али ти преводи пли 
по избору или по језику не вреде даљег разго- 
вора. — 

- 15. Пошто смо разгледали главне идеје, бор- 
бу око језика и правописа, и радњу на шпетак и разви- 
уметној појезији, које су кретале кроз ^^^^^Г/скГмати- 
раздео времена од 1814 — 1848 годипе, '^^^ ср"^''-'^ 
ред је да прегледамо радњу' и на осталим стру- 
кама, нарочито развијање часониса и књижев- 
них друштава, који су прибирању књижевности 
око једне средине , буђењу књижевних сила, мно- 
жењу читалаца и оживљавању свеколикога књи- 
жевнога живота главну снагу дали. Као што су 
часописи и књижевна друштва у другим књи- 
жевностима, тако су и у нашој књижевности 
били главни пут, којим су се кретале борбе или 



^52 



мирна напредовања разних идеја — и за то они 
и заузимају врло знатно место у књижевној ис- 
торији. 

Прве новине за Србе почеле су издазити у 
Бечу 1791 под именом Сербск1л новинн и 
излазиле су под истим насловом и црквеним 
словима и 1792. Године 1793 и 1794 излазиле 
су под промењеним насловом као Славенно- 
сербскјл в^домости^ али грађанским сло- 
вима. И једне и друге јављале су о политичким 
догађајима, понешто више пазећи на оно што 
се Срба тицало, али без ичега другог. Важније 
је, што је српски бечки штампар СтеФан Нова- 
ковић рад био да својом штампаријом постане 
издавач за све српско и влашко, па су у помоћ 
томе ове новине основане. Он је доиста издао 
Рајићеву историјз^; али се посао није могао на- 
ставити. Ст. Новаковић прода своју штампарију 
(1796), а сва радња бејаше још од пређе за- 
пела. После овога првог почетка журналистике 
српске, не налазимо више ништа све до 1813 
године. Те године (1. Августа) Дим. Давидо- 
вић (рођ. у Земуну 1789 1 1838 у Смедереву) 
с помоћу друга свога Дим. Фрушића (1790 1 ^ 
1838) почне издавати Новине сербске изђ 
цаГрствухоцега града В1енне, које срећније 
взвршише задатак свој него оне пређашње. Про- 
буђена већ књижевност српска, не имајући дотле 



1 Види моју Српску библијограФИЈу под назначеним годи- 
нама. 



253 



никакве средине ни органа око кога да се при- 
купи и да снагу своју огледа, тада се први пут 
виде и позна као једна цедина, у којој се опази 
шта вреди састанак према растргнутом раду 
појединих људи у појединим кљигама^ које овда 
онда излазе. Осим књижевних огласа , оне на 
скоро почеше у прилозима својим допосити од- 
зиве или препирке, реФерате о књигама и сит- 
није књижевне огледе и преводе у прози и сти- 
ховима. Од 1817 остао Је Д. Давртдовић сам на 
уредништву, а 14 Фебруара 1822 престаде их 
издавати. Нови државни живот у Србији , у ком 
је имао да изврши важан и племенит задатак, 
одазвао га беше тамо. Српска књижевпост дакле 
изгуби орган свој опет, и то баш онда, кад је, 
како се види, таман била познала цену његову. 
Да томе злу доскочи јави се новосадски проФе- 
сор Ђорђе Магарашевић'* Он године 1825 
оснује Србскти Летописв с намером да од 
њега издаје по једну књижицу свака три месеца. 
Исте године изађу доиста три књижице Л.ето- 
писа. Давидовићеве новине старале су се по- 
главито око политичких новости, и књижевност 
је долазила на ред припадом и кад се што де- 
сило. Српски Детопис је већ у томе био на- 
преднији; њему је задатак био служити књи- 



* Треба себи замислити како је могло изгледати , кад су 
књиге на глухо, без новина, једна за другом излагЈИле — 
па илн чути или не чути за њих! 

"^ Рођ. у Азашевцима у Петроварадинској крајини 1791 
}мрБО је 1830 у Новом Саду. 



254 



жевпости и историјп пародној. Издавачку бригу 
око Летописа беше примио на се повосадски књи- 
жар К. Каулиција; алп се брзо опази , да се 
таким начипом не ће моћи одржати. Млађе коло 
прпјатеља народне књижевности поплаши се да 
на ново не остане без повога истом покрену- 
тога органа, те се, поглавито трудима Ј. Ха- 
џића, стане радити око тога, да се састави друш- 
тво које би ову ствар потпомогло. Друпгтво то 
била је „Матида Српска", прво књижевно друш- 
тво српско. Изнајпре се мислило само на „Срб. 
Л.етопис", а после и на остале књиге српске. 
У оном стању ржижевности паше значило је ово 
огроман корак напред. „Срб. Летопис" као стални 
орган за српску књижевност и историју навр- 
шивши већ више од стотине свезака, излаби и 
данаС; а и осим њега је Матица Српска многој 
књизи српској помогла да на свет изиђе. Године 
1842 славпи родољуб Сава Текелија установи 
Фонад за издржавање сиромашних ђака српских, 
који повери на руковање Матици Српској ; за 
његовим примером пођоше и други родољуби 
као: П. Јовановић , Ј. Нака, П. Костпћ, те ово 

средиште поста од неисказане важности по жи- 
вот српског народа у Угарској , коју ни дан 
данас није изгубило. 

При спомену Матице Српске понос нам је спо- 
менути, како су се у томе на наш прпмер угледала 
п остала словенска племена. После основања 
„Матице српске" подиже се „Матиде илирска" 
у Загребу; „Матнца далматннска" у Задру; „Ма- 



255 



тица словенска" у Љубљани; „Матица слова- 
чка" у Турчанском Сен-Мартину; „Матица га- 
личко-русинска" у Лавову, „Матица чешка" и 
„Матица лпду" у Прагу. 

Изнајпре, кадјенаша Матица подигнута при- 
лозима чланова основалаца, беше Јој главни за- 
датак више трговачка брига око растурања и из- 
давања српских књига. Касније је присвојила 
себи задатак ученога друштва и ако у њој није 
било људи за то. Тога ради је Матица у прво 
своје време запала била у руке једној н тој 
назадној, Вуку противној странци , у чему је и 
сами Текелија крив. Неслагање , инат и потва- 
рање, које се после заметнуло око тога друштва 
доведе до тога, да и „Матица" буде забрање- 
на године 1835. Труднма Тодора Павловића 
године 1836 власт угарска опет потврди „Ма- 
тицу" и 1837-ме она почне свој рад на ново, 
Тада постане Матичин председник Сава Теке- 
лија, што је п остао до своје смрти (1842). По 
ономе што већ споменусмо Матица је у борби 
међу Вуком Ст. Караџићем и М. Светићем др- 
жала страну овога последњега, у чему је утвр- 
ђнваше и лпчна наклоност председникова. Го- 
днне 1864 преселила се „Матица" из Пеште, у 
којој је основана и у којој је све дотле остала, 
У Н. Сад\ 

76. Код толикога покрета у на- опш.,рнија рад 
роду није могло дуго остати ни без "^ иовинарству. 
новина. Кад је год. 1834 „Срб. Летонис" због 
познате забране Матице Српске престао излазити, 



^ Пространије како о Сриској Матици тако и о осталим 
словенскима гледај у »Срнском Летоиису« од 1865 стр. 
308-315. 



250 



уредннкњегов Тод. Павдовић' оснује Сербск1К 
наро днн2 л и стЂ год. 1885, недељни часопис 
за поуку с илустрацијама , који на скоро постане 
нов књижевпи лист, први који је међу Србима 
почео излазити. Али и овај нов почетак српске 
журналистике престане 1836, док се одмах 1837 
не појави на ново, заједно са Србским Лето- 
п и с м. И једно и друго било је сад у рукама 
Т. Павловића^ Исти Т. Павловић почне године 
1838 издавати и политичан лист Србске на- 
родне новине. Кад Т. Павловић 1841 остави 
Срб. Летопис, остану му у рукама оба српска 
листа у Угарској, и он их је уређивао све до 
пред почетак маџарске буне улето 1848. Т. Па- 
вловић је био вредан али слаб књижевник. Нити 
је у избору књижевних ствари, нити у правцу 
умео подесити, нити је био у стању сам својим 
радом погодити правим путем. Због малих лис- 
това који су ретко излазили, не налазимо у њима 
ништа друго него преводе рђаво изабране и 
израђене и још рђавије ориђиналне чланке. 
Смешне и беспослене препирке било је доста; 
то је осим писања песама био понајглавнији 
књижевни рад. Међу стварне заслуге Тодора 
Павловића припада борба с Илирством, које 
су Хрвати истурили на заставе сједињења јуж- 
них Словена. Т. Павловић и Срби борили су се 
жестоко против измишљања нових и заборављања 

* Тод. Павдовић родио се 1804 умрво 1854. 

* Т. Павловић је уређивао Срб. Летопис од 1832 до 1841, 
уредивши свега 27 књига. 



257 



старих народних имена, док ниЈе цела ствар 
легла забраном аустријском. Осим тога ће му 
остати заслуга и то, што је Давидовићем пре- 
кинуту журналистику српску у Аустрији на ново 
покренуо и у њој толико устрајао , да јој је 
опстанак обезбеђен био и да се више ни пре- 
кидала није. Било је и других огледа на пољу 
журналистике. Тако је будимски адвокат Анто- 
није Арнот био 1838 године основао у Пешти 
лист Србску новину или магазинЂ за 
художество, кнвижество и моду, којије 
је излазио два пут преко недеље, али дуже потра- 
јао није. Од половине 1842 почне Димитрије 
Јовановић издавати Пештанско-будимског 
скоротечу који је излазио до половине 1844, 
па је са оскудице претплатника престао. Оба су 
ова листа доносила и модне слике , и С к о р о - 
теча је био далеко боље зфеђиван него Срб- 
скинародни лист. Али још није било пу- 
блике која би чисто књижевне листове могла 
одржати. 

И државни живот у Србији, нарочито кад је 
1830 године своје правне основе задобио, приђе 
живо у помоћ књижевности и журналистици. Го- 
дине 1832 подиже се у Србији државна штам- 
парија, а године 1834 васкрсну у Крагујевцу у 
Бечу обустављене Давпдовићеве Србске но- 
вине под уреднпштвом самога Давидовића. Го- 
дине 1835 преселе се оне заједно са штампа- 
ријом у Београд, и од то доба излазе непрестана 

ИОТО^'. КНјИЖЕВНОСТИ. Ј^У 



258 



као службени лист владе српске и дапас. Дави- 
довић их је мало уређивао , за њим је дошао 
Д. Исаиловић, па Влад. Стојадиновић Чикош и 
још неки, док нису прешле у руке Милоша По- 
повића који их је близу 20 година имао у рукама. 
Још одмах у први мах поред „Србских новина^ су 
излазили књижевни „додатци", као што је Д. 
Давидовић и уз бечке новине чпнио, у којима 
се налазило ситнијих ствари сваке врсте за чи- 
тање. Године 1843 Милош Поповић оснује по- 
ред новина Подунавку, први књижевни лист 
у Србији, који је излазио до пола 1848 године 
као књижевни орган и израз ондашњих књижев- 
них сила које су се у Србији налазиле. Тако се 
и на томе листу виде сви знаци неразвијене 
прелазне и почетничке перијоде. 

77. Осим што је Новаковићем прво запо- 
забавнациираз- ^сту папрекинуту журналистику срп- 
Ш1 годишњп ча- ^^у наставио, Давидовић је за на- 

сописн и збор- *^ ^ т-» о 

ници. родну књижевност српску стекао за- 

слугу, што је увео у српску књпжевност онда 
нов књижевни облик, веома важан по ширење и 
одржавање књижевности, којим се ширноцп књи- 
жевности и просвете свуда много служе, на ве- 
лику корист књижевности и народа. Тај нови 
облик јесу алманаси страних књижевности, 
које је Давидовић к нама пресадио наденувши 
им лепо име забавника. Поред новина издао 
је он први забавник за 1815 годину, па после 
за 1816, 1817, 1818, 1819, 1820, и 1821 — 



259 



а преселивши у Србију, кад се ту установила 
штампарија, настављени су с новинама и ови 
забавници, те су изашли за 1833, 1834 1835 
и 1836, а под именом Уранија и под уређи- 
вањем Д. Тирола још за годину 1837 и 1838. 
Забавници су ти били најбоље књиге своје 
струке. Покрај нешто ориђиналних послова у 
стиховима и у прози, они су доносили преводе 
из забавне књижевности нонајбољих тадашњих 
писаца, и језик је у њима непрестано био бољи 
него у осталој књижевности своје струке. Али 
је главно добро, што спрам оскудних нрилика 
наше ондашње књижевности ови забавници 
бејаху врло згодан облик, да замени часописе 
и стручне листове, који се у књижевности тек 
започетој не могаху развијати. ИСрпски Л.е- 
т п и с изађе у првој књизи као оваки забавник 
с календаром. Сам Вук Еараџић установи свој 
нарочити забавник, Даницу, у којој је издао 
многе своје важне саставке о новијој историји, 
језику и етнограФији српској. Од његове Да- 
нице изађе пет књига (1826 — 29, 1834.). За та- 
ким примером пођоше и други књижевници, по- 
чињући у зборницима, који су излазили с роком 
или без рока, издавати различите саставке своје. 
Димитрије Тирол издаде свој Банатски ал- 
манах за 1827 и 1828; Стејић издава своје 
Забаве за разум и срце (1828, 1831, 1832, 
1836.); Ђ. Лазаревић две књиге Цвећа с ле- 
пим садржајем, Павао Стаматовић основа Срб- 

17* 



260 



ску пчелу (1830), од које издаде дванаест 
књига са садржајем понајвише историјским, који 
се тицао српске историје (последња 1841.). Кад 
се за владе владике Петра Петровића Његоша 
II. у Црној Гори подиже штампарија, те и она 
на ново ступи (после књижевне радње за Ђурђа 
Црнојевића наискрај XV века) у коло осталих 
сестара својих, одмах се тамо основа часопис под 
насловом Грлица, који је као годишњи забавник 
с календаром по д уредништвом Димитрија Ми- 
даковића излазио пет година (1835 — 1839), а 
по том је штампарија преливена у пушчана зрна, 
те је и књижевни рад у Црној Гори до наших дана 
нрекинут остао. И Србија, у којој су 1833 на ново 
процветали Давидовићеви забавници, кад јој 
1838 престаде Уранија, доби одмах за њомГо- 
лубицу СТ) цветомЂ кнвижества србског, 
(I — V, 1849 — 1844), која је под уредништвом Ј. 
Хаџића доносила избор из тадашње књижевно- 
сти српске. И ако је од 1843 почео у Србији 
излазити и недељни лист Подунавка, опет и 
Голубица не оста без замене. Неки Јован Пе- 
тров издавао је од 1843 Збирку разнн по- 
лезнн предмета од које је изашло шест књигаЧ 
Исти овај спрам оскудних прилика врло уде- 
сни начин био је израз и пробуђенога рада међу 
Србима у далматинском приморју, кад је и међу 
њих дошао дух нашег оживелог покрета. Године 



' Ево кад: I. 1843, II. и Ш. 1844, IV, 1845, V. 1846, VI, 
1847 године. 



261 



1836 почео је у Задру др. Тодор хГетрано- 
вић (који се после у својим књижевним делима 
именовао Божидар Петрановић) издавати 
Србско-далматински магазин, који је 
излазивши најдуже под уредништвом заслужнога 
Србпна проте Ђ, Николајевића, и до да- 
нас дотрајао као историјски, етнографски и цр- 
квени орган Срба источне цркве у Далмацији, 
чувајући у њима народност и гајећи родољубива 
осећања. Изашло га је више од двадесет књига. 

Сви су дакле забавници и годишњаци, као 
и новине тадашње, били одзив времена свога; 
мало који да ће се наћи без стихова или исто- 
ријских чланчића о српству; мало који да не 
ће бити задахнут општом тежњом за поуком мо- 
ралу и врлинама, теми о којој се тадашња књи- 
жевност врло често и радо бавила. Они су били 
тешњи облик, у коме је прво српска књижев- 
ност своју радњу гранати почела. 

Очекивати би било, да се у тим листовима 
и годишњацима живље развила књи- крнтичк« рад и 

оскудан разви- 

жевна критика; али то нити је допу- та« у љему. 
штао општи правац, који је све оснивао на иде- 
јализму и одушевљењу, нити слабо књижевно 
стање, које је с родољубном снисходљивошћу 
радосно причекивало прве пробе или савршено 
незрела дела као изванредне и по књижевност 
знатне појаве. Тако гледиште није давало места 
озбиљној и правој критици. књигама се често 
није јављало ни библијограФСки; суд се кази- 



262 



вао у две три речи, коЈе су често говориле о 
снтници а пропуштале главну ствар. Налази се 
ипак појединих прегледа, нарочито о књигама 
које су се тицале науке, којима се дубље у ствар 
улазило; али су они често изазивали огорчену и 
страсну, чисто детињску препирку, која је за чае 
напуштала поље саме ствари и машала се лич- 
них задевица. Нема никога ко се као књижевни 
или естетични критик огласио и на томе радио, 
јер се и предмета за прегледање мало налазило 
— и јер је све рађено уз друге послове, бу- 
дући се у српској књижевности, ни онда као 
ни данас, књижевни рад није исплаћивао, да 
би се ко могао само њему посветити. У лите- 
рарној критици можемо као првога радника спо- 
менути Вука Стсф. Караџићапо његовој 
опширној и ваљаној критици на главни Вида- 
ковићев роман Лгобомира у Елисјуму, која 
је наштампана у Давидовићевим новинама од 
1817. Критика та тражи природност и истину 
у појезији која живот црта, у оно доба, кад је 
романтичност по што по то и сентименталност 
на све стране владала, а удара против истинитих 
недостатака Видаковићевих. Али су Вука на скоро 
други послови већма заузели , и ми се не сусре- 
ћемо с већим критичним саставцима. Далеко 
позније кисац потоње Риторике (I иП 1855 
и 1856) и Теорие поез1е (1851 и 1868) Ђ. 
Малетић јавио се с већом крнтиком на Ј. Су- 
ботића баладу (на баладу „Саблл момче цв^т^б 



263 



д^квоаче" у Подунавци од 1848) и на спев КралБ 
Дечански (1846) у особитој расправи, издатој 
у књизи исте године '. Критике те стоје махом 
на гледишту познатога псевдокдасицизма; али 
ни така критика није редовно вођена. Са горе 
поменутих књижевних незгода настављена је кри- 
тика и у новије доба у разним правцима и у раз- 
ној вредности, како је кад вештијем или невеш- 
тијем писцу, или присталици и ученику једне 
или друге иностранске школе и књижевности у 
руке допадала; али до сталне и редовне критике 
још није наша књижевност доспела. 

78. Враћајући се на поље практичнога и 
кориснога рада, на поље школе п на- ^ 

^ г г^ ' Радња на школ- 

уке, наћи ћемо да је појетско-класи- ској паучној кн.и- 

жевности. Радња 

чарско доба, карактерисано борбом за богословска пре- 

вод светог писма. 

законе Језика и правописа, врло мало 

ураднло. Требало би да је државпи живот у 

Србији покренуо ову ствар у напредак. Она се 

и јесте кретала, али више сама о себи; ни ту 

€е, поред мало сила а многог посла, није до- 

вољно могло одабрати гата ће се пре. Истина 

је још пре 1827' године оглашен св. Сава као 

заштитник школски, истина се питање школско 

и пре помињало и штампарија набављена и у њој 

€е почеле штампати новине, забавници и књиге 

у велике; али је први Буквар штампан у Ср- 

^ Кпизи је наслов: Критическ1и прегледЂ паградомЂ ув^и- 
чаногЂ д^ла Кралв Дечанск1и. У одговор писао је др. Ј. 
СуботиК у Срб. нар. листу исте године Теорију епоса. 

2 ГласвикХХХУ чданак М. Ђ. Милићевића Школе у Србији. 



264 



бији тек 1838 године, и школска је ствар са 

оскудице људи, код све добре воље народа и код 

све живе иотребе, стајала једино на доброј 

срећи и на личном знању, образовању и заузе- 

тости поједипих учитеља. Тако у школској књи- 

жевности налазимо прве огледе, и само преко 

потребне књиге , које су се с тога морале врло 

брзо израђивати. Иначе су ђаци највећи део 

предмета преписивали или писали по казивању^ 
начином посве средњевековним. 

Тако не имајући у многим струкама скоро 
ниједне, било је струка, у којима се налазило 
више књига. У земљопису на прилику налазимо 
после П. Соларића (1804) управо пет књига: од 
Булића (1824) Јоак. Вујића (1825) Д. Ти- 
рола (Београд 1832) Г. Хаџића (1844) и 
Милов. Спасића (1845), премда се ниједна 
није одликовала особитом изврсношћу. Око две 
последње биле су жестоке препирке по новинама. 
На природним наукама за чудо како се мало 
радило. У толиком разделу времена једва има- 
мо две три књижице^ па и у самим часо- 
писима велика је реткост сукобити чланак из^ 
природних наука. Напротив, тако званих „нра- 
воучителних" књига, и књига о „добродетелном^ 
живљењу и понашању, о васпитању, као год и 
дел§, посвећених „лгобимои младежи србскои'' 

* Кенгелца Сбнтјесловхе цркв. слов. 1821. — Григ. Лазића 
Физика 1822; Проста наравна истор1а 1836. — ТеоФ. 
СтеФ. Зашто зато Задар 1842. — Пет. Радовановића 
Антрополог1л 1844. 



265 



налази се изобила. Али се у њима не види, да су 
рад већега труда и мишљења, не види се ни 
каквих сталних начела. Све што се радило у 
том правцу било је махом нревод из страних 
књижевности, понајвише без озбиљнога и наж- 
љивога избора. А како су радници овог раздела 
поглавито немачки ученици, то је, и немачко и 
страно, све к нама долазило кроз немачку књи- 
жевност. Неутврђен језик књижевности наше, 
слабо знање и онога што је утврђено, које се 
код ових књижевника налазило, учинило је, те 
се тим путем з^нело у нашу књижевност веома 
много германизма. Иначе се међу самим делима 
налазило каткад и побољег избора. Од страних 
имена сусретамо се овде с именима Вајса, Ви- 
ланда, Честерфилда, Книге, Салцмана, Фенелона 
и др. Нема скоро године, да се књижевности 
није приновила по која књижица од ове струке. 
Из овога морално-ФилосоФСКог правца, започе- 
тога још у прошлом веку, који је био у живој 
свезп с општим током образованости, није тре- 
бало много и до апстрактне ФилосоФије. Ал^! 
радња на њој носи онај исти имитаторски тип, 
који смо видели и на свима другим гранама наше 
књижевности, и немачки идејализам тако завла- 
ђује у делима што у струку ФилосоФСку спадају, 
да се много касније, тако рећи у наше дане 
спазило, како ФилосоФСка дела и писци наши 
преживљу оне немачке идеје, које су у самој 
Немачкој одавно сишле с дневног реда, пре- 



266 



шавши у историју. Већ није било оног светлог 
и практичног погледа, којим се одликоваше у 
у старије време Доситије, а у неколико и П. 
Соларић. Да не спомињемо свију редом главни 
је радник на овој струци Коста Бранковић 
(1814 I 1865), дуго времена проФесор философ- 
ских наука на београдском лицеју. Оставио је у 
преводу Основно мудрослов1е Вилх. Тра- 
угота Круга, Мнслословл^ или л о г и к у з а 
младежБ (1849) иМнслословл^ за слу- 
шаоце лицеја (пространије) од 1851 \ У Руко- 
пису оставио је Психологију и Педаго- 

гију. — 

Од практичког рада било је неколико књига 
чувању здравља и гајењу деце, о домаћој и 
пољској привреди, преко којих ћемо прећи на 
радњу око богословије. Радња ова стапала се у 
многоме са мало пре поменутом радњом на„ нра- 
воучителној" књижевности, која нигде није за- 
борављала хришћанске врлине. Између писаца 
богословских, којих је, с тога, у овом разделу 
одвећ мало, веома је вредно поменути владику 
Гаврила (181111871.) који је, радећи као про- 
Фесор богословије од 1836, почео свој књижевни 
рад од 1843 и доста привредио на пољу бого- 
словске и поучне народне књижевности. Осим 
тога у овај раздео времена припада још један 
посао који се тиче вере, а који не би израђен 
од богослова. То је Вука Ст. Еараџића превод 

* логикама види Гласник XXIX чланак М. Кујунџића. 



267 



Новога завета који изађе 1817 године. Веш- 
тпм својим пером учинио је Вз^к народу и ову 
услугу, започевши му на чисти народни језик 
преводити свето писмо. Истом касније, кад је 
његов превод почедо издавати енглеско библијско 
друштво, и кад је Ђ. Даничић и Стари Завет 
превео, постаде ова књига на корист народу и 
на утврђење и јединство језику нашем. У силном 
•броју ексемплара, штампаних са свим једнако 
латиницом и ћирилицом, разилази се данас овај 
превод по српским и хрватским земљама, слу- 
жећи као читанка свима који су вољни забавити 
се с њиме. И кад је овај превод Вуков изашао, 
била је силна препирка, наставак једва завршене 
препирке о правопису, где се свакојаких мисли 
на хартију писало Међу тим превод је одржао 
<;вој значај , којим га је књижевност поздравила 
као један од најбољих превода својих. 

Превод овај , први на свом народном језику 
међу Србима источне цркве, који је као све што 
је Вуково, морао проћи кроз вреву борбе, имао 
је и без тога своју особиту судбину. Око 1818 
годипе завело се било у Петербургу библијско 
друштво за издавање црквеннх књпга на наро- 
дном језику, које у осталом није дуго трајадо. 
На понуду тога друштва почне Вук преводити 
свој Нови Завјет/ и преведе га брзо. Тај 
превод оде у Русију и даду га Србину проФ. 




' Од тога је изашао најпре у Липиској један одломак: Вука 
СтеФ. Караџића Огледи^светога писма на српском језику. 
У Липисци 1824. 8. IV. 25. 



268 



Ат. Стојковићу, који је тамо живео, на преглед, 

који га нагрди, цоправивши језик по „славено- 

сербском", те се и наштампа у Русији у Петер- 

бургу. Али у Русији оно библијско друштво буде 

забрањено, те се не разиђе по народу. За тим 

је тај превод штампан у Липиској 1834, опет 

онако искварен али под именом Ат. Стојковића * 

79. Осим наука које се могу готове позаи- 

наука граматич- мати из страних књижевности, те у 

ва осим вука. Ј^ојима ми и немамо ништа своје за- 

слуге ван што нам сведоче колико смо у својој 

образованости са сувременицима на једнако или 

на ниже стајали, им^ наука, које се свакога 

народа посебице тичу; а то су науке о језику 

и животу народном, граматика и исто- 

рија. Наука граматичка за свега овог времена 

(1814 — 1848) исказала се највише у борби Вука 

Караџића и Светића, и није ни могла стати на 

своје стално земљиште, нити себи тврда основа 

наћи докле се није завршила та начелна пре- 

пирка. Мимо Вука писане су у том разделу вре- 

мена многе граматике, али оне стоје ниже сваке 

критике и само сведоче о општој забуни која 

је том послу у то време владала, ни рад чега 

него рад мутне и нерашчишћене полазне тачке 

с једне стране, и рад научне неприправности 

писаца с друге стране. Тадашњи писци наших 

граматика мислили су да ће научна питања моћи 

расправити самим размишљањем без поређења и 



^ Ђ. Даиичић. Вуков пријевод Новога завјета — Биоград 
1862. 



269 



испитивања чињенога с добро одређеног и раш- 
чишћенога гледишта. Човек позван за тај посао, 
да науку о српском језику стави на научне основе 
још се не беше јавпо. 

Далеко је вреднији већ по природи својој 
рад на народној историји. Један пут рад на народној 
Ј. Рајићем прокрченим и обележеним "^^''^р^Ј«- 
путем могло се сад и с мањом снагом ићи и 
по мало привређивати. И доиста, што Ј. Рајић 
беше огромношћу свога личног труда створио, 
оно је сад ваљало удруженим силама попунити 
и осведочити. Било је време, да се за историју 
почне радити у комадима, у појединим прило- 
зима, износећи непознату и забачену грађу, и 
обделавајући поједина питања. Осим тога ваља- 
ло је оно што је дотле познато а неприступно 
било, обрадити тако да постане на дохват ве- 
ћој публици , јединој снази и помоћи српске књи- 
жевности. Тако је Дим. Давидовић дао краћи 
преглед српске историје по Енгелу (који је доста 
црпао из Ј. Рајића, а писао и по изворима) у 
књижици Исторјл срб. народаЧ Овако попу- 
ларисање труда Ј. Рајићева предузимао је и 
Милован Видаковић, прерадивши његово 
дело у четири свеске (1833 — 1837), трудом, за 
који се може казати да је на празно бачен, јер 
је сумњати да је икоме био од потребе. По ко- 



• Беч 1821 у првом издању, Београд 1846 у другом. Треће 
издање изашло је у Београду с Фраицуским преводом 
год. 1848. 



270 



рнсти коју Је његова историја народу донела 
много је срећнији Данило Медаковић. Његова 
Пов^стница србског народа од најста- 
р1и времена до год. 1850 (Н. Сад 1851 — 
52) ако се не одликује критичком дубљином и 
ориђиналним испитивањем извора, донела је изве- 
сну корист , што су догађаји српске историје у 
њој изложени лако и разговетно и што је Ј. 
Рајић настављен до наших времена ', те је ње- 
гова тековина и попуњена и приступнијом учи- 
њена. У кнежевини Србији прву школску књижицу 
за српску историју написао је тек 1850 Љуб. 
П. Ненадовић, и она је прештампавана не- 
бројено пута, доклеје 1860 не одмени дело дра 
Н. Крстића. За средње школе у кнеж. Србији 
није било никакве школске књиге све до 1862, 
које године изађе дело дра Н. Крстића, а 
дотле је овај најнароднији предмет остављен 
био на милост и немилост знању и средствима 
свакога појединог предаваоца. Чудновата неор- 
ганичност књижевнога рада, који се без свезе 
овамо онамо бацао , често се бавећи око ситница 
или да тако речемо луксусних ствари, а про- 
пуштајући оно што у народни живот најдубље за- 
сеца ! Вреде спомена критички и п6 ориђинал- 
ној студији извора написане историје српске ру- 
ских књижевника: А. Мајкова, која је изашла 
у српском преводу Ђ. Даничића 1858, и Хиљ- 



* Чувена критика дра Ј. Суботића на ову историју штам 
пана је у Срб. Летопису 1853. 



271 



Фердинга (Писма о историји Срба и Бугара), 
која је изашла у преводу М. Ђ. Милићевића 
(1857 и 1860 у две књиге). 

Ад0 су скоро сви мало час поменути посдови 
мање више једних недостатака. Може бити да 
ће им гдавни недостатак бити , што су напу- 
стиди шири круг југосдовенски, на основу кога 
би се боље дада извести цедокупна и научна 
Есторија и нашега народа, и така би историј- 
ска настава показада већу привреду за будући 
народни живот. Многи упутрашњи недостаци 
додазиди су са ноиспитаности појединих оддо- 
мака и перијода историје. Осећајући ово , други 
су књижевници погдавито на томе и радиди, 
као што напред споменусмо. Одмах пошто се 
основаше часописи, поче се прикупљати и из- 
давати многа грађа, бидо у појединим докумен- 
тима, бидо у монограФијама о појединим пита- 
њима. Много таке грађе надазимо већ у Срб. 
Л.етопису, у Дадматинском магазину 
у Српској пчеди П. Стаматовића, у Годуби- 
ц и , Вуковој Д а н и ц и итд. Прекрасан придог за 
српску историју изађе године 1840 у књизи Срп- 
ски споменици, ведикој збирци старих држав- 
них писама српских која је управо покупио 
Ђорђе Никодајевић прота дубровачки, а 
изашда су под именом Павда Каранотвртковића. 
Једно потреба да се оваким трудима прибави 
какво јаче средиште него што су биди свикодики 
слаби годишњаци, друго замршена језикосдовна 



272 



и правописна питања и оскудица чисто књи- 
жевног и научног средишта учини , те се па 
најугоднијем месту за те ствари, у Београду, 
још 1842 подиже „Друштво србске словесно- 
сти." Незгоде које дођоше са усколебаног стања 
у земљи због политичких преврата од 1842 и 
1844 учинише, те друЈптво могаше почети јавни 
свој рад тек 1847, које је годипе изашла прва 
књига Гласника. Томе је друштву било по- 
стављено за задатак „ображавање српског језика 
и распрострањавање наука на српском језику", 
али се највећи део његове радње тицао српске 
историје, и оно је објавило у своме органу, по- 
крај гдекојих незнатних ствари, много драго- 
цене грађе за познавање језика, живота и про- 
шлости српске. У први мах трудили су се око 
друштвенога рада највише Јован Ст. Попо- 
вић, који је у оно време био начелпик мин. 
просвете, др. Јов. Стејић, Коста Бран- 
ковић први уредник „Гласника", др. Ј. ШаФа- 
рик многим историјским и археолошким прило- 
зима, Дим. Матић, Гавр. Поповић (по- 
тоњи владика), касније др. Н. Крстић, Ђ. 
Даничић и остали. Године 1864 после државне 
обуставе због сукоба с министарством , преуре- 
ђено је „Друштво српске словесности" у „Српско 
учено друштво", под којим именом и данас ради. 
И осим овога рада по часописима и у Срп- 
ском ученом друштву рађено је у прилог овој 
науци појединим делима. Од Вука Ст. Караџића 



273 



има 1828 год. животопис Милоша Обрено- 
вића, од Симе Милутиновића Историја Црне 
Горе (1835) и трогодишња (1813 — 15) Исто- 
рија Србије (1837), од Ал. Стојачковића Ис- 
тор1л восточног славенскогЂ богослуже- 
н1н и кирилскогЂ кнБижества кодг Сла- 
вена западне цркве (1847 год.) и Черте 
живота народа с^бскоП) у унгарским 
областима 895 — 1848 (1849), од Димитрија 
Аврамовића два дела о светогорским српским 
старинама (1847 и 1848) и друга мање важна. 
Исто тако су врло много привредили др. Фр. 
Миклошић, П. Јос. ШаФарик и нарочито 
Ђ. Даничић, што су покупили и критички из- 
дали скоро све домаће изворе за српску исто- 
рију, као што је у старој књижевности на своме 
месту споменуто. Прилично се радило на књи- 
жевности за опште историјско образовање на- 
рода, ма да је тај рад био, као обично, неси- 
стематичан и неудесан, као што је и остао све 
до наших дана како у тој тако и у многим дру- 
гим научним струкама. 

80. Прегледавши тако радњу у другом раз- 
делу (1814 — 1848) новије српске књи- :зб„рн„ погдед 
жевности по струкама у котима се она ^а књижевни рад 

•*■ ^' ^Ј Ј српски од 18 14 

поглавито развијала, учинићемо овде д« 1^48 годчне. 
збир посматрања наших и упоредити га с оним 
што смо тако исто на крају првога раздела (стр. 
218) говорили. 

Кад упоредимо земљиште српског књижевног 

ИСТОР. Е&И9ЕВН0СТИ. Хб 



274 



живота, како га затече маџарска револуција од 
1848 године, с оним какво је било кад се први 
пут на књужевном пољу јавио Вук Ст. Караџић, 
видимо огромну разлику у сваком погледу. Не 
само што се књижевносг, год. 1814: својина само 
главних трговачких места по Угарској, у прили- 
чно великој мери преплела са животом народпим, 
него је она обухватила цео простор нашега је- 
зика осим јединих покрајнна под Турском. Услед 
свога покрета и Хрвате већ налазимо удружене 
са Србима, и код свију незгода књижевност се 
почела развијати у далеко различнијем и бога- 
тијем правцу. 

Питање о језику, које је ушло из прошлога 
века у овај само као у начелу изречепо, и пи- 
тање правопису, које се истакло у расправ- 
љању онога првог питања,' бејаху главне спорне 
тачке^ око којих се, често на штету осталих 
струка, ломила до страсти дотеривана борба де- 
спремних књижевника. Утиснувши се без мала 
у сву радњу као главна карактеристика , при 
крају те перијоде и ова се борба склањала под 
кров тачне науке о језику и њених доказа, по- 
чињући давати хвалу добро положеним здраЈвим 
основама Вуковим у језику и правопису. 

У појезији и забавној књижевности стајала 
су одмах у почетку два пута отворена, пут на- 
родне појезије, који се сусретао с романтиз- 
мом и природношћу остале јевропске књижевно- 
сти , од којега је укус за народну појезију и 



275 



пробуђен — и пут заосталога ладшог класицизма. 
Све скоро појете овога раздела не пристају од- 
дучно ни једној ни другој сграни осим јединога 
А. Мушицкога, сви се држе обојих облика , пре- 
тежући то јсдној то другој страни. За то и на- 
лазимо мало ствари које се дижу више обичнога 
мерила, а у забави видимо угледање на зао- 
сталу витешку романтику западну и једва пред 
крај овога раздела слабе почетке новијих облика. 

Тако свуда у растењу и рагаиривању али 
уједно у прелазу и неодређености наша се књи- 
жевност ретко или невешто сећа правих послова 
и у поимању својих практичких дужности спрам 
народа. Поред дугог и многог идејалистичког 
моралисања и ФилосоФисања слабо се гледало 
да се школској и народној настави да грађе, 
да се народ поучи истинитим начипима среће и 
унапређења , да буде разговетно и верно оба- 
вештен о потребама, прошлости, дужностима и 
правима својим. И што се радило, радило се 
посебице и припадом. 

Часописи и повине, пробивши лед првих не- 
згода и укоренивши се по средиштима народ- 
нога жиБОта, вођаху непрестано пасивни живот. 
Нејаке радне и новчане прилике чипиле су да 
су новине чамале и бавиле се најобичнијим ства- 
рима. Главно им је јављање политичких ново- 
сти страним земљама. У њима нема нити изу- 
чавања и претресања разних догађаја и прилика 
домаћег живота у озбиљним чланцима, нити им 

18* 



276 



је рад посвећен постојаној с.аужби каквоме правцу 
иди мисди. Ретко кад излазе оне из своје ве- 
чите пасивности. 

Ако је био простор књижевности велики ; ако 
се број производа њених спрам онога у почетку 
знатпо умножио : опет је књижевност била својим 
радницима споредна ствар, ствар којом су се ба- 
вили кад су од других послова доспевали, кад им 
је на ум падало. Поред свега далеко пробуђенијег 
интереса књижевна је публика била мала, сред- 
ства издавања и раширивања књига првобитна. 
С правом се поштовало кад се спрам грдних 
незгода књижевнога рада неко накањивао да 
своје одморне часове посвети књижевности — 
а тако расположење није никако допуштало да 
се права критика развије. Иста оскудица^ не да- 
јући књижевницима нити самосталности нити 
самога књижевног посла у руке, много је крива 
заостааости и несавршенству наших дела, у ко- 
јима махом превлађује дилетантизам. 

У погледу народне основе све се почело 
везати колико за остале словенске рођаке и за 
сувремени свет, толико за основу старије радње ; 
незгоде поцепаности по цркви и азбуци дола- 
зиле су све чешће на претрес , а борба с Ма- 
царима затекла је сав народ у свесној слози. 



277 
в. Погледи на иравац и нсшредак шижевне радње иосле 1848. 

81. И ако многи од мало час побројаних 
недостатака наше књижевности уђоше питање о народ. 
у шесту и седму десетину нашега века '"''' ^®^"*у ^"^^' 

•^ ^гл^,^ ^ ЗЈЈУ научну СФв- 

заједно са узроцима својим, ипак се ру научнирад 

Ђ. ДаннчиКа. 

у многом коЈСчему крочило напред, 
те је учињен знатан напредак, Не намеравајући 
улазити у потпуно излагање овога времена, у 
коме се поглавита радња, сред хучне дневне 
борбе, у наше дане развија, ипак не можемо 
да не изнесемо неколике чињенице, које су као 
свршене ствари већ изван борбе и препирања. 

Међу таким стварима долази без сумњз на 
прво место оно исто питање о језику и пра- 
вопису, које је пређашњи раздео времена пу- 
нило као главни предмет б о р б е. У општем 
прибирању погледа наших о томе разделу ми 
напомепусмо , како је то питање накрај краја 
почело да се савија тачној науци о језику и 
њеним доказима. Увидело се, и ако доста ка- 
сно, да ни традиције, ни ауторитети, ни раз- 
мишљање не помаже много онде, где ваљају 
само научни разлози. А овоме свему даде пуне 
важности рад једног новог радника, који је 
управо силом науке читавој распри учинио крај 
и целу ствар ^отео с поља дилетантизма пољу 
научног истраживања и изучавања. Нови рад- 
ник тај био је Ђуро Даничић. 

Ми смо напред (чл. 69) показали у чему су 
била основна начела Вукова, и како се против 



278 



њнх отпор подигао. Борећи се са својим про- 
тивпицима Вук није напуштао поље своје радње 
самој обрапи, него је и сам непрестано напре- 
довао и увек одмењивао горе бољим, чим је 
боље нашао и уверио се о њему. Тако је Вук 
изнајнре писао језиком који се доста примицао 
сувременом књижевничком језику, на се тога 
све више отрбсао; увео је сдово х, кад се уве- 
рио да није из целог народа изумрло, а да много 
попуња крњавост облика и речи; нанустио је 
источни говор и почео писати јужним, кад је 
видео да тај говор има на својој страни и ве- 
ћину народа и многе друге врлине: а увек се 
борио, да се чистина и следственост чува, ма 
се којим говором писало^ и осетио је, да ваља 
на основима познатих начела избором и упоред- 
ном научном проценом одабрати из народнога у 

• Ово су разлози са којих је Вув одабрао јужни говор за 
књижевни језик српски : 

а. Што њиме говори највећи део народа, и то онај 
који је у средини, који је најбоље сачувао карактер и 
обичаје и који најчистије говори ; 

б. Што су на њему спеване готово све пародне песме; 

в. Што је он пајближи и староме словенском и оста- 
лим словенским језицима; 

г. Што су дубровачки књижевници у цветно добасвоје 

књижевности тај говор пзабрали за књижевпи и на њему 
писали своја дела; 

д. Што су се наши главнији књижевници радије држали 
њега, само што нису њиме правилно писали. (Док се пи- 

сало старим правописом сви су књижевници мешали ис- 
точни говор с јужним, и у нас се тек у новије време, 
ваљада за последњих десетак петнаест година , опажа у 
полету чист источни говор). 

ђ. Што су и Хрвати тај говор усвојили као књижевна 
језик. 



279 



књижевни језик све оно, што је цвет и опште 
благо свију покрајина српских. 

Сва ова и пређе поменута начела Вук је 
износио више емпирички него научно, и главни 
је његов задатак био то, да покупи и књижев- 
ности савесно преда грађу, коју је у народу на- 
шао у потврду својим начелима". Ђуро Дани- 
чић, изашавши на књижевни* рад поставио је 
себи за задатак, да Вукова начела осведочи чи- 
сто научном пробом и да прикупљену грађу упо- 
треби на радњу око науке о језику српском. 

Ђ. Даничић се родио у Новом Саду 1825 
год., учио се у Пешти и у Бечу, где се поред 
Вука и Миклошића, садашњег највећег научника 
у словенистици и упоредној граматици словен- 
ској, са свим посвети науци о језику, поставши 
достојан ученик Миклошићев. Касније се пре- 
селио у Београд, где је, будући неко време се- 
кретар „Друштва српске словесности", уређивао 
„Гласник", издавши у њему многе своје важне 
Филолошке чланке, и подигавпш му цену, која 
се спомиње уза секретарство његово. Од године 
1859 (при крају) до 1865 (у почетку) био је 
у лицеју, .потоњој великој школи, проФесор фи- 
лологије и историје књижевности свега света, 
урадивши, и с те стране и иначе, много за књи- 
жевни језик и правац школе за коју се борио. 
Сад живи у Загребу као први секретар југо- 
словенске академије наука, радећи неуморно на 
својој струци. 



280 



ТБему који је добро био познат с начелима 
и радом најновије немачке Филолошке школе, и 
који је дубоко проучио што су словенски фило- 
лози на основу истих начела били урадили за 
словенску граматику, стајала је у рукама најбоља 
приправа, да и за Србе науку о језику оснује 
научним методогм и на новим начелима. Изашао 
је па глас Ратом за српски језик и пра- 
вопис (1847)*, којим се умешао у распру Ву- 
кову са Светићем, и у коме је већ посведочио у 
српској књижевности са свим ново знање и унео 
погледе о којима се донде ништа нп чуло није. 
Све је ово он још притврдио својом Малом 
српском граматиком (Беч 1850). У новој 
полемици за правац Вуков наштампао је 1848 
две брошире: В. Л.азићу I. и В. Лазићу II 
и још којешта, поред полемике у мањим 
чланцима по новинама. Помагао је Вуку у из- 
давању другога издања Српскога рјечника^ 
Трошком српске владе изађе 1858 год. у Бео- 
граду његово дело Српска синтакса, први 
део, огромне потанкости и опширности,за које је 
сам Фр. Миклошић рекао да је најбоље између свега 
што у тој струци имају словенске књижевности. 

У научној радњи око срнске граматике иза 
Српске синтаксе долазе Облици српскога 

» 0«о се дело у Будиму штампало што га цензура у Бечу 
није пустила у штампу »из виших политичких узрока«. 

^ Даничићеву помоћ спомиње и др. Фр. Миклошић уза своја 
дела Уег§1е1сћеп(1е Огагата1;1к (1ег 81ау18сћеп 8ргасћеп. 
\У1еп (III 1856) и ^ех1соп ра1аео81оуеп1со-§гаесо-1а<;1- 
пит. \У1еБ 1862—65. 



281 



језика, са свим прерађено друго издање Мале 
српске граматике. ' У томе је другом издању 
према најновијој науци у нравила сведен живи 
језик српскога народа и основа сталних правила 
нашега књижевног језика. После „Српске син- 
таксе" и „Облика", којима се почиње ред зна- 
менитих Ђ. Даничићевих дела, долази Рјечник 
из књижевних старина српских (у три 
књиге 1862 — 64), без којега не може бити нико 
ко се бави српским старинама за коју му драго 
потребу. Особито је њиме утврђено познање срп- 
ско-словенскога језика, што је ствар неисказане 
важности за издавање старих српских књижев- 
них споменика. Тим је делом, превећ важним и 
за сву словенску Фртлологију, осим српске државне 
историје и осим историје српског језика, Ђ. Дани- 
чић стекао неумрлу заслугу за српске и ^словенске 
Филолошке старине упоредивши се у тој струци 
са најзнатнијим људима словенским. Али осим 
заслуге Рјечником стечене , која би му сама 
довољна била за највећу славу, он је за ту ствар 
привредио још толико колико њиме. Издао је 
готово сва знаменитија дела старе српске књи- 
жевности, као : Живот светога Саве од До- 
мнтијапа 1860 у Београду, онако као што је 
прерађен у XIV веку, а 1865 Живот св. Си- 
меуна и св. Саве онако како га је Доменти- 
јан написао; даље Никољско јеванђеље 



' Друго и треће издање 1868, четврто латиницом за Хрвате 
у Београду 1864, пето у Загребу 1869 год. ћирилицом. 



282 



(1864), и пајпосле архијепископа Данила Жи- 
воте српских краљева и архијепископа 
(1866). У свима тим издањима и у другима сит- 
нијим таке врсте, објављепим у Гдаснику и 
81аг1пата југословенске академије, мпого вреди 
критпчност, којом је он израдио та издања, давши 
З^право углед за послове те врсте, а држећи се 
разборитога правца ШаФарикова и Миклошићева 
у издавању ове врсте споменика. 

Између чланака по „Гласпику" „Еас1и ака- 
(1ет1је ји§081оуеп8ке" и другим часописима да 
споменемо чланке српским акцентима^; 
Разлике између српског и хрватског 
језика (Гласник IX.); Српску деминуцију 
и аугментацију (Гласник XII.); ђ и ћ у 
исторпји словенских језика (Ка(1. акас1. 
I.) итд. Између многих критика и обзнана раз- 
них научних дела наших и страних која у струку 
његову припадају, да поменемо знамениту ре- 
цензију на владике Платона Нови' српски 
буквар (1854), која је у особеној књизи иза:- 
шла, и вредан је прилог за историју наше на- 
родне основне наставе. 

Тако се читав опсежни Даничићев рад кре- 
тао скоро без изузетка у кругу науке о српском 
језику. Као примена његовога знања, и припо- 
моћ осталим струкама књижевности знатан је ње- 
гов превод Мајковљеве Историје срнскога 



1 Фр. Миклошића 81ау18сће ВШИоШек I стр. 97—111, Глас- 
пик VIII и XI, Ваа ак. ји^оз!. VI и XIV. 



23В 



народа (Београд 1858) и Светога писма 
старог завјета (1868 целокупно) које по- 
сдедње, заједно с Вуковим преводом Новога 
Завјета, штампано ћирилицом и латиницом, 
кружи но свему народу као свакоме приступан 
споменик Даничићева трз^да и познавања језика 
народног. 

Данас већ нема сумње, да је Ђ. Даничић 
заузео прво место у књижевности као значај рада ђ. 

• Даничићева по 

зналац пашега Језика, и да се сматра ^^„^^^„„ -^зик 
као научни установилац закона ње- ^рпеки. 
гових. Време ће мало по мало помоћи, да се у 
практици доиста употреби све оно што је сплни 
труд овога нашег првог Филолога изнашао и по- 
сведочио. Кад то буде, онда ће из живога срп- 
ског говора са свију страна народа бити ода- 
брано и у књижевни језик покупљено све оно 
што је по научној мери поређења с историјом 
нашег језика и са старим словенским најбоље, 
најлепше и најправилније. У то ће време сви 
књижевници волети граматичку законитост свога 
језика, него своје ма каквим начином стечене 
навике и личне мисли. 

82. Као год што је језик напред показаном 
приправном радњом Вуковом а сил- ^^^^ 
Еим трудом Даничићевим стао на зем- књнжесној по. 

језији. Владина 

љиште тачне науке и прекужио пре- п. п. његош и 

^ ^ ^ . . . Бр РадичевиК 

лазно доба борбе — тако јс и поЈСзиЈа, .^ следбеннцпма 
поколебана простим гласима пародне ^^*'^"'"' 
песме у својој занетости за вештачким и туђин^ 



2 84 



ским шарепилом Форме и језика, од 184:7 сту- 
пила на чистије, право пародно земљиште радњом 
Петра Петровића Његоша владике црно- 
горскога и Бранка Радичевића. Њих двоји- 
ца, показавши у својим делима први између Срба 
одличне узоре уметне појезије у народном духу, 
прекинули су тиме пређе описано колебање међу 
класицизмом и народпо-романтичним правцем , и 
повели за собом сав нараштај који је иза њих 
иступао па поље уметне појезије. 

Петар Петровић Његош владика цр- 
ногорски родио се 1813 у Његошима у Црној 
Гори. Образујући се највише код куће, и има- 
јући неко време за учитеља познатога песника 
Србијанке Симу Милутиновића, он је већ го- 
дине 1830 узео у руке владу над Црном Гором, 
а преминуо је године 1851. Године 1835 осно- 
вао је у Црној Гори школе и штампарију и ту 
је штампао првине своје: Лиек лрости тур- 
скеиПустинБика цетињског (1834). Го- 
дине 1846 штампао је у Београду Л.учу ми- 
крокозма, нешто на прилику Милтонових ре- 
лигијозних спевова, иначе пуну узвишених ре- 
Флексија; а године 1847 Горски вијенац у 
Бечу '. После смрти изађоше му Кула Ђури- 
шића и Чардак Алексића, две јуначке 
песме (Беч 1851), које се једва могу распознати 
од народних, и Л а л^ н и цар Шћепан (Загреб 



' Друго издање у Н. Саду, треће 1867 у Београду, че- 
тврто латиницом 1868 у Задру, пето 1870 у Београду. 



285 



1851), драматски историјски спис са тридесет само 
мушких лица. Године 1854 издао је Љ. П. Не- 
вадовић у Земуну владичину епоку песму Сло- 
бодијаду, где су у десет песама спевани бо- 
јеви Црногораца с Турцима од најстаријих времена. 
Као што је Сима Милутиновић у своме главном 
делу Срб и ј анци опевао борбу и витешка дела 
око ослобођења Србије, тако је црногорски вла- 
дика у свима својим делима певао живот и витеш- 
тва црногорска. Стаза дакле коју је Милутиновић 
отворио, била је настављена с друге стране, из 
другога легла српског јунаштва. То је главна 
тема и мета у свима делима Његошевим, али се 
она поглавито и најлепшим бојама и сликама 
исказала у Г о р с к о м е в и ј е н ц у . То ће дело 
остати као вечити спомен појетскога дара неу- 
мрлога владике црногорског. Горски вијенац 
је писан у драматском облику, али он предста- 
вља низ слика из црногорског живота наниза- 
них око догађаја који се под владиком Дани- 
лом догодио последњих година XVII века, кад 
су по Црној Гори потучени сви потурчењаци. 
У тим сликама црта се и карактерише црногор- 
€ки живот и карактер као у огледалу, око њих 
је уједно уплетена туга за прошлошћу, и тужне 
а пуне родољубља и осећања реФлексије о са- 
дашњости, којих ради је дело његово постало 
што јеванђеље родољубивих и за будућношћу 
својега народа замишљених синова српских. 
Тако је Његога начином много згоднијим а 



286 



без сумње и у згоднији час поновно с далеко 
већом силом удар С. Милутиновића на уметну 
појезију српску. Учени класицизам Лукијана Му- 
шицкога и његових следбепика, заљуљан и онако 
многим покретима друкчијега мишљења и жив- 
љим народним расположењем које је пред 1848 
завладало у Јевропи, паде са свим, кад се уз 
Његошеву народну појезију јави још и појезија 
Бранка Радичевића, уметника у стиху и 
песми, каквога дотле није имала српска књижев- 
ност. Бранко се родио у Броду у Славонији^, 
а умрБО је у Бечу 1853, учећи медицину. За 
живота је издао две књиге песама (обе у Бечу; 
I. 1847, II. 1851.), а посмрчад му је наштампао 
отац као трећу књигу (у Тамишвару 1862.') 
Покрај песничке самосталности једнаке с вла- 
дичином Бранко га надвишује уметничком стра- 
ном својих песама, Финоћом и лакошћу, која је 
у његовим иесмама ненадмашна. Докле Његош 
озбиљним и јуначким тоном црногорскога вптеза 
у појезији слика најозбиљније стране народнога 
живота, Бранко се спустио у најмирисније цвеће 
појезије срца и сањаличке младости; и доклеје 
Његош за час постао и остао љубимац не само омла- 
дине него и озбиљније стране народне, Бранко 
је завладао срцима нежне стране, којој су и 



1 Отац му је био чиновпик који није све живео на једпом 
месту. И отац му је (Тодор = Божидар) преводио Ши- 
лерова Вилхелма Тела (Беч 1847.) 

'^ Друго издање од све три те књиге уједно изашло је у Н. 
Саду 1867 године. 



287 



његови звуци жива потреба. Његове се песме, 
нарочито лирске, уздижу често до потпуне де- 
поте, а „Ђачки растанак" жива је слика српскога 
ђака и најодличније дело Бранково. 

Делима ове двојице била је, као што помену- 
смо, један пут за свагда освојена српској уметној 
појезији народна основа. На тој народној основи, 
с језиком чистим и звуцима истините појезије јави 
се од 1850 читаво коло песника. Међу њима 
су особито одлична имена Јована Јовановића 
иЂуре Јакшића. Лирика Јовјана Јовановића, 
која је још једнако растурена по часописима и 
листовима, може се топлотом и лепотом мерити 
са сваком друге које књижевности. Његовим 
срећним нреводима; који су за образац, упознао 
се наш свет са странским песницима. Од њего- 
вих ориђиналних песама у књижици су само Ђу- 
лићи (Н. Сад 1864.) Одпреводаима из Ј. Арања 
Толдију (Н. Сад 1868 наст. 1870) из ПетеФије 
Витеза Јована (Н. Сад 1860.) из источних 
појета по Даумеру и Боденштету Источни би- 
сер (Н. Сад 1862). Године 1862 и 1863 до 
пролећа издавао је у Н. Саду бабавни и књи- 
жевни лист Јавор. Из руске књижевности пре- 
вео је Дермонтовљева Демона (1862). Покрај 
тога он је радио на сатиричкој књижевности и 
изашао је у српској књижевности као први ху- 
мориста, уређујући Комарца (1860, 1861) и 
Змај а (од 1864) — Ђ. Јакшић је међу новијим 
песницима јединствен дубљином и бурним поле- 



288 



том у иојетским сликама. Осим лирских и еп- 
ских песама потпуне лепоте писао је и прозом 
више новела, али је у њима поред превелике 
накићености мало онога што се за праву новелу 
тражи, на име цртања и анализа самог стварног 
живота. Тако му новеле махом стоје на некој 
романтичкој основи, Осим песама још непокуп- 
љених и растурених којекуда по часописима и 
листовима, писао је и две драме: Сеобу Ср- 
б а љ а (Н. Сад 1863) иЈелисавету кнегињу 
црногорску (Београд 1868), од којих је прва 
као драма слаб покушај, а друга припада међу 
најживље драме наше. 

Осим ових било је и више њих. Међу песмама 
Јована Илића (Песме 1 1853, II 1858, Пастири 
1868). Љ. П. Ненадовића (Песме 1849. 2. из- 
дање 1860), и Стевана Каћанскога, Влади- 
слава (по часописима) има лепих звука из 
лшвота. Јоксим Новић (род. 1807 | 1868) 
који се такође јавио 1847 својом Л.азарицом, 
спеваном са свим на начин народних песама, и 
који је у последње време покушавао да нрипо- 
ветку оснује на темељу, духу и начину народне 
приче\ написао је више спевова начином на- 
родне песме — али његово подражавање није 
крочило далеко, и ван тога што је умножило 
штиво простоме народу, нема никакве важности 
за литерарни развитак наше појезије. У Далма- 



' Старине старине Новака Н. Сад 1867 и осим тога у »Да- 
вици« п »Матици«. 



2б9 



цији измећу православних Срба јавио се поп 

Јован Су нд ечић својим родољЈ^бним песмама, 

које су много помогле развићу тамошњег народ- 

ног осећања. 

У овом новом разделу са забавом у прози 

стоји мо по готову горе спрам пређашњега што се 

тиче ориђиналне радње, али далеко боље што се 

тиче превода. Добро изабраним преводима, којих 

се овамо доста налази, пресађено је доста до- 

брих странских ствари у нашу књижевност. У 

овом разделу најпре се почела преводити и ру- 

ска забавна књижевност, и превођено је из свију 

најзнатнијих писаца њихових. Од радника који 

су ориђинално радили, осим оних који су у нај- 

новије доба почели, те их помињати не можемо, 

вредно је међу старијима да поменемо Јакова 

Игњатовића. Уређујући неко време Срб. Ле- 

топис штампао је у њему први део свога исто- 

ричног романа Ђурађ Бранковић, који је после 

(1859) у књизи штампан. Осим тога писао је 

од 1860 доста по часописима и издао Милана 

Наранџића, роман из друштвенога живота 

(I. 8 60, II. 1863). Његови су романи врло овлаш 
рађени. 

На књижевној критици било је у овом раз- 

делу много више радника и писаца. Једнога из- 

међу њих, Косту Руварца(1837| 1864), који 

је давао најлепше наде за књижевни нарочито 

критички рад однесе смрт пре времена ' . 

* Скупљена мудеда издао је 'Б. Поповић 1866 и1871 у две књ. 

ИСТОР. КЊИЖЕВНОСТН. ]^9 



290 



83. Још један појав у књижевном и умном 
дружинска књн- развијању нашега народа почиње од 

жевна радња о- л п 4 п гп •■ • 

младнне српске. год. 1847. Тај Ј^ поЈав ступање на 
књижевни рад омладине српске као засебне це- 
лине. У то се време на већим школским заво- 
дима и у Србији и у Аустрији саставише дру- 
жине за унапређење у родољубљу и вежбање у 
књижевности, и штампане збирке трудова њи- 
хових сведоче нам и данас правац и каквоћу 
њихова рада. Прва така књига јесте Славлнка, 
збирка појезије штампана у Пешти (1847) од 
ђака пештанских, пожунских и прешовских. На 
скоро ио том изађе од београдских лицејаца 
Невен слоге (1849 у Земуну). Тај се покрет 
наставио у Београду 1862, где изађе Лицејка 
(I) од које 1863 и 1864 изађоше П и III књ. 
у Пешти где 1863 изађе Преходница. Кад 
се по том број оваких дружина. по разним ви- 
шим школским заводима народа нашег умножио 
сакупи се 1866 у Новом Саду прва омладинска 
скупштина, на којој је организована уједињена 
омладина српска, која се од то доба сваке го- 
дине на скупштинама својим састаје, и броји у 
својој средини осим ђака и остале који при- 
стају у друштво да својим упливом шире про- 
свету, народно уједињење и слободњачке поли- 
тичке мисли. Дружина ова ухвативши тако корена 
по свему народу учинила је, те се списи које 
она издаје највећма раширују, чиме веома при- 
помаже живљем ширењу књижевности и идеја, 



291 



и покреће у младићима одушевљење и зау- 
зетост за књижевни рад око просвете и на- 
предности свога народа. 

84. РЈзмеђу осталога што излази на видик 
после 1849 јесте и то, да појезија озбиљнч правац 

II свестраннје 

престаје заузимати главно место у развиће књиже- 

вног рада иза 

кругу развиЈања нашега умног живо- 1849 год. 
та. То се нарочито осетило одмах пошто је после 
кратког застанка с почетком седме десетине рад 
књижевни незадржано пошао напред и почео се 
развијати у многим правцима, све већма хватају- 
ћи свезе своје са сувременим покретима и иде- 
јама осталих јевропских књижевности. Овоме је 
узрок било, што се тада намножило на књи- 
жевном пољу снаге са свим нове и у друкчијем 
правцу приправљене. Запуштено стање свију на- 
родних послова и свију грана народнога живо- 
та, које је мало по мало свакоме пало у очи; 
свест, како су апстрактна занимања пређашњег 
књижевног правца оставила без одговора и од- 
луке врло многа питања народног живота, која 
су најнепосредније засецала у срећу и напредак 
народни, окренула је правац књижевнога рада 
на практичније путове; правац је тај задобијао 
све више и више важности, признања и радљи- 
вости. 

Да би се крајњој оскудици најпотребније 
школске научне књижевности у помоћ притекло 
основана је на крају год 1849-те школска 
комисија у Београду, која траје и данас. 

19* 



29Ј 



Преко њених су руку прешле скоро све научне 
руководне књиге које данас у својој књижевно- 
сти имамо. Поље природних наука, дотле са 
свим занемарено , први пут је у овом разделу 
добило своје раднике. Таки је међу првима др. 
ВукМаринковић(рођ. 1807уН. Саду | 1860 
у Београду) проФесор београдскога лицеја, који 
је својом Физиком (1851)иЈестаственомпо- 
вјесницом (1851 друго издање 1861.) поло- 
лшо прве темеље српској терминологији у при- 
родним наукама. За њим је с чашћу поменути 
дра ЈосиФа Панчића, који је својим оби- 
лагим ориђиналним истраживањима са стране 
природнпх наука на домаћем земљишту стекао 
себи поЗ'Здано поштовање. На математичним на- 
укама први је озбиљан радник проФесор Е. Јо- 
симовић, који је од 1854 год. почињући издао 
впше стручних математичних дела. Исто тако 
нису напуштене ни остале струке, и ако нису све у 
један пут започете. Излагање свију почетака редом 
довело би нас за час међу најсувременије радни- 
ке, што би премашило задатак и план ове књиге. 
Са тим здравијим и практичнијим правцем 
који се примио да изналази народне боље и по- 
требе и да им угађа, није могла дуго издржати 
ни појезија ни пређе започета идејалистична 
апстрактна ФилосоФија. Појезију видимо непре- 
стано скоро све на оним истим именима која су 
се јавила у шестој десетини, и место развитка 
видимо како јој се полет све више тако рећи 



293 



обуставља. У философским пословима и погледима 
видели смо где је стари апстрактни и идејали- 
стпчки правац уступио места новоме, по коме 
видимо да се више тражи новији јевропски фи- 
лософски правац позитивизма са индуктивном 
чисто научном методом него пређашња одлучна 
основа. Кроз умножени број часописа и кроз 
све пуније и пуније понављање књижевне сна- 
ге новим радницима сви се ти правци миш- 
љења развијају и гранају без прекида, у ко- 
лико наше књижевне прилике допуштају. На- 
учни рад свуда тежи да оно што је остали 
вет у примењеној науци стекао и задобио за 
срећу народног живота, пресади и к нама — 
и не може се превидети, како и наша књпжев- 
ност тежи да се изједначи са срећнијим и ста- 
ријим књижевним другама јевропским, које су 
јој ваздашње угледнице. 

Разуме се, да је оваки научни правац и ча- 
€Описима са свим променио облик. Сувремени 
часописи не могу се ни упоредити са часопи- 
сима од пре 1850 године. Од 1860 године 
број се њихов знатно умножио, а с множењем 
и карактер им се све више мења. Политичке но- 
вине нису више оскудно и пасивно гласило го- 
лих догађаја, оне су се мало по мало развиле 
у органе разних странака по политици и по 
начину мишљења. У њима се с разних гледишта 
расправљају све више свакојака питања која 
засецају у народни живот, и оне све више по- 



294 



стају жива псториЈа и огледало тога живота. 
Остали часописи деле се непрестано, заступајући 
пнтересе сваки своје струке. Док се још у прак- 
тнци срећно уклоне спољашње сметње, као што 
су оскудица издавача и уређеног књижевног про- 
мета, те док се тиме стане прибављати књпжев- 
ничком труду већа заслуга, изгледи су да ће 
књижевност стати у још јачу и непосреднију 
свезу с народним животом и да ће развитак њен 
ударити друкчијим путовима но до сад. 



ОДСЕК ДРУГИ. 

Књижевност Срба западне цркве и Хрвата. 

Од 1835. 

85. У другом разделу ове књиге видели смо 
стање пре л>. како јо тскао књижевни развитак у 

Гаја. Промена -ст- т /^ 

правописаикња- Хрвата и Срба западне цркве у старо 
жевног језпка. ^ у срсдњо доба нашс књижевности. 
Поглавити је значај тога перијода поцепаност 
на области и оскудица књижевнога јединства. У 
свију већих и даровитијих писаца наше западне 
браће са свију крајева, који су радили прошлога 
века, види се исказана ова оскудица п поцепа- 
ност ; али у то време није нико био снреман да 
чује глас њихов, није се ни пмало чим свезати 



295 



те идеје за понос и интерес народни. Ваљалоје 
особенога часа, у ком ће и пнтереси и примери 
од других и општи начин мишљења помоћи, да 
се осети она потреба и свест, и да се народ 
крене да је у живот изведе. Овај час унраво и 
јесте онај узвишени тренутак у историји умнога 
народног развића наше западне браће, којп је 
граница међу старим стешњеним и ускогрудим 
провинцијалним погдедом и међу временом оп- 
ширнијега народног мишљења, којим се улази 
у историју новије књижевности међу њима. 

Нама је познато како је међу тамошњом на- 
шом браћом, и осим Дубровника, била свуда 
поодавно пробуђена књижевна радња на чисто 
народном и ако провинцијалном језику. Попла- 
вљен верозаконским делима сваке врсте налазио 
се у тој књижевности, као што смо за Далмацију и 
Славонију већ помињали, и по који чисто на- 
родни цветак и по која удеснија књижица, уда- 
рајући често нехотице у исте звуке, који су се 
у тај мах и у српској књижевности на истоку 
налазили *. Али то није чинило никаква склад- 
нијег гласа, и ишло је више случајно старим 
уобичајеним начином без живљег сазнавања но- 
вијих и ширих идеја. Поред тих чињеница још 
је изагало на видик и то, да се између свију 
занадних покрајина наших још од прошлога 



* Нпр превод Робинзона и ЧестерФилдова »Мудрознанца 
индијског« којега је за Србе П. Соларић превео на- 
узавши га »Мудрољубац индијски«. 



296 



века књижевна радња сакупљала око краљевине 
Хрватске и њезинога средишњег места Загреба. 
За Хрватском је пристајала Славонија, а из 
Далмације, некадашњег средишта књижевнерадње 
пређашњих векова, беху политичке неприлике, 
које дођоше са круте млетачке владе, врло 
ослабиле књижевни рад. Али ни ове две удружене 
краљевине, Хрватска и Славонија, у којима ма- 
џарски притисак изазва на отпор народни књи- 
жевни рад, не бејаху сложне. У Хрватској пи- 
саху својим посебним правописом и језиком, а у 
Славонији својим; у Хрватској називаху језик 
којим су писали „хрватским'', а у Славонији „сла- 
вонским'' и „илирским", које се последње име' 
још из прошлога века потезало у многих наших 
католичких писаца. С таком растуреношћу и 
ситничарством нити се могло што код куће ство- 
рити нити учинити велики отпор непријатељу. 

Три су дакле ствари, које су имале уплива 
да се књижевност у Хрватској и Славонији са- 
мосталније развије: а, Мало час поменуто на- 
ваљивање од стране Маџара , да се њихов језик 
рашири, од којега је ваљало чувати језик и на- 
родност своју; б, Разглашеност имена српског, 
која се ослобођењем Србије, пренућем српске 
књижевностп и лепотом српскога језика и пе- 
сама разнесе по свој Јевропи, и в. Мисли о сло- 
весноме јединству и уједињавању словенских, 
народа такко названп „панславизам", које се у 



с 



97 



то време таман разгранаваху по свету и међу 
племенима словенским. 

Ове су побуде усколебале духове по Хрват- 
ској и дале повод да се тамо покрену шире ми- 
сли, које су донеле врло благотворан уплив. Тим 
побз^дама нашло је себи изласка оно осећање 
тегобе и провинцијалне скученссти, које је до- 
тле држало књижевност на тим странама око- 
вану у литератури молитвеника и придика с једва 
којим праменом забавне народније књижевности, 
и свезану за тесан месни говор у Загребу, сре- 
дини ове нове радње. Књижевници се обазреше 
око себе по суседству и по свету, осетише на- 
родност јачу од вековних предрасуда, и познаше 
браћу и рођаке своје. Велико је одушевљење за- 
владало у тај мах, кад су ове идеје себи пута 
прокрчиле. Књижевници из краљевине Хрватске 
напустише загорски говор своје краљевине и 
престонице њене Загреба и примише говор срп- 
ски или штокавски, којим је говорило толико и 
православне и католичке браће по Славонији, 
Далмацији и Босни, осим осталих покрајина. У 
правопису послужише се предлогом практични- 
јим ц природнијим. Толике и тако основне про- 
мене у језику, правцу и мишљењу покренуше 
борбу; за борбом дође живот, који својим би- 
стрим током донесе доиста оне плодове, којима 
су могле довести само онаке здраве мисли. 

Овоме покрету први даде маха др. Људевит 
Гај из Краппне у хрватском Загорју. Још го- 



298 



дине 1830 напише он једну књижпцу Нгта!- 
2ко-81аУОП2к1 ргаУор18 и наштампа је у 
Будиму преддажући да се п за хрватски језик 
усвоји начин писања латиницом, којим се Чеси 
служе и који су у неколико п неки стари хрват- 
ски писци употребљавали. Тим је пошао стопама 
нашега Вука, рад будући да се органичким и 
практичким предлогом учини крај оној смутњи 
п збрци којом су се дотле сви хрватски, сло- 
венски и далматински писци служили, удешава- 
јући латинску буквицу за свој језик. Исти Љ. 
Гај покрене Декембра 1834 године прве новине 
у Загребу под насловом ^оу1пе ћогуа^гке с 
недељним прилогом Вапхсга ћогуа^гка, б1а- 
уопгка и (1а1таип2ка,' које посташе прво 
средиште и гласило књижевнога живота у Хрват- 
ској. Преко свега што је Љ. Гај учинио био 
онај предлог о правопису, ове се новине штам- 
паху по старински, и гледиште им бејаше још 
посве провинцијално. Идеја о новом правопису 
саставила се била с идејом о српском језику. 
На скоро пошто су ти листови почели излазити 
у почетку године 1835 почне Гај штампати у 
„Даници" поједине чланке и новим правоппсом, 
али још не попуштајући са свим, док није при 



* Како је укочено стање ствари у Хрватској било све до- 
тле сведочи што нијс било никаквих новина. Кад су 
Французи држали Далмацију , онда је само излазио 
њихов службени лист под насловом КгаЈјбк! Ба1- 
шаМп (српски и талијански) у Задру од Јула 1806 до 
Априла 1810. 



299 



крају те годпне сам он са свим напустио кај- 
кавски говор и од 1836 живо прионуо уза срп- 
ску штокавштину. Уз Љ. Гаја су одмах при- 
стали и помагали га Драгутин Раковац, Па- 
вао Штос, Љ. Вукотиновић, Т. Блажек, 
гроФ Ш. Драшковић, и А. Зденчај, који 
су изнајпре писали кајкавски , а други : В. Б а - 
букић, Иван Мажуранић, М. Топадовић 
X. Тординац, др. Станковић, И. Марпћ, 
иСтанко Враз почели су се одмах држати 
штокавскога, у колико су боље умели и знали. 
86. Али још одмах у почетку са увођењем 
новога језика и правописа, упливом пдеја југосло- 

венске затедни- 

идсЈа заЈедници словенскоЈ, пониче ,,, „од пменом 
још једна идеја, коју су и међу Ср- "'^Г^ГТ^бнн! 
бима поједини писци (Доситије, Вук) ^^^^- 
често исказивали, али која није никад заметнула 
живљих речи и јавнога претреса. Ваљало је дати 
разлога за што се од целе једне покрајине тра- 
жило да свој говор замени другим, ма како мале 
разлике међу њима биле, и то је нове хрватске 
реФорматоре навело на онај пут. Изнесоше, да 
језпк којим почеше писати има ту предност, што 
њиме говори неколико пута више народа него 
ли дотадашњим књижевним језиком краљевине 
Хрватске; да је он средство, да се ова расту- 
рена племена здруже и сједине; да о томе 
сједињењу ваља радити бар на овом књижев- 
ном пољу. И мислећи које би име надели овој 
заједници не узеше ни једно народно па ни југо- 



300 



сдовенско име, него узеше име илирско, за 
које су држади да је као старинско геограФСко 
име свију југосдовенских земаља припададо не- 
коме сдовенском пдемену, које је ту од искони 
живедо. Допуштајући свима „идирским" пдеме- 
нима да се под својим историјским именима 
развијају, тражиди су, да ово буде име општему 
заједничком књижевном језику и читавој народ- 
ној конФедерацији. У Загребу су понајпре же- 
деди, да се под те заставе збере све што је 
катодичанско од српско-хрватскога пдемена, за 
тим Сдовенци и Срби, па по времену и Бугари, 
којима се онда врдо мадо знадо. Цедо оду- 
шевљење које се међу нашом закаснедом запад- 
ном браћом при овом оживљењу успдамтадо, 
баци се на те идеје. Године 1836 Гајеве новине 
већ ношаху насдов Шгзке пагос1пе поу1пе 
а Даница се претвори у Оап1си Шгбки. 
Правопис и језик доби име идирскога; прост 
преддог прими се међу овим наивно одушевље- 
ним родољубима као свршена и расправљена 
ствар, и у тој вревп, с изгдедима на ведики 
идирски народ, преддог чињаше права осво- 
јења, која иначе тешко да би за руком пошда. 
Како пак многим урођеницима хрватске краље- 
вине беше тешко писати овим за њих новим 
говором, то В. Бабукић одмах у почетку на- 
писа Озпоуи 81оушсе 81аујапбке пагје- 



^ Б. Шудек у књизи б|;а пашјегауаји Пш, В1о§гас1 1864. 
вели да је за то што су и Козаци јужии Словени. 



301 



с ј а 1 И г б к д а којим се ствари у истину много 
помогдОи Међу тим у послу овако олако и с оду- 
шевљењем схваћеном бшо је и других страна, 
које донесоше борбу међу самим намењеним чла- 
новима истога „илирства". Поповска католичка 
странка заједно са својим старовољским приста- 
лицама мешала је нови начин писања (ближи 
српскоме говору) са источном црквом , од које 
је страховала; Далматинци се опираху на стару 
славу своје земље и књижевности, неповерљиво 
гледајући на тај покрет и започевши свој рад 
посве касно ; Срби ударише у жесток отпор и 
полемику, не хотећи ни на који начин уступити 
ни труна од своје народне посебностиЧ С друге 
стране почела се међу аустријским политичарима 
осећати политичка моћ овога покрета, јер оз- 
биљнији загрепски књижевници стадоше удеша- 
вати радњу према Чесима, који су свесловенске 
идеје најбоље неговао и разрађивали. Године 
1838 отвори се у Загребу позната читаоница 
илирска под председништвом гроФа Драшковића; 
год. 1840 нека драговољачка српска позоришна 
дружина, којаје играла драме нових хрватских 
књижевника и нашега Јов. Ст. Поповића, побуди 
вољу за позориштем; год. 1842 загрепски родо- 



' Поменућемо да се између Срба источне цркве нашао је- 
дан једини који је пристао на »илпрство* и писао се 
»Илир из Бачке«, а то је Петар Јовановић који је уре- 
ђивао »Бачку вилу« и био директор новосадске гимна- 
зпје. 



302 



љуби иодпгну часопис Ко1о, на прилику чеш- 
кога Часописа чешког музеја : а одуи1евљене 
песме Станка Враза буђаху све више народна 
понос и љубав спрам језика и књижевности'. По- 
следица свега тога буде, да влада аустријска г. 
1843 забрани употребљавати „илирско" име из 
својих политичких узрока. То учини, те читаво 
„илирство" легне; Даница „илирска" промени 
се опет у „хрватску, славонску и далматинску". 
Огњено одушевљење за „илирством" ступи у мену 
која је налагала да се о ствари хладнокрвније 
размпслп; цео рад осети се због овог догађаја 
позван да започне озбиљнијим и језгровитијим 
правцем. Међу тим ако је и забрањено унотре- 
бљавање „илирског" имена, остала је ствар, која 
је с њим заједно покренута; и ако су аустриј- 
ски политичари мислили словенском покрету на 
овај начин досадити, они су му само помогли, 
учинивши код „илиризма" да полемика што пре 
уступи места озбиљнијим мислима. Заједницу ју- 
гословенских племена освешта још боље велики 
покрет и рат против Маџара у години 1848; а 
једнонародност Срба и Хрвата, и ако је од то 
доба пролазила разне мене, остала је као ствар 
која све више напредује и себи све више пута 
крчи, савлађујући старе запреке једну по једну. 



* Сам П. Ј. ШаФарик употребио је у своме »81оуапбкога 
пагос1ор18и« (Рга^ 1842) пме »илирскп* место онога што 
се данас обично назива »југосдовенски« , а исто је тако 
учинпо и Колар у његовој знаменитој расправи о сло- 
венској узајамности (год 1837). 



303 



Мисао та, започевши се у практици вршити тек 

од овога хрватског покрета, креће се у онолико 

брже, у колико је потпомаже све већи књижевни 

рад, све боље упознавање с етнограФСким осо- 

бинама наше народности, све боље и разложи- 

тије изучавање наше прошлости и узрока наше 

народне несреће, и све развијеније тежње новога 

духа народног заједништва, који у наше дане 

Јевропом креће. Веома у прилог овоме иду и 

тежње сувременога хуманизма и потребе општега 

образовања и ширења науке. Ово нас све на- 

гони, да у својој народној заједници без обзира 

на којекакве средњевековне раздоре и задевице 

лотражимо средства за срећнију и бољу будућност 

своје народности, и да у здруженој књижевно- 

сти на1)емо први израз овим облицима будућ- 
ности наше. 

87. Сад ћемо прећи на излагање радње у 

КЊИЖеВНОСТИ ХрваТСКОЈ ПО ПОЈеДИНИМ Развијање јези- 

струкама. Узећемо у преглед цело- уУрвахГнаува 
купан рад њихов, не подељујући га ^ Ј^'"^^' 
на разделе, с тога што у њима међу радњом пре 
и после 1849 године и нема тако знатна скока 
као што је међу Србима. Како је књижевност 
наше западне браће после пада „илирства" уда- 
рила мирнијим путем, она се мењала само у 
колико је с множењем публике и с прирастањем 
новпх нараштаја, васпитаних у самим новим 
идејама , и рад се разгранавао и развијао , па 
је по томе с једне стране могућно било да се 



304 



дилетантизам замењуЈе све озбиљнијим стручним 
и приправљенпм радом, а с друге да се више 
радн, и да се заступе свеколики правци књи- 
жевнога покрета. Тога ради ми ћемо прегдедати 
овај рад у главним цртама његовим. 

Како у самоме средишту ове нове хрватске 
радње онај језик којим се почела писати нова 
илирска књижевност , није био народни , то је 
и овде међу првим радњама било, да се утврди 
књижевни језик и правопис. Рад В. Бабукића 
ми смо већ споменули. Осим тога почели су та- 
мошњи књижевници читати српске народне песме 
као узор новога књижевног језика. За цело с 
намером бољега упознавања новога књижевног 
језика прештампаване су у првим годишњацима 
Данице Илирске народне песме и гдекоји ко- 
мади из ондашњих српскпх писаца (Д. Исаило- 
вића, Ј. Стејића). На скоро по том почели су 
и сами купити народне песме, а год. 1848 пре- 
штампали су у 2а1)аупој сИаопхс! скоро целу 
Вукову збирку. Овоме у прилог ишло је и упоз- 
навање песничких дела старих дубровачких пе- 
сника, који су што се тиче језика и начина сти- 
хова имали знатан уплив на хрватско песмотвор- 
ство, како год и старији славонски писци, који 
сад, заједно са старим Дубровчанима, добише са 
свим друкчије значење спрам новога „илирског" 
гледпшта. Године 1845 установљена је на за- 
грепској правословној академији прва у Хрват- 
ској катедра народнога језика и књижевности. 



305 



Кал се око 1850 год. на ново уреднше школе, 
народни језик добн своја потпуна права, и из- 
међу гимназијских учитеља одликоваше се струч- 
ним радњама у књижевности око граматике и 
речника: А. Мажуранић, Ад. Вебер (Ткал- 
чевић) и Винко Пацел. 

Код овако разноликих уплива чистота је је- 
зика имала, нарочито у почетку, чудан изглед. 
Често је писање изгледало као писање наученим 
језиком, с мало природне топле живости. Раз- 
лике од српскога врло су незнатне одмах с по- 
четка. У хрватској су граматици задржани неки 
старински наставци у падежа, а незнатну раз- 
лику у избору неколицине речи није вредно ни 
помињати. Приставши на чисто уз јужни говор 
писање се хрватско развија све упоредније са 
српским. Томе у прилог иде у најновије време 
и Вуков и Даничићев превод Светога цисма 
који се у истом облику, ћирилицом и латиницом 
штампан, све више шири на обе стране нашега 
народа. На научном речнику радио је доста Фр. 
Курелац поред осталих послова његових, а пра- 
вој научној граматици међу Хрватима положпо 
је темеље В. Јагић, који је на опште признање 
научнога света већ до сад много урадио за упо- 
редну и историјску науку о језику и за историју 
књижевности наше. Његови послови, који су с 
хрватске стране подупрли по дубљини п по на- 
учној методи сродан рад Даничићев, штампани 
су попајвише у Кпј^геупхки и Кас1и ји^о- 

ИСТОР. КЊИЖЕВНОСТН. 20 



306 



б1ауепбке ака(1епије осим појединих књига. 

Међу њима су многи по својој струци на првом 

месту у нашој књпжевности. 

Што се тиче правоппса, п ако је Љ. Гај пред- 
ложпо добар начип, још пема правог јединства 
међу нашпм супародницима западпе цркве, јер 
у Гајеву пачппу беше педостатака, које хрват- 
ски књпжевпици пи данас са свим не поправи- 
ше. Вук, који је удешавао правоппс Бугарима, 
као што смо па свом месту поменули , удесио је 
п хрватско-српску латипицу, да се њом може чи- 
сто ппсатп као п ћирилицом, п предложио је 
Хрватпма. По томе предлогу пише се ^ увек са 
(/ј а ппкад са ф' за које се пе зпа кад га треба 
читатп као дј а кад као ^*. Тако се п ^ пише 
увек са 6. Хрвати, нераспознајућп довољно ди- 
јалектичке разлнке, писали су место старога Ђ 
свакојако, па п е. Сад пишу некп увек ге, а неки 
Ге за ије, а је за је. Вук је предложио да пишу 
свуда треба чпсто гје п је на свом месту. 
Не могући се навикнути да је г самогла- 
сно , хрватски су књижевнпцп стављали пред 
њега е, е, а и а, што се сад ретко налази. .Даље 
у Хрвата слабије продире Вуково правописно 
начело о претварању слова. У Загребу се ретко 
ко држи потпуно Вукова пачина, у Дубровнику 
се штампа њиме Виђгоушк, а њиме је штампано 

п свето писмо. 

88. После питања о језпку у први мах је 
радња на поје- као природна последице на ново про- 
зији 11 забави. ^уђеног народног живота и као изјав 

начина мишљења, који од књижевне образова- 
ности п од васпитања долазп, највећу пажњу 



307 



привлачила себи појезија, као једино поље, на 
ком се при таком стању књижевности могло 
нешто ориђинално учинити. Прелазећи песнике 
првога доба као што су Драгутин Раковац, Љу- 
девит Вукотиновић, Ђ. Тординац, Павао Штбс, 
Тома Блажек, Нијемчић, и још неки, који су 
први удесилп облик стиху и повели ново народ- 
но коло и од којих се нађе по нека лепа пе- 
ма , забавићемо се код песничких имена већега. 
значења и замашнијега рада. Међу првима што 
се изашао на глас јесте Иван Мажуранић 
После ситнијих песама у Даници, на којима се 
на скоро почео осећати уплив то народне песме 
то дубровачкнх појета, који су овамо узимани за 
углед одмах чим се дела њихова познадоше, прво 
је што га изнесе на глас донуна изгубљеног 14- 
тог и 15-тог певања у Гундулићеву Осману. 
Ту је И. Мажуранић вешто подесио полет и на- 
чин Гундулићев и те песме згодно удесио према 
осталој целини, накнадивши онај губитак у ве- 
ликој мери. Али га још више прослави песма 
Смрт Смаил-аге Ченгића,* која је доиста 
најлепши спев читаве наше књижевности, пун 



Штампаиа најпре у забавнику Гзкп од 1846. Одломци од 
њега прештампавани су у две сриске гимназијске читанке: 
у Ј. Суботића »Цв^тнику србске словесностп« (1858) и 
Малетића »Примерима поетски састава« (1855). И Игњ. 
Ткалац ирештампа га у Загребу 1857 и 1859 ћирилицом 
и латиницом. Ћирилицом је прештампано уз Даничићев 
превод Мајковљеве »Историје срг.ског народа« 1858 у Бе- 
ограду, ц за тпм у књижици у Београду 1867. 

20* 



305 



живота, јачине и народног осећања. Догађај 
који се пева у њему збио се 1840; певала га је 
и народна песма Црне Горе, ади је Мажурани- 
ћево дело претекло те народне песме. Преве- 
дено је на више језика. Погледајући како је Ма- 
журанићево певање пуно крепости и једрине, 
штета је што је тако мало радио. — Ударајући у 
мекше гласе и далеко плодовитији од њега био 
је Станко Враз, родом Словенац из Доње Шта- 
јерске, који је први из западних крајева пристЈ'- 
пио „илирском" колу и примио чист српски 
језик. Био је учен, даровит и образован, писао 
је љубавне и родољубне песме, између којих се 
одликују Ђулабије; за тим баладе и романсе, 
држећи се западне романтичке школе; купио је 
народне песме, особито по Крањској и Штајер- 
ској, од којих је издао једну свеску; био је 
уредник часописа Ко1а; и доста је преводио из 
страних књижевности, готово са свију јевропских 
језика и словенских и страних. И данас припада 
међу најомиљеније писце на нашем западу, а на и- 
стоку је слабије познат, што нема никаква издања 
ћирилицом; а издања латиницом теже се раширу- 
ју.^ — Скоро истим таким правцем као Станко Враз 
радио је Иван Трнски. Још године 1842 издао 
је једну књигу својих Певата; боље се прочуо 
добрим преводом Краљодворског рукописа 
(1 и 2 изд. 1854), за тим је срећно преводио 



* Скупљена дела његова у четири књиге издала је Матица 
илирска у Загребу 1863—1868. 



309 



руске песнике (у „Невену" Пушкина), а осим 
већих и мањих песама по листовима издао је у по- 
следње време збирку депих љубавних песама под 
именом Кг1е8п1се (Т. 1863, II. 1864.) и ради 
и данас врло много. Поред ове двојице долази 
упоредо с Мажуранићем по своме озбиљнијем 
гласу Огњеслав Утјешеновић Острожин- 
ски, који је своја појетска дела, , растурена по 
часописима, издао најпре 1845 у Бечу под име- 
ном УПа 0б1г02тбка. Са свим попуњену ту збир- 
ку, унесавши у њу и своје позније саставке, 
штампао је ћирилицом 1870 у Бечу под истим 
именом. Чувен је и хваљен његов спев Нед-ћлБ- 
ко (1860) штампан такође ћирилицом. Год. 1868 
штампао је у стихове састављен Псалтир Да- 
видов, опет ћирилицом. Због тога штампања у 
обојим словима Острожински је под једнако чу- 
вен и међу Србима и Хрватима. Он је поставио 
као особити задатак својој појезији, да по кроју 
и метру народних песама створи нашу уметну 
појезију унаточ обичајима нове јевропске поје- 
знје; али како није много и разнолико радио, и 
како му и у то мало рада полет није свуд под 
једнако служио, може се рећи да у оној својој 
намери није постигао ништа. Између далматин- 
ских књижевника у појезији језгровитошћу сво- 
јих песама изашао је на глас Петар Прера- 
довић. Од његових песама изашли су 1851 Рг- 
уепс1, 1851 ^оуе р1ебте. Од драматована епа 
Магко Кга1јеу1с издао је неке одломке у 



310 



Хеуепи 1852 и писао је доста у повремене 
листове што и сад не прекида. Лука Ботић 
родом такођер из Далмације радио је на епској 
појезији, али му је смрт радњу прерано преки- 
нула/ У најновије време гласа се по красној 
појезији која је као народна, и по језику за чудо 
гипком и живом Бошњак Фратар Грго Мартић 
који пише под псевдонимима (Ненад Познановић, 
Радован). Од његове песме 08Уе<;п1с1 која пева 
рат с Турцима изашле су три књиге: у првој 
Обренов, догађај из 1857 у Херцеговини, као 
заметак борбе с Турцима; у другој Лука Ву- 
каловић и Бој на Грахову; у трећој Бој 
турскии црногорски 1862 год. (Ј. 1861, 
II. 1862, III. 1866.) Особитим тоном и кројем 
својих песама може се Мартић поставити на сре- 
дину међу народном и уметном песмом. И ако 
му одатле потичу многе лепоте (нарочито у оии- 
€има, у поређењу и кићењу), потиче му и једна 
слабост, а то је што нема пластичке уметничке 
целине, која Мажуранићева Ченгића онако 
узвишује. 

Забавна књижевност у прози и овамо је ста- 
јала рђаво као и на источној страни. Њу су 
захрањивали преводи нарочито од 1848 почи- 
њући, преводи који су, као што је наравно, кад 
бољега кад горега избора. Како је позориште још 
1840 започето представама новосадских дилета- 



Прочуо се епским саевима РођгаИтбкУот п В1ес1пот Магот. 



811 



ната, тако је нешто рађено п на том пољу, алп 

опет највпше превођењем. Међу прве којп су 

с бољом срећом кушали припада Др. Дими- 

трије Деметар, који је 1842 и 1844 издао 

две књиге својих Огатаиск1ћ рокибепја. 

Више је од њега радио Мирко Боговић, који 

је нисао и дирске песме и новеле (РпроуЈезИ 

1859) Од њега имају три драме из народне ис- 

торије: Егапкорап 1856, 81јерап, роб1јес1пј1 кга1ј 

ћобапбк! 1857, МаИаб Оићес 1859; али ни оне, 

као првине, немају никаквих особитих врлина. 

У најновије време, нарочито од повратка 

обустављених уставних права, почео је п тамо 

живље напредовати и сам књижевни живот, и 

стале су се јављати нове и нове снаге на по- 

љима свију струка забавне књижевности, и осни- 

вати им се нова средншта. Рад њихов траје и 

развпја се непрестано у саме наше дане и грана 

се по свима забавним струкама с различитом 
срећом. 

89. Са појсзије бацићемо поглед на радњу 
у Далмацији и у Босни, у колико су Радн.а у далма- 

цији и католич- 

п њпх две услед овога новог покрета кој босни. 
живахнуле и у колико су са старих својих основа 
кренуле према новоме духу и правцу. У Далма- 
цији, где у Дубровнику никако није замирала 
љубав према појезији и књижевности по старин- 
скоме обичају дубровачке господе и властеле, 
оживела је новија радња тек после 1840 го- 
дине. Године 1844 почела је тамо излазити 2ога 



31Ј 



Ба^таИпбка, која није престајала све до 
краја 1848 год. под уређивањем Ав. Казна- 
чића, ВалентићаиА. Кузманића, начинив- 
ши се средиште тамошњим књижевницима, као 
што је Даница илирска у Хрватској и 
Славонији, али не слажући се у свему са Да- 
ницом. Међу најстарије тамошње писце припада 
Стјепан Ивичевић, који је писао највише по- 
пуларне чланке и радио и на појезији, драми и 
уређивању часописа. Симе Љубић, сад чувар 
археологичкога музеја у Загребу, родом са 
Хвара, писао је литерарно-историјске, и ар- 
хеологијске чланке и дела. Год. 1865 и 1869 
(I и II) изашло му је 0^1е(1а1о кпјЧгеу- 
пе роујебИ ји§081аујап8ке, у коме има 
много прикупљених података али мало оцене и 
суда. Између Дубровчана радио је доста на 
књижевностп и на појезији властелин 1/^;едо 
Пуцић. Песме су му лепе и глатке, али немају 
великога полета. Од осталих његових послова 
вредно је споменути труде око издавања на свет 
старих дубровачких књижевника (Ап1:ћо1о§1а (1и- 
ћгоуаске кпјхгеупобИ 1844 у Бечу, и други по- 
€лови) и дело „Споменици српски, т. ј. писма 
писана од републике дубровачке краљевима, де- 
спотима , војводама и кнезовима српскијем, бо- 
санскијем и приморскијем" (I књ. 1858. II. 
1862), штампано у Београду. Скупљене песме 
М. Пуцићеве изађоше у Карловцу 1862 године 
а спев Су1е1:а у Бечу 1864. Матија Бан ра- 



313 



дио је вајвише ћирилицом , где смо о њему већ 
говорили, али је и својој постојбини учинио 
прилог основавши часопис Виђгоупхк (I. 1849, 
II. 1850. III. 1851.) за литературу и историју 
дубровачку, којијеунаше дане (1867) на ново 
почео излазити с другом снагом и другим уред- 
ницима. Од осталих могли бисмо споменути 
Антуна Казалију, Ан. Казначића, који су 
нешто на појезији радили, за тим Николу То- 
мазеја , вреднога сина нашег народа који је чу- 
вен у италијанској књижевности, а код нас је 
писао чувено дело И с к р и ц е , као катихизис о 
језику, народности и отачаству, које се у своје 
време веома читало. ' У истом правцу , будећи 
народни дух родољубним песмама, радио је Ј о- 
ван Сундечић православни поп, штампајући 
своје песме и латинским и ћириловским словима, 
који је више година провео као проФесор пра- 
вославне богословије у Задру. Учитељ спљетски 
Свиловић написао је Историју Далмације 
(1861). 

Између Бошњака, осим писаца у часописе и 
новине одличног спомена заслужује Фратар Фра- 
њо Јукић, који је у своме Вобапбкот рг1- 
ја1е1ји, 2ет1јор18и 1 роује81;п1с1 Во8пе и 
иначе у часописима учинио доста за упознање 
Босне. 



* Има више издања, а у појединим је комадима излазило 
прештампано и у српским листовима. Прво је издање 
1844, друго 1848, треће 1849. 



314 



80. Брига око народне историје која је у 
радн.ананарод. Троједној краљевинп већ по томе 
ној исторпји. дошла међу прва старања народне 
књижевности, што се само стање краљевина др- 
жало па политичко - дипломатским одношајима 
троједне краљевине према Угарској, пошла је у 
Хрвата мало друкчијим путем него у Срба источ- 
не цркве. Тамо се више радило иа купљењу и 
критичном изучавању грађе и писаца, јер су ста- 
рији писци, који су се служили латинским јези- 
ком, приправили поље за овакав рад, и јер се 
у архивама тамошњим могло сачувати више 
грађе, што многе хрватске стране никад нису 
пленили Турци. Сам Људевит Гај радио је 
нешто и у последње време на историји (Вапо1о- 
§1ја, дело о банима хрватским). Али између 
свију који су овда онда писали штошта за ис- 
торију, два су се човека подигла тамо великим 
заслугама. Та су двојица: Иван Кукуљевић 
Сакцински и др. Фрањо Рачки. Иван Ку- 
куљевић Сакцински бавио се у млађе доба по- 
језијом и прикупљањем народних песама по Хр- 
ватској. Његова КагИспа (11е1а (1842 — 47 у 
Загребу) донела су производе од те врсте. Писао 
је и драме и новеле, али су то све ствари без 
вредности. Његова права заслуга јесте што се 
трудио око испитивања свестране историје п 
историје књижевности свога народа. Он је из- 
дао више дела старе дубровачке књижевности с 
бијограФпјама многих дубровачких песника у 



315 



делу Р1ебП1с1 ћгуа^бк! XV 1 XVI у1ека (I св. 
1856. II 1858. III. 1866.) Он је саставио и 
В11)Ио^гаПји ћгуа1бки (1860 и додатак 
1868). Године 1869 издао је исту таку расправу 
са књижевничким бијограФијама под насловом 
Кпј12еуп1с1 и Нгуа1аћ [г ргуе ро1оу1пе 
XVII у1ека б оуе б1гапе ^е^ећИа. Његова 
је заслуга што се подигло у Загребу Друштв*|0 
за југословенску повјесницу 1850, аАгкху, ор- 
ган тога друштва, пун грађе за југословенску 
историју, сведочи најбоље о његовој вредноћи. 
Између многих појединих монограФија спомену- 
ћемо ону рогаги Моп§о1апа (тгоћпјскот 
ро1ји (1863). Знаменито је дело Мопитеп1а 
ћ1б1:ог1са 81ауогит тег1сИопаПит, иза,ано 
1863 помоћу Мијата Сабљара, Мат. Ме- 
сића и Ив. Ткалчића, од којих је Мат. 
Месић у последње време својим добро рађеним 
монограФијама у Кпјхгеупхки 1 Еас1и ји^0б1ауеп- 
бке акас1ет1је посведочио поуздану историјску 
ученост. Осим остале своје радње још је Ив, 
Кукуљевић привредио и историји уметности свога 
народа делом 81оуп1к итје1п1каћ ји^об1ау- 
јапбкхћ. (Загреб 1858 — 60.) Што се тиче вред- 
ности његових историјских дела можемо поме- 
нути како се мисли , да није увек довољно 
критичан. На много већој висини историчкој 
стоји др. Фрањо Рачки, председник академије 
југословенске. Дела његова и ако су монограФије, 
замашају дубоко, и рађена су с великом и веома 



316 



опсежном критичиошћу. Он је пнсао иеома 
хваљено дело У1ек 1 (11е1оуапје СхгИа 1 
Ме1о(1а (1857 и 1850), даље: 0(11отке 12 
б1аго^а гаује^а ћгуа1:8ко^а га паго(1пе 
(Ипавије (1865.) па за тим Р1бто 81оујеп- 
бко (1861), у којој књизи расправља знаменито 
словенско питање о гдагољици и ћирилици. Још 
је спомена вредно његово потоње дело Ос1епа 
81;аг1ћ 12У0га с1ота(зе роУ1е81;п1се ћгуа1бке 
1 бгћбке 1865 Рокге! па б1олепбкот 
ји^и XIV ухека и Во^отИе, у две врло 
знатне расправеу Ка(1и ака(1ет1је ји§об1ауепбке 
која су сва дела поуздани прилози за историју 
нашега народа. Рад Симе Љубића, који се 
сад труди око археологије и споменика југосло- 
венске историје, покупљених из млетачке архиве, 
поменули смо мало више. 

Што се писало за школе и народ, оно су 
наравно или преводи или компилације , преко 
којих прелазимо муком. 

19 Прелазећи на општи књижевни покрет, 
новине и часо- да преглсдамо развиће журналистике 

п^:са; друштва; 

научнп рад. у Хрвата , коЈОм су се мало по мало 
отварала или ширила врата разним гранама на- 
роднога живота. После Љ. Гаја који основа 
прве повремене листове у Хрватској , поменути 
намје Драгутина Раковца, којега смо већ 
помињали по песничкој радњи. Радећи већ и пре 
тога много година на Гајевој Вашс1, он је с Вра- 
зом и Вукотиновићем започео први у Хрвата часо- 



317 



пис Ко1о, врло ваљапо уређивап, који је по- 
сле прешао у руке Станку Вразу а у издавање 
Матици Илирској. Кад се годипе 1841 склопило 
господарско (пољско - привредно) друштво 
за Хрватску и Славопију, Драгутин Раковац по- 
стапе му секретар и почне уређивати његов М ј е- 
бесп! Иб! на ком је радио све до 1850, а 
те годипе почпе уређивати Сг08рос1аг8ке по- 
V 1 п е истога друштва , које је уређивао до 
своје смрти 1854. На томе месту почео је 
он први прикупљати збирке садашњега при- 
родњачког одељења пародног музеја загреп- 
ског, и осповао је и Ко1е(1аг истога госпо- 
дарског друштва, који је у први мах велпк од- 
зив нашао. Каспије је рад његов на Сг08ро(1аг- 
бкош Ибћг наставио Људевит Вукотиновић. Као 
што је покрет од 1848 — 9 у српској журнали- 
стици изазвао многе пове листове, а уставио 
старе, тако је било и у Загребу. Гајева Вапхса 
престане излазити 1849 године. Исте године п 
1850 издавао је учепи Словак Богослав Шу- 
лек у друштву с Љ. Гајем 81ауепбк1 ји^, а за 
њнм 1851 Ји^081ауепбке поу1пе, које влада за- 
брани. Он је касније постао уредник СгОбро(1аг- 
бко^ Иб1а, коме је веома цепу подигао, и 
бавио се многим научним пословима, вазда од- 
ликован вредноћом. За религију основанјеКа- 
1оИбк1 Иб! године 1849. који и данас излази, 
а на коме су се изменилп многи уредници. Књи- 
жевним интересима посвећен је бпо од 1852 



318 



Хеуеп, који се може сматрати за правог вршњака 
нашој „Седмнцц", јер је био орган нове књи- 
жевне снаге н радилн су у њ најбољи писци. 
Престао је излазити год. 1857, а као уредници му 
се изменише Боговпћ, И. Перковац, Сабљић, 
Старчевић, Праус п Пацелч Издавала га 
је „Матица илирска". После тога, нарочито са 
почетком повраћеног уставног покрета у 1860> 
с разним променама јављали су се и нови ли- 
стови , и множила се и крепила књижевна снага, 
што се и данас у непрекидном току наставља. 
Од годишњака или забавника хрватских , које је 
и овамо изазвала иста она потреба коју смо ви- 
дели у Срба источне цркве^ вредп споменути 
врло ваљан забавник Јбкги (I. 1844, П. 1846). 
Кристијановићева Вап1са га^геђаска изла- 
зила је врло дуго. (1834 — 1860). Књижарница 
Лав. Жупана почела је била издаватп збирку 
забавних дела у преводима под именом Хађаупе 
с11аоп1се, у којој је изашло доста добрих 
превода и у којој су прештампане и народне пе- 
сме. За школе и за штиво широј публици пре- 
водио је згодне књиге збор духовне младежи 
загребачког семеништа. Од самих учитеља Ми- 
јат Стојановић је доста и срећно писао за 
народ, народу и о обичајима народним у 
књигама п у часописпма. На истој врсти књи- 
жевности радио јеиИван Филиповић, који 
је од 1857 издао три годишњака под именом 
^аго(1пе кпјј^еиу поеледње време стекао 



31 Ј 



деп глас као уредник ВобИјка Иб1:а га 
т1ас[е2 (1865 — 68.) к другим посве корисним 
и вредним пословима. Можемо још споменути 
и БерИг, годишњак Људевита Вукотиновића 
(1859, 1860, 1868.) Писац се у посдедње време 
посветио раду око природних наука у Ка(1и 
ака(1ет1је ји§0б1ауепбке 

Научна књижевност осим рада око језика, 
историје и књпжевности народне, своди се и у 
Хрватској у први мах на саму шкодску књижев- 
ност, која се започеда истом после 1850-те са 
новим уређењем школа у Аустрији. Осим тога 
су разна друштва набављала средства научној 
радњи. Тако је одмах после основања господар- 
ског друштва у 1841, већ године 1842 гроФ Јанко 
Драшковић основао Матицу плирску. Између 
многих њених издања и потпомогнутпх предузећа 
заузима у научном раду најчасније место Кпј1- 
2еуп1к са8ор1б га јегхк 1 роу1еб1 ћгуа^бки 1 бгћ- 
бки 1 рг1го(1пе 2папоб11, (1864, 1865, 1866). 
којега уређиваху др. Фр. Рачкп, В. Јагић и Ј. 
Торбар. Настајавањем Ивана Кукуљевића Сак- 
цинског основано је 1850 године „ Друштво за ју- 
гославенску повјесницу", које издаје свој АгМу. 
Још године 1849 основана је, али је тек 1862 
одобрена и почела радити „Матпца далматин- 
ска" у Задру, која се брине за популарна дела 
на поуку народну по Далмацији. Али је круна 
од свега на овоме пољу основање Југословен- 
ске академије знаностп иумјетности, ко- 



320 



јој положи темељ родољубље владике Штросма- 
јера, иотпомогнуто разним прилозима са свију 
страна народа из троједне краљевине. Академија 
је започела рад свој год. 1867, и ради га с пу- 
ним научним достојанством. 

Надати се, да ће време и сложан патријот- 
ски рад с обе стране средњевековном црквом 
поцепанога народа, који већ толико учини за 
ове неколике десетине година, и у напред по- 
терати све бољим правцем, да би се најпосле 
књижевност наша ујединила, и да би прикупљена 
снага народна извршила на научном и књижев- 
ном пољу она дела која јој пристоје. 



Ч- 



ТАБЛР1ЦА РАЗЛИКА МЕЂУ СТАРИМ СЛОВЕНСКИМ, 
СРПСКО-СЛОВЕНСКРШ И РУСКО-СЛОВЕНСКИМ 

ЈЕЗИКОМ. 



а. У гласовима. 



СТАРИ слов. 

лћ') 

ЖЛЋТЋ СЛЂ^Л 

Л1\ЋКЋ ПЛЂТК 

РЋ) 

Т^рЋТЛ, К(>ЋСТЂ, 

ГрЂДЂ К(>Т|Кћ 



СРП. слов. 



Лћ 



жпктћ С1\ћ:;^ 
пдккк пдктк 

урктд, кркстк 

гркдк, крккк 

е 

скетун, Убдо 



ССЛТЂШ, УДДО 

1л(јен,крознос)|€ 

ПрН1ЛТН1€ ПрН1€ТН1€ 

^*) оу («) 

вк (јон) Н) 

ОБо^ждоу овошдоу 



РУСК. слов. 

ел, ле, ол, ло 

жвлтЋ сле^д 

ПОДКЋ, ПДОТК 

ео, ре, ор, ро 

У€()ТД, К(>еСТЋ 
ГО()ДЋ, К()ОБК 

СБ1^ТК1Н, УДДО 

к\ 

П()Н1^ТН1€ 

оу (») 
роукд 
И) 
0Б010Д0у 



') Било је самогласно и ако стоји поред њега г. Тај му се 
карактер и сад задржао у Чеха и Бугара који кажу слза 
м. нашега суза. 

^) Било је самогдасно као што је и данас у нас, Чеха н 
Бугара. 

^) Изговарало се као ен кроз пос, као у Француза у уш вино- 

^) Изговара се кроз нос као он, као у Франц. ђоп. 

1ЈСТ0Р. КЊИЖЕВНОСТИ. 21 



322 



ст. слов. 


СРП. сдов. 




РУС. слов. 




■Б^) 


в (л) 




Ћ, (0) 




СЋНЂ 


С^НЋ 




СТ.НЋ С0И1 




<■') 


Б (Л) 




ћ, (е) 




ПћСЋ 


НћСћ 




ПкСЋ, песЋ 




•ћ^) 


г> (е) 




Ђ (је) е, н 




ПрЂМОуДрОСТ!* 


||рг.моудростћ, 




премоудростћ 




КЂрД 


в«рл 




К1грл 




СЂв-бДЂтелк 


сћкт1Д1;тел1» 




скндгтелк 




гП) 


1.1 (Н) 




(Ћ|) у, н 




С11ПЋ 


смпк 




СЋ1НЂ рћ1БЛ 




рк^) 


р.. (р*») 




Р^ (Р»^) 




ПНСЛрћ — К1 


пнслрк-рд 




пнслр пнслр1л 




шт 


ШТ (ф) ћ (К1€ 


-ће) 


ШУ 




ТЋ^С^Ј^ШТД 


тмсоуштл 




тмсоуфл 




жд 


гкд А (Г1€) 




жд ж 




одеждА 


одеждл 




одеждл 






у народном гово- 


у народном је 


гово- 




ру гдасове 


жд 


ру ж на пр 


внлгдл; 




замењује глас ^. 


кнгкдоу руски 


вижу 








срп. ви^у. 





С1 



^) Изговарало се веома кратко налнк на у. У тим речима 
Срби су у српско-словенском писали г> а читали га као а 
где се неби могло избацити. 

"^) Читало се у српском као а и ако се у српско-словенском 
дуго држало на месту које му по етимологији припада 
И оно се у ст. словенском изговарало веома кратко, 
налик иа и. 

^) Изговор му се управо није нашао, држи се да је е ду- 
гачко, може бити помућено са и или са а. Наши су га у 
србуљама читали као е, а никад као је. 

^ Изговарало се као чежко г , Г2, које је глас р помућен 
са ш. Р се тада могло мекшати као л у .^ и « у њ. Али се 
овај глас већ био почео губити и преливати у чисто р у 
ст. слов. у оно време из кога мп имамо наше најстарије 
споменике. 

* Изговарало се као нем. и, а састављено је из г пј или и. 



323 



ст. слов. 

н 

нн 

0, ОТЋ 
О^ 

16 

Ш, Ш 



б. У правопису. 
СРП. слов. 

н (•() 
ни (нн) 

((ЈО) ОТЂ ((б) 
Оу (8) 

к (е) 

Ш. Н1€ 



лн, нн (љи, њи) лн, нн 



РУС. слов. 

Н, I 

1И 

0, €0 3 

01Г », 

га, А 

(№) € 
Л6, N6 

лн, ин 




ИМЕНА ПИСАЦА КОЈА СЕ СПОМИЊУ У ОВОЈ 

КЊИЗИ. 

Аврамовић Димитрије. 78. Блажек Тома. 299, 307. 

273. Богашиновићева Лукреци- 

Аврамовић Тод. 193. ја. 142. 

Агапит ђакон. 105. Боговић Мирко. 311. 318, 

Алаговић А.1екс. 160. Богомил. 96. 
Александар монах. 41. Боденштет. 287. 
Андријулић Марко. 110. Божичевић Фр. 131. 
Анђелић А. Ф. 163. Бокачо. 130. 

Анчић. 167. Бомон де Марија. 211. 

Апендпни М. Фр. 150. Бонарели. 137. 
Арањ Јов. 287. БонФинија. 81. 

Арделио дела Бела. 150, Ботић Луш. 310. 
Ареопагит Дионисије. 67. Бошковић Јован. 21. 

80. Бошковић Јосип Руђер 149. 

Ариосто 142. Бошковићева Аница. 142. 

Арнот Антоније. 257. Бранковић Ђурађ. 69, 79, 

Атанасије јеромонах. 56. 80, 94, 215. 
Атанацковић Богобој. 245. Бранковић Коста. 266, 272. 
Бабукић В. 146, 299, 300, Брезовачки. 159. 

о04. Брчић Иван. 11., 115. 

Баљиви Ђурађ. 149. Будинић Шиме. 110. 

Бан Матија. 249, 250, 312. Будман Петар. 16. 

Бандуловић. 167. Булић. 264. 

Бараковић Ђурађ. 20.141. БунићВучићевић Иван141 

Барановић Лазар 183. Бучић Мих. 154. 

Белостенац Иван. 157. ^^^^' -^^ о1о 
т^ т^ г»лк Валентић. 312. 

Бечкереки Георг. 205, ^ебер Ад. 305. 

206. Везилић Алекспје. 181, 191, 

Биргер. 210. 207. 



325 



Великановић. 163. Гај Велихмир. >1, 

Венедикт. 55. Гај Људевит. 217, ЗиО, ЗОб^ 
Вида Јероним. 140. 314, 316. 

Видаковић Милован. 214, Галахов А. 1о2. 

225, 243, 262, 269. Галијен. 100. 

Виланд. 240, 245, 265. Георгије амартол. Види 
Вилом. 203. Георгије грешник. 

Виргилије. 139. Георгије грешник. 75. 76, 
Витезовић Павао. 156. 78. 

Виторели Јаков. 210. Георгије монах. 75. 

Владислав. 288. Геснер. 245. 

Властар Матија Солуња- Геталдић Марнн. 149. 

нин. 83, 84. Гете. 240. 245. 

Војсил граматик. 52. ГиљФердинг , гледај Хиљ- 
Волтер. 198, 245. Фердинг. 

Волтиџн Јос. 150. Главинић. 167. 

Востоков Ал. 38, 41. Голдоније 214. 

Враз Станко. 299, 302, 308. Горски. 55. 

317. Готшед. 193. 

Врамац А. 155. Градић Василије. 110. 

Вранчић Фауст. 149. Гргур НићиФор. -0. 

Врховац Максим. 160. Григорије арх. солунски. 
Вујановски Стеван. 181, 183. 

191, 192, 193. Григорије Богослов. 57. 

Вујић Јоаким. 213, 247, Григорије дечански игуман.. 

264. 74. 

Вукићевић Ђ. Н. 181. Григорије Н. 84. 

Вуковић Божидар. 118. Григорије ђакон. 37. 

Вуковић Вићентије. 118. Грим Јаков. 224. 

Вукомановић А. 73. 74. Грк Максим. 174. 

Вукотиновић Људевпт. Гундулић Иван. 110, 136^ 

299, 307, 317, 319. 137, 138, 140, 142, 144^ 

ВулФила. 33. 146. 

Гаврило владика. 266, 272 Гучетић Стјепан. 133. 

Гаврило поп. 55. Давид јеромонах. 56. 



32 6 



Давпдовић Дим. 79, 222, Дучнћ Н. арх. 84, 117. 

23б, 345, 252, 258, 259, Ђепадије Милешевски. 121. 

269. Ђорђић Игњ. 21, 136, 140. 

Далматнн Антун. 154. Ђорђевнћ Јов. 88. 
Дамаскнн Јован. 57, 183. Ђурковечкн С. 157. 
Дамјан калуђер. 51. ЖеФаровић X. 185. 

Дамјан ђакон. 121. Живановић Јаков. 229. 

Даннло архнјепископ. 72, Живковнћ Јован. 213. 

74, 81, 282. Жнвковнћ Синесије. 62. 

Даничић Ђуро. 17, 30, 41. Жнвојинов Ђорђе. 180. 

52, 53, 58, 60, 74 84, Загуровић Јероннм. 119. 

85, 102, 103, 105, 160, Захарнјевнћ Георгије. 204. 

231, 232, 267, 2и8, .72, Зденчај А. 289. 

273. 277, 279, 307. Зигабен Јевтимпје. 57. 

Данте. 130. Зизаније. 186. 

Дарвар Николајевић. Д. Златарић Дпнко. 135, 136 

204. Златарић Марин. 142. 

Даумер. 287. Златоуст, гледај Јован Зла- 

Деметер Дпмптрије. 311. тоуст. 
Дешић. 110. Змајевпћ архибск. 111. 

ДивковпћМатија. 166, 168. Зонара Јов. 75. 78. 
ДиФрен. 215. Зрнњскп Ђурађ. 154. 

Дмптрпћ Никола. 133. Зрињскп Нпкола. 156. 
Добнер. 31. Зрпњскп Петар. 156. 

Добровскп. 41. Пван Равенски. 130. 

Доментијан. 20, 59, 71, 73, Пванишевић Пван. 142. 

74, 281. Пвпчевпћ Стјенан. 312. 

Дошен Вид. 161, 192,208. Пгњатовпћ Јаков. 281. 
Дошеновпћ Ат. Јов. 192, Пгњатовпћ М. 204. 

210, 227, 234. Пларион Монах, види: Ру- 

Дошеновнћ Јов. 214. варац 

Драшковић Ш 299. ј^^^^ Ј^^ан. 288. 

Држић Ђоре. 132. тх г п • ош 

Држић Марин. 134. ^^-^^^ СевастиЈан. 201. 

Дукљанин поп. 20, 43. 114, Илић Тнм. 245. 

215. Ппократ, 100. 



327 



Исаија јеромонах. 67. 
Исаија моиах. 80. 
Исаиловић Д. 258. 304. 
ИштванФија. 81. 
Јагић Ватр. 18, 20, 21, 42, 

45, 57, 73, 89, 92, 99, 

103, 113, 115, 131, 222, 

305, 319. 
Јаков кадуђер. 55. 
Јаков из Камене Ријеке. 

118. 
Јакшић Ђура. 287. 
Јамбрешпћ Андрпја. 157. 
Јандрић Матија. 159. 
Јанковпћ Ем. ј13. 214. 
Јанковић Тодор Мпријев- 

ски. 181, 192. 
Јеремија поп. Впди Бого- 

мил. 

Јеротије Рачанин. 105. 

ЈеФпмпја 60. 

Јован ексарх. 55, 56. 

Јован Златоуст. 55, 56, 57, 
183. 

Јоваповић Васа. 245. 

Јовановић Дим. 257. 

Јовановић Јован. 287. 

Јовановић Петар. 291. 

Јосимовић Е. 282. 

Јукић Фрањо. 313. 

Јулинац П. «2, 215. 

Јуричић Јуре 154. 

Јурковић Матија 110. 

Казадија Антун. 313. 

Казначић Ан. 146, 303. 



Казначић Ав. 312. 

Калајдовић. 78. 

Кампе Хајнр. Јоак. 204. 

Канавелпћ Иван. 141. 

Канижлпћ Ант. 161. 

Кант. 198. 

Караман. 111, 112. 

Каранотвртковић. 42, 371, 

Караџпћ СтеФ. Вук. 16, 41, 
120, 152, 168,*^ 190, 211, 
221, 233, 236, 255, 259, 
262, 266, 267, 271, 272, 
274, 278, 299, 316. 

Картхаузен Е. 203. 

Касти. 210. 

Катанчић Петар Матија 
163. 

Каћанскп Ст. 288. 

Кашић Бартол. ^10, 149. 

Качић Мијошпћ Андр. 52- 
162. 208. 

Кенгелац. 264. 

Кипријан митрополит. 56, 
67. 

Климак Јов. 56. 

Клопшток. 236. 240. 

Кнпге. 265. 

Ковачевпћ Г. 204, 208, 209. 

Козачинскп Емануило. 180. 

213. 
Комуловић 110. 
Копптар, 37, 41, 222. 
Корниг Ф. 157. 
Костантпн игуман. 82. 
Костантпн Костенски (фи- 

лосоФ). 73, 104. 



328 



Костантин чатац,. 52. 
Коцебу. 251. 
Крамер К. Г. 245. 
Кратовац ГГоповић Вељко. 

82. 
Крижанић Јурај. 157. 
Крстнћ Н. Др. 270, 272. 
Круг Траугот Внлхелмо. 

266. 
Кузманнћ. 302. 
Кујунџић М. 198, 266. 
Кукуљевић Сакц. Ив. 74, 

92, 115, 146, 155, 158, 

314, 319. 
Курелац Фран. 146, 305. 
Курппешнћ. 20. 
Лазаревић Ђорђе 259. 
Лазаревић Јевр. 204, 205. 
Лазаревић Лазар. 247. 
Лазаревић Никола. 213. 
Лазић В. 280. 
Лазнћ Грнгорије. 264. 
Ланосовић М. 163. 
Лаоннк. 81. 
Ласкар Јован. 130. 
Леваковић РаФаило. 110, 

112. 
Левицкп В. 97. 
Леонид арх. 80. 
Лермонтов. 287. 
Лесаж. 245. 
Ловренчић Јаков. 159. 
Ломоносов М. 210. 
Лопе де Вега. 139. 
Лустнна Вић. 193. 



Луцић Ханнбал. 132. 
Љубавнћ Ђурађ. 121. 
Љубић Спме. 112, 114, 146, 

140, 512, 317. 
Мавроурбпн. 81. 
Магарашевић Ђ. 79, 88, 

253. 
Мажуранић А. 305. 
Мажуранпћ Ив. 138, 299. 
Мајков А. 270, -82. 
Макарнје јеромонах. 121. 
Макснм архнјепископ. 78. 
Макспм калуђер. 62 
Малала Ант. Јован. 75, 76, 

78, 101. 
Малетић Ђорђе. 249. 262, 

297. 
Малешевић Иван. 154. 
Манасија Костантин. 75. 
Маргитић Шћепан Јајчанпн . 

167. 
Мардарпје јеромонах, 121. 
Марпнковић Вук. 282. 
Марпнковпћ Конст. 209 
МарићИ. 289. 
Марковпћ СтеФ. 245. 
Мартпнчић Јероним. 131. 
Мартнћ Грго. 310. 
Марул Емануило. 130. 
Марулић Марко. 131, 132. 
Матпјевић Шћепан. 166. 
Матпћ Дим. 272. 
Матулић Никола. 131. 
Медаковић Дан. 270. 
Менчетић Владислав. 142. 



329 



Менчетић Шишко. 132. 
МесићМ. 115, 315. 
Методије. 24, 27,28,29,31, 

50. 
Мијатовић Акс. 201. 
Мијатовпћ Чед. 20. 
Микаља. 149. 
Миклошић Фр. Др. 20, 31, 

38, 41, 44, 52, 92, 273, 

279, 280, 282. 
Микдушић Тома. 159. 
Милаковић Дим. 260. 
Милаи из Обне. 121. 
Милићевић Ђ. М. 98, 100, 

263, 270. 
Ми.10ванов Лука. 210, 214, 

234. 
Милојевић С. Милош. 104. 
Милтон. 284. 
Милутиновић Симо. 229, 

237, 273, 285. 
Минацки Јован. 180. 
Михаило митрополит. 62. 
Михаиловић Јевстатије, 24. 
Могила Петар. 188. 
Мојсије јерођакон 121. 
Моријер. 245. 
Мразовић Аврам. 181, 191, 

112, 211. 
Мркаљ Сава. 227. 
Мушкатировић Јован. 204. 
Мушицки Лукијан. 85, 152, 

200, 235, 2д9. 2^1. 286. 
Назијанзин Григорије. 57, 

183. 



Наљешковић Никола. 1о4. 
Невострујев. 55. 
Ненадовић П. Љ. 270, 285, 

288. 
Ненадовић Павао. 184, 185. 
Несторовић Урош. 181. 
Нијемчић. 307. 
Никодим архијепископ. 85. 
Никола из Раба. 113. 
Николајевић Дарвар Д. 204. 
Николајевић Ђорђе. 261, 

271. 
Николајевић Николај. 180. 
Новаковић СтеФан. 252. 
Новић Јоксим. 288. 
Његош П. П. 260, 284. 
Обрадовић Григорије. 204. 
Обрадовић Доситије. 105, 

194, 207, 266, 289. 
Олимпијодор. 55. 
Омир. 139. 

ОрФелин Зах. 190, 193. 
Острожински. 309. 
. Павловић СтеФ. 222. 
Павловић Тодор. 256. 
Пајсије патријарах. 72, 74. 
Палмотић Ђбн. 134, 136, 

138, 142. 
Панчић ЈосиФ. 282. 
Папа-Георгије Зах. 193. 
Папалић Јероним. 131, 
Пастрић Иван. 111. 
Ра1:оп А. А. 149. 
Пахомије логотет. 67. 121. 
Пацел Винко. 305. 318. 



330 



Пеја поп. 60. 
ПергошиК Иван. 155. 
Перковац И. 318. 
ПетеФије. 287. 
Петрановић Богољ. 104. 
Петрановић Бож. 97. 261. 
Петрановић Тодор, види 

Божидар. 
Петрарка. 13 . 
Петретић. 156. 
Петров Јован. 260. 
Петровић Васидије, 215. 
Петровић Г. 193. 
Петровић Петар, Види : 

Његош П. П. 
Платон владика. 282. 
Познановић Ненад. 310. 
Попов. А. 14, 79. 
Поповић Вељко Крато- 

вац 82. 
Поповић Гаврило. 266, 

272. 
Поповић Ђ. 287 
Поиовић Ст. Ј. 242, 244, 

246, 247, 272, 291. 
Поповић Мато. 154. 
Поповић Милош. 258. 
Посиловић Павао. 166, 

190. 
Праус. 308. 

Прерадовић Петар. 299. 
Прето Иван 137. 
Псевдо-Калистен. 100. 
Пуцић Медо. 92, 146, 312. 
Рабљанин Никола. 44. 



Радичевић Бранко. 284, 

286. 
Радичевнћ Божидар, 286, 
Радичевић Тодор. 286. 
Радован. 200. 
Радовановић Петар. 264. 
Радоје ђакон. 121. 
Рајић Јован. 82, 88, 178, 

188, 189, 207, 209, 212, 

213, 215, 269. 
Рајков Петар. 180. 
Ракић Вић. 189, 190. 193, 

208, 209. 244. 
Раковац Драгутин. 299, 

307, 316. 
Рањина Динко. 135, 136, 
Растко. 20. 
Раткај Ђурађ. 156. 
Рачанин Кипријан. 182. 
Рачки Фрањо др. 31, 37, 

76, 79, 92, 99, 115, 315, 

319. 
Рељковић Стј. Јос. 163. 
Рељковић Ант. Мат. 162, 

208. 
Роза Стјепан. 111, 112. 
Розен М. др. 222. 
Ролев. 204. 
Руварац Илар. 21, 74, 81, 

82. 
Руварац Коста. 281. 
Ружић Стјепан. 111. 
Рукослав Јов. 204. 
Руњанин. 204. 
Русб. 198. 
Саб.Ђар Мијат. 305. 



331 



Сабљић. 308. СтеФан Светогорац. 80. 

Савасв. 20, 44, 65,71,73, СтеФан Скадранин. 121. 

83, 84, 85. СтеФановић Гаври./10. 182, 

Салер. 193. 189, 264. 

Салцман. 265. СтеФановић Вук, види: Ка- 

Светић М. 233, 237, 241, раџић. 

255. Стојадиновић Влад. 258. 

Свиловић 303. Стојановић Мијат. 308. 

Сен-Мартон 157. Стојачковнћ Алекс. 273. 

Сењанин Гргур. 123. Стојковнћ Ат. 191, 206, 212, 

Симеон монах. 44, 51. 268. 

СмотрицкиМелентије. 111, Суботић Јов. 232, 242, 246, 

180, 184, 185, 187. 249, 262, 270, 297. 

Соаве. 203. Суваров Макснм. 180. 

Совић Матија. 111. Сундечнћ Јован. 281, 313. 

Соларић Павао. 184, 193, Тарханиот Павао. 130. 

200,1^02, 207, 218, 227, Тасо Торквато. 136, 138, 

264, 1бб, 285. 142, 

Сопиков. 119. Текелнја Сава. 204, 227. 

Соркочевић П. 138, 142. Теодор јеромонах 121. 
СоФОкло. 136. Теодосије поп. 121. 

Спандуцин Тодор. 130. ТеоФило архијепископ. 83. 
Спасић Милован. 264. Терлаић Г. 207, 211. 
Спљећанин Александ. 110. Терлецки Методије. 110. 
Срезневски И. И. 41, 44, Тирол Д. 246, 259, 264. 

51, 222. Ткалчевић. 295. 

СтаматовићПавао.259,271.Ткалчић Ив. 315. 
Станковић Др. 289. Тодор. 121. 

СтаркКс. Франц. 214. Тодор Граматик. 56. 
Старчевић. 308. Тодоровић Живко. 245. 

Стејић Јов. 259, 272,294. Томазеј Никола. 313. 
СтеФан Високи деспот. 102, Топаловић М. 299. 

104. Торбар Ј. 319. 

СтеФанПрвовенчаникраљ. Тординац Ђ. 299, 307, 308. 

43, 57, 71, 73. Ћирило. 24, 27, 28, 29, 31, 

1^ 



332 



32, 33, бО. Храбар. и1. 

УлФила. 33. ХуФеланд. 206. 

Унгнад Иван. 154. Цамблак. 56, 60, 72, 74. 

Ундољски. 61, 74, 84. Цимерман Г. Ј. 203. 
Утјешеновић.'309. Црнојевић Ђ. 114. 

Фенелон. 245, 265. Чавчи!] Ветранић Мавро. 

Ферић Ђ. 142. 133. 

Филип де Диверзис. 130. ЧестерФИЛД. 203, 265, 285. 
Филип пустињик. 57. Чикош Влад. 258. 

Филиповић Иван. 318. Чојковић Чубро, гледај: 
Фрушић Д. 222, 252. Милутиновић Симо. 

Хабделић Ђурађ. 156, 157. Чоке. 245. 
Халкокондил. 130. Чубрановић Андрија. 133. 

Хаџић Г. 264. ШаФарик Јанко др. 272. 

Хаџић Јован, 230, 231, ШаФарик Ј. П. 31, 41, 42, 

254, 260. ^ 53, 55, 57, 73, 74, 77, 78, 

Хаџић Павао. 206. 79, 83, 88, 89, 117, 120, 

Хвал Крстијанин. 53. ' 123, 130, 150, 273, 282, 

Хекторовић Петар 20, 133. 292. 
Херасков. 212. Шедијус. 235. 

Хердер. 213. Шилер. 240, 251, 286. 

Хиђа ЈосиФ. 142. Шимић Н. 204, 205, 2x2. 

ХиљФердинг А. 21, 57, 96, Шлајхер. 41. 

271. Штбс Павао. 289, 297. 

Хиронејски Плутарх. 204. Штули Јоаким. 150. 
Хоматински Димитрије. 57. Штур Људевит. 21. 
Хорације. 236, 240. Шу./1ек Бог. 200, 317. 



о^^ 



С V I лоу^ 



^ 



чО о 

> 
о 

I' 

о 



н 
о 
о 

ф 



г 

•гН 
■Р 

ш 
о 

>^ 

•н 

0) 

• СГЈ 

10 н 



о ^^ 

« -'7 
а> »»н 

05 О 

о ам 
оЈ ° ., 



•н 

1-1 
0. 



Ф 



Р о 



о 






ЗД 



о 
-р 
т 
•н 

со о^ 



11п|уег$[(у о! Тогоп(с1 
Ићгагу 



00 N01 

КЕМОУЕ 

ТНЕ 

САКО 

РКОМ 

ТН18 

РОСКЕТ 




Асте 1лћгагу СагЈ Роскек 

Ш\УЕ-МАКТШ СО. им1ТЕО 




•,'.», •■»••^•.